Ма шта кажеш

КОНДУКТЕР – НОБЕЛОВАЦ

Кад је 1920. године у велику америчку информативну агенцију стигла вест да је Норвежанин Кнут Хамсун (1859–1952) добио Нобелову награду за књижевност, тамошњи шефови нашли су се у чуду. Пошто нико од њих није знао ко је Хамсун, позвали су стручњака за европске културне послове. Он је био изненађен шефовском необавештеношћу и приметио да Американци имају посебан разлог да се занимају за знаменитог писца јер је Хамсун својевремено радио као кондуктер у трамвају у Чикагу. Један од шефова забележио је на брзину тај податак и пожурио да коначно уобличи вест. После неколико сати, на првим странама многих америчких новина које је поменута агенција снабдевала вестима, могао се прочитати овакав наслов:
„Кондуктер трамваја из Чикага добио Нобелову награду”.


ГДЕ ЈЕ ТУ ЗАПЛЕТ?

Чувени ирски драмски писац Џорџ Бернард Шо (1856–1950) поверио је једном приликом неком младом новинару неколико података о свом будућем делу. Затим му је рекао:
„Могу да вам испричам и садржај комедије коју сам управо написао. Ево, овако. Први чин. Муж упита: ’Да ли ме волиш?’ Жена одговори: ’Обожавам те.’ Други чин. Муж упита: ’Да ли ме волиш?’ Жена одговори: ’Обожавам те.’ Трећи чин. Муж упита: ’Да ли ме волиш?’ Жена одговори: ’Обожавам те.’ Завеса.”
„Дивно”, промуца збуњено новинар, „али, извините, где је ту заплет?”
„Заплет?”, спремно дочека Шо и одмах му, у свом стилу, одговори: „Заплет је у томе што у сва три чина глуми иста жена, док је у сваком чину други муж”.


ИЗВОР МЛАДОСТИ

Средином деведесетих година прошлог века у једном од водећих кинеских листова „China News Service” објављена је вест да у селу Фуђинг, у провинцији Љаонинг, живи чудесно виталан брачни пар Џу Линахју и Ли Гуиронг. Разлог је, кажу супружници, извор воде који имају у дворишту. Иако су увелико зашли у осамдесете, то се не примећује. Џу има густу и сјајну косу, а Ли тек ретке седе власи.
За њихов извор младости заинтересовали су се и неки научници који сада помно испитују чудновату воду, преноси лист, не износећи да ли су је они, и с каквим успехом, и сами пробали.



КРАЉ НА ПРОДАЈУ


Недељама се с нестрпљењем ишчекивала продаја у аукцијској кући у Чикагу, као и увек кад нешто има везе с краљем рока. Од око двеста понуђених предмета који су имали неке везе или су заиста припадали Елвису Преслију (1935–1977), најзанимљивији је био прамен његове косе. Предвиђања цене кретала су се од осам до сто осам хиљада долара. Аукција је окончана 19. октобра и, на прилично незадовољство власника, за Елвисову локну засад непознати купац издвојио је „мршавих” петнаест хиљада долара. Од осталих предмета вредних помена занимање је изазвала и кошуља која је продата за педесет две хиљаде долара. У понуди су још биле плоче, фотографије, лутке и „пез” спремишта за бомбоне у облику краља рока.
Сви ти предмети били су власништво Гарија Пепера који је био председник клуба обожавалаца Елвиса Преслија, али и пријатељ ове музичке легенде, што је потврђено на многим заједничким фотографијама. Пепер, који је боловао од церебралне парализе, умро је три године после Елвиса. Све предмете које је сакупљао оставио је медицинској сестри која га је неговала, а њени наследници су збирку уредно продали.
За многе је било изненађење што је тај прамен косе, за који се верује да потиче из 1958. године, кад се Пресли пријавио за војску, достигао тако ниску цену. Јер, пре неколико година један увојак Елвисове косе његов берберин успео је да прода чак за сто петнаест хиљада долара.