3320 25. 9. 2015.
Ma шта кажеш
КОЛИКО КОШТА СМЕХКад нико неће да ти понуди посао, нема друге него да сам смислиш како да се „продаш”. Џејсон Шнајдер месецима је обигравао различите телевизијске станице, новинске куће, свраћао је и у позоришта. Сви су одмахивали главоми објашњавали да су тешка времена и да нажалост не могу да му помогну. Овај двадесетшестогодишњи Њујорчанин решио је да не седи скрштени руку. На транспаренту написао је да за један долар обећава сигуран осмех, и потом заузео бусију у Централ парку. За дивно ћудо, идеја је „упалила”. Већ првог дана је за шест сати зарадио сто четрдесет долара. Посао му и даље добро иде, очигледно су људи жељни смеха, за једну добру шалу без размишљања дају долар. Због неуобичајене идеје, Џејсон Шнајдер (Jason Schneider) убрзо се прочуо прво у свом граду, али за њега се сада већ зна и у свету, јер му се снимак појавио у различитим агенцијским вестима, наравнно и на Јутјубу. саморекламирање ће му, вероватно, услоро донети и неки уноснији и сигурнији посао.
УШИ ИЛИ КРИЛА?
Харбор је „светска фаца”. Откако је из „Гинисове књиге рекорда” потврђено да од свих паса на свету, овај осмогодишњи куцов има најдуже уши на свету, новинари и многобројни радозналци обигравају власницу Џенифер Верт и њену кућу у Боулдеру, америчка држава Колорадо. Лево уво овог пса расе „амерички гонич” (kunhaund) дугачко је 31,1 центиметар, а десно још дуже 34,3 центиметра. Иначе, препознатљиве велике уши овој пасмини више служе за њух него за слух. Наиме, кад погне главу и њушка унаоколо, уши му се вуку по земљи и помажу да „прикупља” мирисе који му тако лакше стижу до носа. Харбор много не мари што је ушао у тако важну књигу, популарност му само ремети мир у коме је доскора уживао. Радозналци му сад прилазе и вуку га за уши, а он као да чека да се бура стиша и да поново настави да ужива у псећем животу.
НЕМ КАО ЖИРАФА
Жирафе су дуго сматране животињама које немају гласа, баш као ни рибе, по којима је и настала изрека „Нем као риба”. Наиме, ловци су тврдили да жирафе, чак ни када су рањене, не пуштају гласа од себе, па су дуго и природњаци веровали у то. Али, као и већина „ловачких прича” и ова је била недовољно поуздана. Посматрања животиња у зоолошким вртовима показала су да је барем понеки примерак у стању да произведе неку врсту гласа. Тако женке жирафе које имају младунце умеју да се оглашавају тихим мукањем или блејањем којим дозивају потомство. Запажено је и да неке младе жирафе оглашавањем које подсећа на мукање телета које тражи храну глад.
Ипак, гласна дупља или гркљан једне жирафе сразмерно је неразвијена, па је могуће да само неке од њих могу да производе звукове. Верује се да је у време одрастања гласна дупља боље развијена, па младе жирафе, зато, и стварају звукове ‡
ЗАЉУБЉЕНИ БАЛЗАК
ЧУВЕНИ ФРАНЦУСКИ РОМАНОПИСАЦ ОНОРЕ ДЕ БАЛЗАК (1799–1850) ЈЕДНОМ ЈЕ БИО СИЛНО ЗАЉУБЉЕН У МЛАДУ И ЛЕПУ ДАМУ, А УЈЕДНО ВЕОМА ЉУБОМОРАН НА ОКРЕТНОГ МЛАДИЋА КОЈИ СЕ ВРТЕО ОКО ЛЕПОТИЦЕ. КАДА ЈЕ ЗА ТО САЗНАО, ЈЕДАН ПИШЧЕВ ПОЗНАНИК ОВАКО ЈЕ ИЗРАЗИО ЧУЂЕЊЕ: „ШТА, ТИ ЉУБОМОРАН? ТИ КОЈИ СИ СЕ У СВОЈИМ ДЕЛИМА ПОДСМЕВАО СВИМ ЉУБОМОРНИЦИМА И НАЗИВАО ИХ БУДАЛАМА? ЗАР ТЕ ЈЕ ПАМЕТ САСВИМ НАПУСТИЛА?”
„НИЈЕ МЕ НАПУСТИЛА”, УЗВРАТИO МУ JE БАЛЗАК, „САМО ЈА НЕ МОГУ ДА НАПУСТИМ СВОЈА ОСЕЋАЊА” ‡
СЛУГА
ХРВАТСКИ ПИСАЦ АНТЕ КОВАЧИЋ (1854–1889) БИО ЈЕ СИРОМАШАН И ЈОШ КАО СТУДЕНТ И, КАСНИЈЕ, КАО АДВОКАТ. КАД ГА ЈЕ ЈЕДНОМ ВИДЕО ДА САМ ЧИСТИ СВОЈЕ ЦИПЕЛЕ, НЕКИ ЊЕГОВ ПРИЈАТЕЉ ЈЕ ОВАКО ИЗРАЗИО ЧУЂЕЊЕ: „ЗАР НЕ МОЖЕШ ДА УНАЈМИШ СЛУГУ? МИСЛИМ ДА НИЈЕ ДОБРО ДА АДВОКАТ САМ СЕБИ ЧИСТИ ЦИПЕЛЕ”.
КОВАЧИЋ МУ ЈЕ НА ТО ДУХОВИТО ОДГОВОРИО:
„ВАРАШ СЕ, ПРИЈАТЕLJУ, УВЕК САМ ИМАО ДОБРОГ СЛУГУ. НАЈПРЕ МИ ЈЕ ЦИПЕЛЕ ЧИСТИО ЂАК, ЗАТИМ СТУДЕНТ ПРАВА, А САДА МИ ИХ ЧИСТИ АДВОКАТ И ХРВАТСКИ КNJИЖЕВНИК”. ‡
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
