3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
КУПУС С АЉАСКЕ
У јануару 1959. године Аљаска је проглашена за савезну државу Сједињених Америчких Држава, а исте јесени готово у свим новинама појавила се кратка вест да је на тлу најсевернијег дела САД узгојен купус чија је главица била тешка петнаест килограма.
ПУТ ПУТУЈЕМ
Алберт Ајнштајн (1879–1955) немачки научник, аутор многих значајних радова из теоријске физике, математике, филозофије, политике, али пре свега чувен по теорији релативитета која је дубоко обележила савремену науку, обичним свакодневним догађајима никада није придавао посебну важност. Они су му, казују његови савременици, као неважни, једноставно чилели из главе.
Тако се догодило да је велики научник ушао у воз на перону станице Сакраменто у главном граду Калифорније, удобно се завалио у седиште и вероватно би одмах, по обичају, заспао да се није појавио кондуктер и затражио возне карте. Ајнштајн се руком машио за леви џеп сакоа, али у њему није било карте. Мирно је прстима препипао други, десни џеп. Ни у њему је није нашао. Кад је није нашао ни у џеповима панталона, унервозио се и прешао на претурање по пртљагу, седишту, поду.
– Само полако, господине. Доћи ћу ја касније – љубазно је рекао кондуктер који је препознао славног научника.
– То ми баш не значи много – мргодно је одговорио Ајнштајн. – Јер ако не нађем карту, нећу знати куд сам се запутио.
ПРИЗНАЊЕ СЛАВУЈСКОМ ПОЈУПевачица Јени Линд (1820–1887), коју су многи поштоваоци називали „шведским славујем”, имала је у Берлину бројне концерте. Становници престонице Немачке били су одушевљени њеним наступима и после сваког концерта обасипали је цвећем и поклонима.
Кад је после једног концерта певачица почела да разгледа и отвара поклоне, међу њима је открила и скупоцену кутијицу. Знатижељно је отворила и у њој открила црве који су се мешкољили у гомилици брашна. Међу окупљеним гостима и поклоницима уметнице завладала је мучна тишина. Затечени призором, сви су само буљили у клупко црва.
А онда се проломио раздрагани узвик саме Јени Линд.
– О, како је ово лепо! Грешите ако мислите да је реч о каквој злурадости, драги моји. Та, ово је заиста највеће признање мом певању. Црвима из брашна хране се славуји.
ЛАКШЕ ЈЕ КРАЉЕВАТИ
Међу најзначајнијим и најугледнијим личностима културног живота на двору француског краља Луја XИВ (1638–1715) био је познати комедиограф Молијер (1622–1673) који је себи за циљ поставио да продре у смешну страну људског карактера и мане тадашњег друштва разголити на позорници. Постављени задатак савршено је обавио и остао упамћен као писац бројних врсних дела, међу којима се издвајају „Тартиф”, „Учене жене”, „Уображени болесник”.
Једном приликом су га на дворском пријему упитали како објашњава чињеницу да у неким земљама краљеви преузимају власт већ у тринаестој, четрнаестој години, а да се жене много касније, понекад тек у зрелим годинама.
Молијер је кратко ћутао, а потом одговорио:
– Господо драга, много је лакше владати краљевством него женом.
ГОСТ ИЗ СВЕМИРА НЕ БИРАЈедноличне дане сеоског живота Константина Нећајева из места Икониниково у средишњој Русији учинио је живљим дошљак из свемира: метеорит јајастог облика који је неочекивано пао усред његовог дворишта и то у тренутку док је он окопавао усеве. Ово небеско тело тежине двадесетак килограма промашило је, срећом, Константина а није начинило ни посебну штету, осим што је за успомену оставило кратер пречника око два метра.
ТИ БУШИ, ЈА БРИНЕМ О ДУШИ
Сви волимо да имамо лепе и здраве зубе, али и сама помисао на зубарску бушилицу изазива непријатан осећај од кога нико није поштеђен. О овоме веома озбиљно размишљају чланови Удружења зубара Северног Јитланда, у Данској, који су за пацијенте успоставили и телефонску службу с психијатром! Овај стручњак за спречавање и лечење душевних поремећаја (доказ да ствар није безазлена) одговара на позиве особа које не успевају да савладају страх од зубара и нуди подршку и помоћ у самој зубарској ординацији. Уз одговарајућу надокнаду, наравно.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
