3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš...
СВЕТА ТОРТИЉАБио је дан као и сваки други. Године 1977, Марија Рубио из Лејк Артура у Новом Мексику ставила је тортиљу у пећницу, спремајући се да изненади мужа кад се буде вратио с посла. Али кад ју је извукла, чекало ју је право изненађење – на врелој кори јасно се оцртавао Исус Христ. Није потребно напоменути да је муж тог дана остао празног стомака, али и да је та слика од десет центиметара била одличан „залогај” за хорде верника широм света који су похрлили да виде чудо. Њен дом ускоро је постао толико посећен – да су и она и њен муж били приморани да дају отказе и посвете се удомљавању верника. Али, највеће чудо произишло из слике било је за Марију крајње неочекивано – муж јој је изненада престао да пије. Рубиови су ускоро изградили храм за „Свету Тортиљу од Новог Мексика” која и данас привлачи посетиоце.
ЉУДСКИ ГРОМОБРАНАмерички ренџер Рој Саливен из Вирџиније држи светски рекорд као особа коју је највише пута ударио гром и која је преживела да пренесе причу. Између 1942. и 1983. ударио га је чак седам пута, тако да је данас познатији као „људски громобран”.
Први гром затекао га је на једној осматрачници – прошао му је кроз ногу и откинуо палац. Други, 1969, стигао га је док се шеткао дуж планинског путељка, спржио му обрве и онесвестио га. Трећи је уследио годину дана касније али ни он му није наудио. Четврти, 1972, запалио му је косу, па је морао да узме кофу воде и полије се по глави. Пети , шести и седми, удар повредили су му ноге. Последњи пут дотакао га је док је био на пецању и послао у болницу с озбиљним опекотинама на грудима и стомаку. Извршио је самоубиство у седамдесетој години, због губитка своје жене.
САМО ДОБРЕ ВЕСТИПрве дневне новине које су штампале само „добре вести“ почеле су да излазе зато што су њени оснивачи помислили да је људима доста читања о разним пљачкама, убиствима, природним непогодама, о томе како их политичари сваког дана вуку за нос. Тај двонедељник одбијао је да штампа све што је лоше, али није дуго. После само шеснаест месеци новине су престале да излазе. И тада су се држали утемељеног слогана и нису најавили сопствени неуспех. На последњој насловној страни великим словима писало је „Последњих шеснаест недеље није објављен ниједан рат“.
ХИТНА ПОМОЋ ЗА ИГРАЧКЕ
У Напуљу је ових дана отворена прва „станица за хитну помоћ” намењена плишаним играчкама. Ова „медицинска амбуланта” налази се у зоолошком врту, а њихов рад одиграва се на следећи начин. Дете које са својом плишаном играчком дође у зоолошки врт или је, пак, купи ту, може да затражи помоћ ако играчки „позли”. Сместа ће дотрчати „лекари” и „сестре” и „болеснику” пружити прву помоћ. Поставиће и дијагнозу! После указане помоћи или сутрадан, кад плишани љубимац изађе из амбуланте, дете ће добити потврду да је постало пријатељ животиња. Не плишаних, већ правих.
КОМШИЈСКА ЉУБАВЈош један доказ да љубавна осећања не знају за године. Осамдесетогодишњакињу из италијанског града Тревиза недавно је полиција позвала на разговор, будући да је дуже време сексуално узнемиравала првог комшију! Занимљиво је да је човек у кога се госпођа по свој прилици заљубила имао тачно четрдесет година мање од ње. Према његовој оптужби, стара дама му је пореметила живот: свакодневно му је путем СМС-а више пута слала љубавне поруке, телефонирала, сачекивала га испред капије, позивала на чај, колаче, кафу... Вероватно се надала да ће и у његовом срцу пробудити љубавна осећања... Међутим, ништа од тога. Четрдесетогодишњак је тужио госпођу полицији, тражећи од њих заштиту. Кад су старију даму испитали, полицајци су дошли до закључа да уопште није излапела, те да је савршено знала шта ради. Једноставно речено, заљубила се у комшију.
Илустровао:
Драган Максимовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
