После капитулације Краљевине Југославије група морнаричких ваздухопловаца прелетела је својим хидроавионима до Александрије и ставила се на располагање Енглезима. Од њих је у хидробази Абукир формиран Други (југословенски) флајт:

Пилот Милорад Јевремовић са механичарем, Врбен, 1916. година:

Миодраг Томић (у српској официрској униформи) са групом француских пилота, новембар 1916. године:

Исто, само овог пута ту су и механичари:

Бранко Вукосављевић са механичарима, новембар 1916. године:

Ове фотографије можда најбоље показују дух заједништва који је владао у српској војсци, нарочито у авијацији: за разлику од Француза српски пилоти без обзира на чин и положај увек су се фотографисали заједно са својим механичарима који су по чину били подофицири.

Захваљујући љубазношћу мог друга Јоце у прилици сте да видите Голубачку тврђаву у најновијем издању:

Овако рестауриране тврђаве не би се постидели ни Немци или Швајцарци, а посао још није урађен до краја!

Пилот Миодраг Томић, један од првих шест наших пилота, ветеран Балканских ратова:

Овде је у друштву француског пилота; аеродром Вертекоп, 1917. година:

Томић у свом ловцу Њепор са српском тробојком на трупу; исти аеродром, али 1918. година:

Аеродром Вертекоп; Томићев Њепор је први лево у низу авиона; март 1918. године:

Пилот Синиша Стефановић:

Нису сви летови прошли успешно: 14. маја 1917. године због квара на мотору наш пилот Фридрих Рот морао је да изврши принудно слетање:

Још једна кракса: пилот Петар Петровић Пешкир, јуни 1918. године; први с лева је његов механичар Тодор Зелић: