Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ма шта кажеш



                                        ПЛОВЕЋИ ТРОПСКИ РАЈ



За људе (читај: богаташе) који више не знају како да смисле одмор који пре њих нико није провео, британски произвођач скупоцених бродова „Јот ајленд дизајн” (Yacht Island Design) понудио је необичну јахту, у облику тропског острва. Замисао је била да онај ко изнајми или купи ову лађу може да плови куда пожели, а да све време има утисак да је на неком карипском острву. Уосталом, слика све говори. Унутар острва на палуби смештен је базен, а у вештачком вулкану су сале за биоскоп, видео-игрице, затим библиотека, теретана, сауна. Јахта је предвиђена за највише десеторо људи, не рачунајући посаду, а може да се креће брзином од петнаест чворова на сат. Једино се не каже колико кошта најам јахте назване „пловећи тропски рај”.




ПЛИШАНА МАМА

Запослени на једној фарми нојева у Пемброкширу, области на југу Велса, у први мах нису знали шта да ураде с пилетом. Наравно, није се радило о потомку кокошке и певца, већ једног нојевског пара. Из непознатих разлога, мајка је одбацила голуждраво птиче, одбијајући да се стара о њему. Нејаки „јуноша”, који је достигао висину од тек двадесет пет центиметара, сигурно не би преживео да му помоћ нису пружили запослени, у договору с ветеринаром. Мали ној није одбијао храну, али очигледно му није било довољно само да буде сит, безглаво је тумарао по просторији трагајући за нечим. Срећом, убрзо се неко с фарме досетио да покушава да нађе мајку. Одмах су му купили плишану играчку – ноја и пиле се смирило. Сад се сви шале и питају се како ће набавити плишану копију мајке кад птић порасте, јер се зна да ној може да буде висок од сто осамдесет до двеста седамдесет и више центиметара.


ГЛАСАЈТЕ ЗА КЛОШАРА!

Док сат одбројава до почетка летњих Олимпијских игара у Лондону 2012. године, приређивачи увелико трагају за истакнутим личностима које ће носити олимпијску бакљу. У одабирању, подразумева се, учествује и „глас јавности”. Занимљиво је да, из дана у дан, један необичан лик има све већу подршку корисника Фејсбука и других друштвених мрежа. Ради се о Гордону Робертсу, бескућнику из Борнмута, британског летовалишта у области Дорсет. Овај осамдесетдвогодшњак неуредне косе, у прњама, али с обавезним шалом омиљеног фудбалског клуба „Манчестер јунајтед”, свима у Борнмуту познат је као весељак, шаљивџија, али највише по необичној способности да, без сата, увек зна да каже тачно време. Да ли ће Гордон Робертс доживети велику част?

АЕРОДРОМАН
Недељу дана је Тони Парсонс провео на аеродрому. С лондонског Хитроа није „хватао лет”, никога није чекао, па шта је онда тамо радио? Овај педесетосмогодишњи британски писац одлучио је да се, од јутра до вечери, седам дана дружи с путницима, посадама различитих авиона и компанија, запосленима. Његова замисао је да, кад оконча боравак на аеродрому, напише књигу „Одласци: седам прича с Хитроа”. Наравно, пошто се ради о књижевнику познатом у читавом свету, а и код нас је веома читан, посебно због романа „Човек и дечак” продатог у милионским тиражима, очекује се да и то ново Парсонсово дело стекне мноштво поклоника. Не зна се једино да ли је Тони Парсонс с издавачем уговорио рок до кога треба да напише „аеродромску збирку прича”.

ГРЕНАДИРОВА УСПОМЕНА
На једној смотри својих трупа Наполеон Бонапарта (1769–1821) наишао је на снажног гренадира који му се учинио познат. Наполеон се радо поносио добрим памћењем, а споменути гренадир имао је ожиљак изнад десног ока.
„Гренадиру, то ти је успомена на... на... на Ваграм, зар не?”, рече цар, показујући на ожиљак, а мислећи на чувену битку.
„Не, величанство, то ми је успомена од Викторије, лепе кантињерке”, спремно одговори војник.

                              
ИМА ЛИ КОГА ИСПОД КРЕВЕТА?

         

У глуво доба ноћи, у Гватемала Ситију, док је чврсто спавала у својој кући, шездесетпетогодишња Иносента Ернандес одједном се пробудила. У ствари, пробудио је необичан шум. Била је сигурна да је допирао из собе у којој је спавала. Упалила је светло. Није приметила ништа необично. Онда је отрчала до собе својих унука. Они су мирно спавали. Ништа нису чули. Госпођа Ернандес ипак није могла да верује да је звук који је чула само сањала. Још једном је прегледала собу... У једном тренутку завирила је испод кревета и устукнула. Имала је шта да види – прави правцати кратер, широк осамдесет центиметара, а дубок дванаест метара! Бака је одмах позвала ватрогасце и полицију, али ни они нису могли да објасне ко је и зашто пробушио тако дубоку рупу у поду њене куће.


број: