Куће су могле бити грађене од дрвене конструкције, чији зидови су са обе стране облепљени блатом (оквашеном глином). Покриване су дрвеним плочицама у облику црепа - шиндром, или са неколико слојева сламе. Преко сламе би постављали повезане гране (лемез), да би сламни покривач издржао утицај ветра.



Прављене су и са земљаним зидовима. Направи се од дасака конструкција за зидове, нешто налик на оплату „шалунг“ за бетон. Онда се уместо бетона у оплату ставља и набија влажна глина. И тако до крова. Даске остају споља и изнутра, а земља, глина, служи као топлотна изолација.



Прављене су и цигле. Цигле су најчешће само сушене на сунцу. Тако би се глина довољно стврднула да би се зидало. Уместо кречног малтера, цигле је повезивао  житки слој глине разређене водом, маса по густини слична гушћем тесту за палачинке.



За привремено становање, на салашима, бачијама, летњим становима пастира у планини, прављене су колибе. Обично би била постављена правоугаона основа, као стативе за фудбалски гол. Онда би на ти конструкцију биле наслоњене и повезане дрвене греде, на које би после слагане гране, заједно са лишћем, слојеви сена или сламе, до дебљине довољне за топлотну изолацију, против врућине дању (ту се чувало млеко и сир) или против планинске хладноће ноћу. Површина изолационог слоја је на крају поново повезивана грањем, да се не би разлетела с ветром. Код сточарских породица, цело домаћинство се лети селило на планину...





Најједноставније стамбене јединице биле су земунице.  Искористи се неко удубљење на површини земље, или се ископа јама, отприлике до појаса, а онда се купасто слажу греде, затим слој грања и сена и на крају слој земље. Понекад су пастири у земуници држали са собом и тек ојагњену јагњад, да би их заштитили од хладноће или звери, којих увек има у планини. Када ојачају да могу да побегну, и кад им порасте руно, јагњад се пушта напоље.

AZANJA