Dragi Francuz, cestitam vam na celokupnoj seriji fotografija nasih unizenih crkava. Nije stvar za uzivanje vec bolna. Ucinili ste znacajno delo i ono sigurno zasluzuje da se nadje kao publikacija. Kao istina, ne kao optuzba. Srdacan pozdrav ...
Свестан сам да ове слике саме по себи оптужује, али сам и ја попут Вас свих овде сво ово време док сам на овоме радио био само неми посматрач. Слике и текст су туђи труд, моје је то што сам то мало али заиста врло мало грађе систематизовао и презентовао. Данас се тамо наши преостали храмови увелико дотерују споља, да се срамота не би видела са пута, да се пред знатижељним странцима заташка. Пример из њихове штампе:
То је врло лако услед некадашњих аустријских прописа који су Србима забрањивали да тамо граде храмове у византијском стилу. Оне које сте као такве овде видели сви су били подигнути после Другог светског рата када је дошло до прекида те традиције. Због тога туриста-лаик у тој земљи не може да направи разлику између православне и католичке богомоље. Налетао сам на бројне фотографије странаца који су сликајући наше храмове мислили да сликају католичке! Пробајте да претражујете интернетом латиницом рецимо ''Православна црква у Винковцима'' па ћете видети какве ћете резултате добити. Има доста и унијатских цркава за додатну пометњу. А све је и рађено у циљу пометње, несналажења и збуњивања. ( Иначе унијате су они што признају папу за врховног поглавара а придржавају се православног обреда).
Унутрашњост храмова је данас углавном бедна, безлична и вез икакве веће вредности и значаја. Практично је сав инвентар уништен а материјална штета причињена Српској Православној цркви само за време Другог светског рата у ндх је 1945 године била процењена на седам милијарди предратних динара.
Ово сам приредио за наше људе из Србије, већина нема појма о размерама и понављањима тамошњих разарања и страдања наше културне баштине, свесног и организованог у плански спроведеној намери затирања сваког трага постојања Срба на тлу те данашње државе, некадашње републике СФРЈ, нхдазије и такође али само на кратко некадашње бановине Краљевине Југославије. Не прође ни дан а да се нашем човеку тамо нешто непријатно не деси, стално се понавља једна те иста врста изгреда и инцидената, искључиво уперених против Срба а кривци се ретко траже и проналазе. Срби су тамо грађани трећег реда, живе у страху, добили су двојне пасоше да би се они преостали и млађи из те земље што пре негде другде у Европу одселили.
Притисци су разни, децу им покрштавају на силу, отимају им имања, повратнике који су им поверовали и вратили се на своја згаришта безразложно хапсе, незаконито осуђују и тамниче. Прогоне и прозивају именом и презименом по новинама сваког оног ко иоле помисли да се неком или на нешто жали, убацују им увредљиве и претеће поруке у поштанска и и мејл сандучад, неосновано их кажњавају за све и свашта, ломе им споменике на гробљима на којима су имена исписана ћирилицом, нон стоп тагирају усташким паролама и обележјима цркве и споменике, закидају им на платама и пензијама услед неоснованих рачуна и квази трошкова, одуговлаче им у праву на откуп некадашњих друштвених станова у којима живе. Куће које су и даље у рушевинама диљем те земље углавном су српске... Срби тамо морају да крију да су Срби, све више и тајно од комшија и рођака прелазе у католичку веру само да би преживели. Они су оптужени, ту као најближи, да су главни кривци за рат који се завршио пре 20 година!
Забрањује им се употреба ћирилице, комеморације жртвама усташког холокауста над њиховим најближима ( Глина, 2014 године), изједначавају се Вуковар и Јасеновац. У јасеновачком меморијалу је некадашња поставка промењена тако да се све може двосмислено тумачити.Тамо се сада каже да су ту убијани антифашисти а не Срби. Та и таква земља је сад део ове и овакве Европе. А Србија ћути. Мене је срамота тог ћутања и те равнодушности.
Da, uvek smo bili takvi (v. "Mrtvo more" Domanovica, itd.). Dr Rajs nas je, takodje, upozorio ("Cujte ... "). Vasi dokumenti o crkvama slicni su dokumentima o KuK zlocinima Dr Rajsa. Ako ima utehe, onda je to postojanje "onog" sveta [ ili velikog privida "ovog" ] - onome ko veruje. Zapad, naravno, ne. Ipak, za razliku od KuK zlocina 1914 ... 1918, polozaj Srba u Hrvatskoj danas u velikoj meri posledica je politike vladalaca Srbije krajem XXv.
Dragi Francuz, cestitam vam na celokupnoj seriji fotografija nasih unizenih crkava. Nije stvar za uzivanje vec bolna. Ucinili ste znacajno delo i ono sigurno zasluzuje da se nadje kao publikacija. Kao istina, ne kao optuzba. Srdacan pozdrav ...
Наши међу-конфесионални односи су једна много дужа, старија и болнија прича...
Срби су у Војној Крајини имали 200 година мирног живота, напретка и богаћења. Скоро свако веће место имало је импозантнији, лепши и богатије украшен храм од оног Саборног у Београду, (Вуковар, Даљ,Осјек, Карловац, Петриња,Бјеловар, Пакрац, Фрушкогорски манастири) Тамо су постојале врло богате библиотеке и архиви, предиван стилски намештај и слике, иконостаси невероватног уметничког-занатског умећа и квалитета. Срби су имали свој специфичан барок који је професор Медаковић и те како добро познавао, ценио и проучавао.Само у последњем сукобу нестало је или је уништено 7000 икона, (ако један иконостас просечно сачињава њих 40 до 50 то вам је 150 уништених инвентара храмова )
Ми смо нација великих појединаца који делују монашки-сами без веће подршке друштва. Код нас нема маркетинга и дифузије културе као рецимо овде и Француској. Нема више оних лепих емисија из моје младости које су ме подстакле да се бавим овим о чему вам сад излажем, о Историји, нашем наслеђу, о нама.
А то нам је сада и те како потребно чак бих рекао и насушно неопходно. Да коначно уздигнемо главу, не арогантно већ смирено и спокојно, знајући ТАЧНО ко смо, одакле смо и чему тежимо. Да постанемо поново ПОНОСНИ на себе па да нам се као народу и слика о нама самима тиме улепша и поправи. Јако сам поносан на своје порекло и културу јер их познајем а то овде где живим људи ЦЕНЕ и поздрављају...
Dragi Francuz, cestitam vam na celokupnoj seriji fotografija nasih unizenih crkava. Nije stvar za uzivanje vec bolna. Ucinili ste znacajno delo i ono sigurno zasluzuje da se nadje kao publikacija. Kao istina, ne kao optuzba. Srdacan pozdrav ...
Наши међу-конфесионални односи су једна много дужа, старија и болнија прича...
Срби су у Војној Крајини имали 200 година мирног живота, напретка и богаћења. Скоро свако веће место имало је импозантнији, лепши и богатије украшен храм од оног Саборног у Београду, (Вуковар, Даљ,Осјек, Карловац, Петриња,Бјеловар, Пакрац, Фрушкогорски манастири) Тамо су постојале врло богате библиотеке и архиви, предиван стилски намештај и слике, иконостаси невероватног уметничког-занатског умећа и квалитета. Срби су имали свој специфичан барок који је професор Медаковић и те како добро познавао, ценио и проучавао.Само у последњем сукобу нестало је или је уништено 7000 икона, (ако један иконостас просечно сачињава њих 40 до 50 то вам је 150 уништених инвентара храмова )
Ми смо нација великих појединаца који делују монашки-сами без веће подршке друштва. Код нас нема маркетинга и дифузије културе као рецимо овде и Француској. Нема више оних лепих емисија из моје младости које су ме подстакле да се бавим овим о чему вам сад излажем, о Историји, нашем наслеђу, о нама.
А то нам је сада и те како потребно чак бих рекао и насушно неопходно. Да коначно уздигнемо главу, не арогантно већ смирено и спокојно, знајући ТАЧНО ко смо, одакле смо и чему тежимо. Да постанемо поново ПОНОСНИ на себе па да нам се као народу и слика о нама самима тиме улепша и поправи. Јако сам поносан на своје порекло и културу јер их познајем а то овде где живим људи ЦЕНЕ и поздрављају...
Nisam znao sve podatke koje navodite, dragi Francuz. Sve je tacno. Delujem kao neka zatucana starica sa preporukom "onog" sveta itd. Naravno, zivimo u ovom svetu. Hrvati, nasa braca katolici, daleko su crkveniji od nas a i delovanje zapadne crkve daleko je neposrednije, pragmaticnije nego nase. Njihovo opravdanje za ovakvo (crkvorusilacko i genocidno) ponasanje prema Srbima je uverenost da smo mi a ne oni - jeretici. Medjutim, njihova surovost, pokazuje s kime je nepatvoreno hriscanstvo. Da sada ne teram dalje ... . Svestan sam vrednosti svog naroda, kao i vi a i mnogi na ovom Forumu. Nedostatak svetosavskog duha pravoslavlja ogrubeo je dusu nase brace. Ne vidim njihovu krivicu. Nebo zeli da nam pokaze iracionalnost zemnog zivota i zato salje nam paradokse i "nepravde" - mi ih kao takve i vidimo ali poruku ozgo ne shvatamo. Medjutim, kako vi bolje znate, kultura naseg srca toliko je jasna da je i Zapadu povremeno neprijatno. Uostalom, Zapad ima toliko okultnih pravoslavnih ljudi (tj. po dusi), narocito mistika teologije [ procitajte "The Cloud of Unknowing" (Annon.), sve radove Meistera Ekharda, Fenelona, Madame Guyome, etc. ] i bice jasno koliko zapadno hriscanstvo ima pojedinaca koji su pravoslavni a prividno to nisu. Tako i mi - sve je moguce u svetu privida, na sta smo stalno podsecani. Eto, malo vise mozda i neprimerene diskusije za ovaj Forum - ali posto se danas slavi Sveti Sava, neka prodje u toj prigodi.
На жалост није само у духовном погледу затирање наше културе већ и у оном свакодневном.
Све су писане и електронске новине / медији пуни чланака о Кемалу Монтену, ко је све био на сахрани,
осведочена србомрзачица падала у несвест ( да не напишем шта сам јој пожелео)...
А за нашег великог Глумца, Песника, Поету, Певача, Хумористе, Пијанисте, УМЕТНИКА ... Минчић Павла НИКО НИ РЕЧ да објави...
Па зашто онда чуђење што се ћирилица прогања у љепој њиховој када смо је ми сами протерали у центру Београда ...
На жалост није само у духовном погледу затирање наше културе већ и у оном свакодневном.
Све су писане и електронске новине / медији пуни чланака о Кемалу Монтену, ко је све био на сахрани,
осведочена србомрзачица падала у несвест ( да не напишем шта сам јој пожелео)...
А за нашег великог Глумца, Песника, Поету, Певача, Хумористе, Пијанисте, УМЕТНИКА ... Минчић Павла НИКО НИ РЕЧ да објави...
Па зашто онда чуђење што се ћирилица прогања у љепој њиховој када смо је ми сами протерали у центру Београда ...
Tачно. Недостаје нам свеприсутност мало млађе праве елите. Оно што се данас тако проглашава у Београду није ни чудо да изазива подсмех у околним земљама. Како је Вучић,( а баш је био лепо примљен у Израелу ма као да им је сам Обама дошао у посету) , буљио у Нетањахуа кад му је овај рекао да смо ми Јевреји и Срби пријатељи још из доба Римљана. Погледајте...
Ако ми не знамо они знају. Најстарији народ. Имају сјајну елиту у свим доменима и многобројне нобеловце а нису од нас бројнији.
Наши западни суседи имају сви умне људе на челним позицијама, ту мислим на праве стручњаке, научнике, уметнике и јавне раднике. Умеју да се понашају, културни су и углађени, говоре језике, ненаметљиви а свеприсутни. Њихова је последња. Такве људе имамо и ми али нису на главним и одговорним функцијама а требало би да буду. Та места се пуњавају конкурсима а не рођачким или партијским везама. Људи који тамо треба да седе су они који су завршили наше Универзитете а не они што су за скупе паре купили диплому у некој од страних, престижних школа са великим публицитетом као искључивим квалитетом тамо стеченог ''знања'' . Док до заокрета не дође и даље ћемо тонути. Неко овај народ попут Светог Саве мора да води. На горе.
Свестан сам да ове слике саме по себи оптужује, али сам и ја попут Вас свих овде сво ово време док сам на овоме радио био само неми посматрач. Слике и текст су туђи труд, моје је то што сам то мало али заиста врло мало грађе систематизовао и презентовао. Данас се тамо наши преостали храмови увелико дотерују споља, да се срамота не би видела са пута, да се пред знатижељним странцима заташка. Пример из њихове штампе:
То је врло лако услед некадашњих аустријских прописа који су Србима забрањивали да тамо граде храмове у византијском стилу. Оне које сте као такве овде видели сви су били подигнути после Другог светског рата када је дошло до прекида те традиције. Због тога туриста-лаик у тој земљи не може да направи разлику између православне и католичке богомоље. Налетао сам на бројне фотографије странаца који су сликајући наше храмове мислили да сликају католичке! Пробајте да претражујете интернетом латиницом рецимо ''Православна црква у Винковцима'' па ћете видети какве ћете резултате добити. Има доста и унијатских цркава за додатну пометњу. А све је и рађено у циљу пометње, несналажења и збуњивања. ( Иначе унијате су они што признају папу за врховног поглавара а придржавају се православног обреда).
Унутрашњост храмова је данас углавном бедна, безлична и вез икакве веће вредности и значаја. Практично је сав инвентар уништен а материјална штета причињена Српској Православној цркви само за време Другог светског рата у ндх је 1945 године била процењена на седам милијарди предратних динара.
Ово сам приредио за наше људе из Србије, већина нема појма о размерама и понављањима тамошњих разарања и страдања наше културне баштине, свесног и организованог у плански спроведеној намери затирања сваког трага постојања Срба на тлу те данашње државе, некадашње републике СФРЈ, нхдазије и такође али само на кратко некадашње бановине Краљевине Југославије. Не прође ни дан а да се нашем човеку тамо нешто непријатно не деси, стално се понавља једна те иста врста изгреда и инцидената, искључиво уперених против Срба а кривци се ретко траже и проналазе. Срби су тамо грађани трећег реда, живе у страху, добили су двојне пасоше да би се они преостали и млађи из те земље што пре негде другде у Европу одселили.
Притисци су разни, децу им покрштавају на силу, отимају им имања, повратнике који су им поверовали и вратили се на своја згаришта безразложно хапсе, незаконито осуђују и тамниче. Прогоне и прозивају именом и презименом по новинама сваког оног ко иоле помисли да се неком или на нешто жали, убацују им увредљиве и претеће поруке у поштанска и и мејл сандучад, неосновано их кажњавају за све и свашта, ломе им споменике на гробљима на којима су имена исписана ћирилицом, нон стоп тагирају усташким паролама и обележјима цркве и споменике, закидају им на платама и пензијама услед неоснованих рачуна и квази трошкова, одуговлаче им у праву на откуп некадашњих друштвених станова у којима живе. Куће које су и даље у рушевинама диљем те земље углавном су српске... Срби тамо морају да крију да су Срби, све више и тајно од комшија и рођака прелазе у католичку веру само да би преживели. Они су оптужени, ту као најближи, да су главни кривци за рат који се завршио пре 20 година!
Забрањује им се употреба ћирилице, комеморације жртвама усташког холокауста над њиховим најближима ( Глина, 2014 године), изједначавају се Вуковар и Јасеновац. У јасеновачком меморијалу је некадашња поставка промењена тако да се све може двосмислено тумачити.Тамо се сада каже да су ту убијани антифашисти а не Срби. Та и таква земља је сад део ове и овакве Европе. А Србија ћути. Мене је срамота тог ћутања и те равнодушности.
Pozdrav svima ...
Наши међу-конфесионални односи су једна много дужа, старија и болнија прича...
Срби су у Војној Крајини имали 200 година мирног живота, напретка и богаћења. Скоро свако веће место имало је импозантнији, лепши и богатије украшен храм од оног Саборног у Београду, (Вуковар, Даљ,Осјек, Карловац, Петриња,Бјеловар, Пакрац, Фрушкогорски манастири) Тамо су постојале врло богате библиотеке и архиви, предиван стилски намештај и слике, иконостаси невероватног уметничког-занатског умећа и квалитета. Срби су имали свој специфичан барок који је професор Медаковић и те како добро познавао, ценио и проучавао.Само у последњем сукобу нестало је или је уништено 7000 икона, (ако један иконостас просечно сачињава њих 40 до 50 то вам је 150 уништених инвентара храмова )
Ми смо нација великих појединаца који делују монашки-сами без веће подршке друштва. Код нас нема маркетинга и дифузије културе као рецимо овде и Француској. Нема више оних лепих емисија из моје младости које су ме подстакле да се бавим овим о чему вам сад излажем, о Историји, нашем наслеђу, о нама.
А то нам је сада и те како потребно чак бих рекао и насушно неопходно. Да коначно уздигнемо главу, не арогантно већ смирено и спокојно, знајући ТАЧНО ко смо, одакле смо и чему тежимо. Да постанемо поново ПОНОСНИ на себе па да нам се као народу и слика о нама самима тиме улепша и поправи. Јако сам поносан на своје порекло и културу јер их познајем а то овде где живим људи ЦЕНЕ и поздрављају...
Наши међу-конфесионални односи су једна много дужа, старија и болнија прича...
Срби су у Војној Крајини имали 200 година мирног живота, напретка и богаћења. Скоро свако веће место имало је импозантнији, лепши и богатије украшен храм од оног Саборног у Београду, (Вуковар, Даљ,Осјек, Карловац, Петриња,Бјеловар, Пакрац, Фрушкогорски манастири) Тамо су постојале врло богате библиотеке и архиви, предиван стилски намештај и слике, иконостаси невероватног уметничког-занатског умећа и квалитета. Срби су имали свој специфичан барок који је професор Медаковић и те како добро познавао, ценио и проучавао.Само у последњем сукобу нестало је или је уништено 7000 икона, (ако један иконостас просечно сачињава њих 40 до 50 то вам је 150 уништених инвентара храмова )
Ми смо нација великих појединаца који делују монашки-сами без веће подршке друштва. Код нас нема маркетинга и дифузије културе као рецимо овде и Француској. Нема више оних лепих емисија из моје младости које су ме подстакле да се бавим овим о чему вам сад излажем, о Историји, нашем наслеђу, о нама.
А то нам је сада и те како потребно чак бих рекао и насушно неопходно. Да коначно уздигнемо главу, не арогантно већ смирено и спокојно, знајући ТАЧНО ко смо, одакле смо и чему тежимо. Да постанемо поново ПОНОСНИ на себе па да нам се као народу и слика о нама самима тиме улепша и поправи. Јако сам поносан на своје порекло и културу јер их познајем а то овде где живим људи ЦЕНЕ и поздрављају...
Све су писане и електронске новине / медији пуни чланака о Кемалу Монтену, ко је све био на сахрани,
осведочена србомрзачица падала у несвест ( да не напишем шта сам јој пожелео)...
А за нашег великог Глумца, Песника, Поету, Певача, Хумористе, Пијанисте, УМЕТНИКА ... Минчић Павла НИКО НИ РЕЧ да објави...
Па зашто онда чуђење што се ћирилица прогања у љепој њиховој када смо је ми сами протерали у центру Београда ...
Све су писане и електронске новине / медији пуни чланака о Кемалу Монтену, ко је све био на сахрани,
осведочена србомрзачица падала у несвест ( да не напишем шта сам јој пожелео)...
А за нашег великог Глумца, Песника, Поету, Певача, Хумористе, Пијанисте, УМЕТНИКА ... Минчић Павла НИКО НИ РЕЧ да објави...
Па зашто онда чуђење што се ћирилица прогања у љепој њиховој када смо је ми сами протерали у центру Београда ...
Tачно. Недостаје нам свеприсутност мало млађе праве елите. Оно што се данас тако проглашава у Београду није ни чудо да изазива подсмех у околним земљама. Како је Вучић,( а баш је био лепо примљен у Израелу ма као да им је сам Обама дошао у посету) , буљио у Нетањахуа кад му је овај рекао да смо ми Јевреји и Срби пријатељи још из доба Римљана. Погледајте...
youtu.be/PhxmLuXYNG4
Ако ми не знамо они знају. Најстарији народ. Имају сјајну елиту у свим доменима и многобројне нобеловце а нису од нас бројнији.
Наши западни суседи имају сви умне људе на челним позицијама, ту мислим на праве стручњаке, научнике, уметнике и јавне раднике. Умеју да се понашају, културни су и углађени, говоре језике, ненаметљиви а свеприсутни. Њихова је последња. Такве људе имамо и ми али нису на главним и одговорним функцијама а требало би да буду. Та места се пуњавају конкурсима а не рођачким или партијским везама. Људи који тамо треба да седе су они који су завршили наше Универзитете а не они што су за скупе паре купили диплому у некој од страних, престижних школа са великим публицитетом као искључивим квалитетом тамо стеченог ''знања'' . Док до заокрета не дође и даље ћемо тонути. Неко овај народ попут Светог Саве мора да води. На горе.
Шта ли су овом сиротом фотографу учинили, да овако наслови свој оглас?