Milorade, nemoj mnogo da mi zameriš. Pustila ona lokomotiva paru i neku dimčinu a počo polako da pada i mrak i nism mogo dobro da smotrim dal je seoce ili gradić !!!I kud me đavo tera da ja ispravljam šefa železničarske sekcije u okviru saobraćajnog odeljanja. Sediš samo i aminuješ i ono "tako je šefe"Puno pozdrava i ne zamerite na šali.....
Еј, драго ми је што се у последње време појавило прилично нових чланова, онолико!
И нема овде ко да замерава. Ако замери, обично ће се сам изује.
Видиш да мало комендијамо. Лакше нам.
Немој да си се секирао, уопште!
И добро је што си бушнио Железничара.
Смањио дозу у последње време и слабо се не јавља на форуму.
Тек кад га неко испрозивље.
Оно за оног трговца сам ти окачио само да видиш да има и других тумачења.
Можда нешто може да ти значи.
Нешто као "помоћ пријатеља".
@ Пеца Fotografija Dimitrija Obradinovića, rođenog 1811.godine u selu Okletac na Drini (iz arhiva njegovog čukununučeta Ćuba Vujića) :
У књизи Бранибора Дебељковића „Стара српска фотографија“, страна 87, репродукована је ова фотографија са потписом: А. Мијовић (фотограф из Крагујевца): Трговац Д. Обрадиновић, око 1874. године.
Kolega Šuco, šta sve ovaj ugledni trgovac ima na nogama i kakve su to čarape, obojci... i šta je to ono prugasto???
Kolega Šuco, šta sve ovaj ugledni trgovac ima na nogama i kakve su to čarape, obojci... i šta je to ono prugasto???
Ја бих се ограничио само на обућу. Трговац није обуо ципеле него јеменије. Тако се звала обућа са шиљастим врхом од танке коже. Прича се како је кнез Милош волео да носи комотну обућу, да га не жуља, нити да га стеже. Јеменије би обично дао свом куму Стојану Симићу да их разгази...
Питање: Да ли ово може да буде пруга Ниш-Пирот?
Налази се на истом мађарском сајту где смо видели онај Ганцов шинобус, између фотографија Ганца у Нишу и Цариброду, а исти фотограф је сликао... У опису не пише ништа, само "железничка пруга".
Osoblje postaje Miloševo pored lok. SDŽ - No210 (JŽ 61-58), mada mislim da ovi vozovođe znaju, bolje da puno ne trkeljam.
G. Dorćolac, ovde je neko, pre Vas , dao pogrešnu legendu uz foto.....
Ne znam odakle ste preuzeli ovu fotografiju, meni od davna poznatu, ali lokacija nikako ne može biti Miloševo.
Miloševo je od 1930, POSTAJA na 110-om.Km. pruge Bg-Niš, i kao takva nikada nije imala stanične koloseke kakvi se vide na fotosu.
Tu bilo samo stajalište na otvorenoj pruzi-znači jedan-JEDINI kolosek.... Na fotosu se vide namanje TRI koloseka. Ne znam tačno GDE je ovo, ali Miloševo sigurno nije...
У Србији постоји и Милошево код Обилића и Милошево код Неготиина, али ја вам представљам Ново Милошево:
Ново Милошево је насеље у општини Нови Бечеј у Средњобанатском округу, на путу између Новог Бечеја и Кикинде. Настало је после Другог светског рата уједињењем два села: Карлово (Драгутиново) и Беодра. Становника је некада било скоро 10.000, док је сада по последњем попису 6.900.
Промена која ће дати снажан импулс економском развоју и модернизацији села била је пролазак железничке пруге кроз Беодру и Карлово. Године 1883. била је довршена пруга Велики Бечкерек–Нови Бечеј-Велика Кикинда преко Карлова и Беодре. Убрзо оба села добијају и савремене железничке станице, а 1896. се железнички повезују са Сегедином.
Железничка станица Банатско Ново Милошево / Карлово
Опис: Радња дана'ње приче је баш одена, на жељезничку станицу Банатско Ново Милошево - уКарлово. Ако кадена биднете у прилику да нас тражите у жељезнички Возни ред, само под овим називом нас можете наћи и паз'те - имамо и Банатско Ново Милошево поље, а то је друга станица - уБеводру... Елем, да се ипак ми вратимо наНашу тему о гајдама - један од чувени', севоски виртоуза тог' инстумента, средином прошлог века је бијо Гига Мумаш, сас беводранског Унчића - сирома' чо'ек, сас млого деца уКући и шта да Вам даље причам о њему - чак му је и мех од гајди бијо сав изКрпљен од силни' буша ... Кад' би му усФалило новаца, а није им'о ди да свира, одлазијо би на карловачку жељезничку станицу. Тамо је и дањом и ноћом радила кафана, па се трудијо да забави путнике пролазнике, неБиЛи заРадијо који динар... И тако једаред, одма' посла Другог рата, поЗоведу га за астал, три униформисана, партизанска официра и наручиду му да свира - борбене песме !!! СоТим репертоаром баш и није најбоље стај'о, но шта је ту је - бољи' муштерија није било, па је добро надув'о мех, здраво јако га стисн'о и ондак је одЈедаред поч'о да свира и пева наСав глас: - Спрем'те се, спрем'те..., четнициии и и и... После је прич'о: - Кад' ме је шапијо (опалијо га) један од они' официра, онако сасТраг прико шишира - мал' нисам прогут'о писак од гајди !!!
Железничка станица Банатско Ново Милошево Поље / Беодра
НовоМилошевачка дресина (дрезина) ручна...
Опис: Вероватно неки неЗнаду које је ово превозно средцтво наСлику. Предцтављамо Вам жељезничку ручну дресину илити дрезину, како је неки још и зоведу. Изложена је наНашу карловачку жељезничку станицу, која се да подцетимо, по жељезничарима зове Банатцко Ново Милошево, а беодранска је - Банатцко Ново Милошево Поље... НеЗна се ко је произвођач и ко ју је и кад ју је наПравијо, ал' се зна да су постојале две исте так'е дресине и да су се најчешће користиле за паљење и гашење фењера на удаљене справе за цигнализацију. Једну су користили жељезничари на раскрстницу пруга за Субатицу и Кикинду, а другу према правцу Бевограда. Такође су и' повремено користили надзорни органи за обилазак и контролу изведени' радова на одржавање пруга... Ако пажљивије погледате наСлику, с'ватићете што се зове ручна - рукохват се у висину рамена гур'о од и привлачијо ка возачу, који је прико ексЦентра бијо повезан сас класичним ланчаником кавокод бицикла који има погон на стражњи точак, а који је уједно им'о и улогу замајца. На супротну страну од поменутог рукохвата је ослонац за ноге, који је исто тако бијо покретан, па се делимично и наТај начин додатно појачав'о погон (шалиду се неки, па кажеду - на смрдљиву пару). Е то би саде бијо штос, да мож' да се провоза, а они што су имали прилику, тврдиду да је сас шњомена могло да се јури чак и брже нег' сас бициклом. У циљу безбедности, измеђ' ногу је постојала полуга, слична ручној кочници код афта, а која је радила на принцип' трења, на задњи точак. Притом Вам је јастно да су два точка у правац кретања била на десну шину, а преостали, помоћни на леву шину... ОбаДве су избачене из употребе сПочетком осамдесети' година прошлог века. Цигурно би завршиле дигођ у старо гвожђе, да једну од њи' није о сопственом трошку, 1989-те године реновир'о и поставијо на постоље, Душко Мучуло , по милошевачки МучАлов, тада'њи боктер на пружни прелаз од Милошева према Башајиду... Како каже, размишљ'о је овако: - Често путујући, видијо сам да понегди има стари' локамотива, исприд жељезнички' станица, пасам помислијо - а што неБи дресина била поста'љена кодНас у Милошево...
НовоМилошевачка дресина (дрезина) маторна...
Опис: Вероватно неки неЗнаду које је ово превозно средцтво наСлику - предцтављамо Вам жељезничку маторну дресину илити дрезину, како је неки још и зоведу. Често се може видити паркирата поред пруге ил' у покрету на девоницу пута од Новог Бечеја до Црне Баре, јер ту пруга иде тик узДрум Нови Бечеј - Ново Милошево... КодНас у Милошево је у употребу од 1974-године, а произвођач јој је бијо Гоша из Смедеревске Паланке и прво није имала настрешницу и ветробран, а што јој је дограђено сПочетком 90-ти' година прошлог века, кад' је била на редован ремонт. Покреће је дизал матор, који прико мењача сас две брзине напред и две у рикверац, мож' да изВуче прико тридес'т иПет километера наСат... Укупна носивост јој је 'иљаду кила, а посаду јој по пропису чиниду највише десеторо људи, од који' су обавезни возач, који мора да има положено заТу врсту возила, и вођа... Верујем да сад' већ имате жељу да се провозате сас шњомена, но ипак она служи само за превоз пружни' радника, неопходног алата и материјала за поправку и одржавање пруга...
НовоМилошевчанка дрма жељезницом...
Опис: Зажмур'те начас и немојте гледити у фотографију, нег' пређ'те о'ма' на текст - биће Вам ускоро јастно што !!! Кад' гођ се помене жељезница, углавном се помисли да је та професија чисто мушка... Кад' се још и помене - отправник возова, ондак се већини уГлаву створи слика жељезничарске капе, испод чијог углајсаног шилта се показива подбуло, строго лице сас брковима жутим од дувана, чвором од обавезне плаве кравате иза ког' сас једне стране вири неЗакопчато, услед дебелог врата, дугме од кошуље, подугачким рукавима од сакова који при савијању болно затежеду уЛакат, струком ширим нег' стасом, мастним панталонама испод стомака, па све до испод колена, које сакриваду зачуђујуће танке ногице сОбзиром на укупну живу вагу и сас некако укриво разглављеним, ко зна кад' задњи пут наВиксаним ципелама... Е сад' молим Вас лепо, слободно погледајте приСкочену слику - ми у Милошево немамо отправника, нег' отправницу возова, соЧим се мало које место мож' поФалити !!! Ту нема шале - док Славица не подигне знак горена уВис, воз неСме ни да мрдне...
Жељезничари дрмаду Светом...
Опис: Пружни прелаз наДрум из правца Милошева ка Башајиду... Постојиду различити пружни прелази прико пруге. Овак'и тип сас ручном рампом се одвајкад' кодНас у Милошево зове боктерница, а запошљени наТо радно место боктер... Кад' жељезничари затвориду рампу, друмски савобраћај, што оно кажеду мож' само да се слика, што се и види из приложеног, докле гуђ не прође воз ил' шинобус... Е кад' воз најзад прође, онако клај, клај по пруги, ондак боктер обично јако поЛагано дошета до прве рампе, па је отвори и ондак још поЛагање одшета до друге... и кад' и ту другу отвори тек ондак друмски савобраћај мож' да дође до изражаја... Боктерима је најВећма заМука кад' дође време да затвориду рампу, а нема никог наДрум, јер ондак неМожеду да покажеду моћ коју имаду.
ПајзСад, неМож брез поштара!
Поштари...
Опис: Зграда поште... Јел' видите она два пенџера десно од жутог, поштанског сандучета - е тудана поштари видиду све шта се догађа уСело. Шалим се наравно, но једаред су ми скренули пажњу да све видиду - шта, саКим и како радим, јер ми је фирма у близину, па све знаду. Чињеница јесте, да су поштари увек добро информисани, што се тиче догађања уСело - так'и им је пос'о... Некад' су исприд та два пенџера били разноразни киосци, док и' одатле нису најурили, они из Месне заједнице. Измед остали' је ту бијо киокс Воје Меленчана, нешто каво класична трафика, ал' је то све почело да прираста у прави дућан - било је ту воћа, поврћа, алкохолни' пића и сличнога. Тад' је поштарима бијо ограничен видик, па су ондак само гледили - шта и ко пазари. Кад' је и Драган, син Љубе Поштара, пост'о поштар, једаред су му показали следеће: наиме, више пута наДан је ту долазијо Бапа Пурса, угледни паор беодрански и онако сНогу испридТезге је пијо пива наискап. На његову примедбу - чега ту има чуднога, скренули су му пажњу: - Да, ал' гледај му уДругу руку, у ону што не држи флашу... Е, сад' ту морам да се умешам - Бапа је ликом бијо прави Лала, низак, деб'о, некако је им'о пирамидалну главу, па му је све испод шешира било све шире и шире до рамена - врата није ни им'о. Малко је им'о буљаве очи. И сад' га већ можете замислити, како ли је тек изглед'о избечен, кад дигне главу горена и пије пиво наискап. Ту другу руку је увек држ'о право, спушћену уз тело и - долазимо до главног - док је испиј'о пиво, вероватно несвестно, шаку одОте руке је нон-стоп отвар'о и затвар'о, једно три-четир' пута у секунду, каво да је дав'о ритам гутљајима. И сад' замислите наше поштаре, како се залепиду на та два поменута пенџера, сваки пут кад' Бапа пије пива (тога је бивало најмање пет пута за њиног радног времена ), да га гледиду како ДАЈЕ РИТАМ...
Све ово скинуто је са сајта Новог Милошева.
А тамо има свачега. Има и прича о старој ветрењачи...
Osoblje postaje Miloševo pored lok. SDŽ - No210 (JŽ 61-58), mada mislim da ovi vozovođe znaju, bolje da puno ne trkeljam.
G. Dorćolac, ovde je neko, pre Vas , dao pogrešnu legendu uz foto.....
Ne znam odakle ste preuzeli ovu fotografiju, meni od davna poznatu, ali lokacija nikako ne može biti Miloševo.
Miloševo je od 1930, POSTAJA na 110-om.Km. pruge Bg-Niš, i kao takva nikada nije imala stanične koloseke kakvi se vide na fotosu.
Tu bilo samo stajalište na otvorenoj pruzi-znači jedan-JEDINI kolosek.... Na fotosu se vide namanje TRI koloseka. Ne znam tačno GDE je ovo, ali Miloševo sigurno nije...
A oko CMYK, ja bih smakao oko 10-15% Y...
Ako bih vam rekao izvor, morao bih da vas ubacim u ložište! Zna Milorad i zašto. Ćuti crni Milorade, ne govori ič!
Еј, драго ми је што се у последње време појавило прилично нових чланова, онолико!
И нема овде ко да замерава. Ако замери, обично ће се сам изује.
Видиш да мало комендијамо. Лакше нам.
Немој да си се секирао, уопште!
И добро је што си бушнио Железничара.
Смањио дозу у последње време и слабо се не јавља на форуму.
Тек кад га неко испрозивље.
Оно за оног трговца сам ти окачио само да видиш да има и других тумачења.
Можда нешто може да ти значи.
Нешто као "помоћ пријатеља".
Fotografija Dimitrija Obradinovića, rođenog 1811.godine u selu Okletac na Drini (iz arhiva njegovog čukununučeta Ćuba Vujića) :
У књизи Бранибора Дебељковића „Стара српска фотографија“, страна 87, репродукована је ова фотографија са потписом: А. Мијовић (фотограф из Крагујевца): Трговац Д. Обрадиновић, око 1874. године.
Kolega Šuco, šta sve ovaj ugledni trgovac ima na nogama i kakve su to čarape, obojci... i šta je to ono prugasto???
Kolega Šuco, šta sve ovaj ugledni trgovac ima na nogama i kakve su to čarape, obojci... i šta je to ono prugasto???
Ја бих се ограничио само на обућу.
Трговац није обуо ципеле него јеменије.
Тако се звала обућа са шиљастим врхом од танке коже.
Прича се како је кнез Милош волео да носи комотну обућу, да га не жуља, нити да га стеже. Јеменије би обично дао свом куму Стојану Симићу да их разгази...
Питање: Да ли ово може да буде пруга Ниш-Пирот?
Налази се на истом мађарском сајту где смо видели онај Ганцов шинобус, између фотографија Ганца у Нишу и Цариброду, а исти фотограф је сликао... У опису не пише ништа, само "железничка пруга".
Jesje, toj si 'e Sicevacka klisura kn'to Pirot .
1916... Na istom lokalitetu...
Osoblje postaje Miloševo pored lok. SDŽ - No210 (JŽ 61-58), mada mislim da ovi vozovođe znaju, bolje da puno ne trkeljam.
Osoblje postaje Miloševo pored lok. SDŽ - No210 (JŽ 61-58), mada mislim da ovi vozovođe znaju, bolje da puno ne trkeljam.
G. Dorćolac, ovde je neko, pre Vas , dao pogrešnu legendu uz foto.
Ne znam odakle ste preuzeli ovu fotografiju, meni od davna poznatu, ali lokacija nikako ne može biti Miloševo.
Miloševo je od 1930, POSTAJA na 110-om.Km. pruge Bg-Niš, i kao takva nikada nije imala stanične koloseke kakvi se vide na fotosu.
Tu bilo samo stajalište na otvorenoj pruzi-znači jedan-JEDINI kolosek.... Na fotosu se vide namanje TRI koloseka.
Ne znam tačno GDE je ovo, ali Miloševo sigurno nije...
A oko CMYK, ja bih smakao oko 10-15% Y...
У Србији постоји и Милошево код Обилића и Милошево код Неготиина, али ја вам представљам Ново Милошево:
Ново Милошево је насеље у општини Нови Бечеј у Средњобанатском округу, на путу између Новог Бечеја и Кикинде. Настало је после Другог светског рата уједињењем два села: Карлово (Драгутиново) и Беодра. Становника је некада било скоро 10.000, док је сада по последњем попису 6.900.
Промена која ће дати снажан импулс економском развоју и модернизацији села била је пролазак железничке пруге кроз Беодру и Карлово. Године 1883. била је довршена пруга Велики Бечкерек–Нови Бечеј-Велика Кикинда преко Карлова и Беодре. Убрзо оба села добијају и савремене железничке станице, а 1896. се железнички повезују са Сегедином.
Железничка станица Банатско Ново Милошево / Карлово
Опис: Радња дана'ње приче је баш одена, на жељезничку станицу Банатско Ново Милошево - уКарлово. Ако кадена биднете у прилику да нас тражите у жељезнички Возни ред, само под овим називом нас можете наћи и паз'те - имамо и Банатско Ново Милошево поље, а то је друга станица - уБеводру...
Елем, да се ипак ми вратимо наНашу тему о гајдама - један од чувени', севоски виртоуза тог' инстумента, средином прошлог века је бијо Гига Мумаш, сас беводранског Унчића - сирома' чо'ек, сас млого деца уКући и шта да Вам даље причам о њему - чак му је и мех од гајди бијо сав изКрпљен од силни' буша ...
Кад' би му усФалило новаца, а није им'о ди да свира, одлазијо би на карловачку жељезничку станицу. Тамо је и дањом и ноћом радила кафана, па се трудијо да забави путнике пролазнике, неБиЛи заРадијо који динар...
И тако једаред, одма' посла Другог рата, поЗоведу га за астал, три униформисана, партизанска официра и наручиду му да свира - борбене песме !!!
СоТим репертоаром баш и није најбоље стај'о, но шта је ту је - бољи' муштерија није било, па је добро надув'о мех, здраво јако га стисн'о и ондак је одЈедаред поч'о да свира и пева наСав глас:
- Спрем'те се, спрем'те..., четнициии и и и...
После је прич'о:
- Кад' ме је шапијо (опалијо га) један од они' официра, онако сасТраг прико шишира - мал' нисам прогут'о писак од гајди !!!
Железничка станица Банатско Ново Милошево Поље / Беодра
НовоМилошевачка дресина (дрезина) ручна...
Опис: Вероватно неки неЗнаду које је ово превозно средцтво наСлику.
Предцтављамо Вам жељезничку ручну дресину илити дрезину, како је неки још и зоведу. Изложена је наНашу карловачку жељезничку станицу, која се да подцетимо, по жељезничарима зове Банатцко Ново Милошево, а беодранска је - Банатцко Ново Милошево Поље...
НеЗна се ко је произвођач и ко ју је и кад ју је наПравијо, ал' се зна да су постојале две исте так'е дресине и да су се најчешће користиле за паљење и гашење фењера на удаљене справе за цигнализацију. Једну су користили жељезничари на раскрстницу пруга за Субатицу и Кикинду, а другу према правцу Бевограда. Такође су и' повремено користили надзорни органи за обилазак и контролу изведени' радова на одржавање пруга...
Ако пажљивије погледате наСлику, с'ватићете што се зове ручна - рукохват се у висину рамена гур'о од и привлачијо ка возачу, који је прико ексЦентра бијо повезан сас класичним ланчаником каво код бицикла који има погон на стражњи точак, а који је уједно им'о и улогу замајца. На супротну страну од поменутог рукохвата је ослонац за ноге, који је исто тако бијо покретан, па се делимично и наТај начин додатно појачав'о погон (шалиду се неки, па кажеду - на смрдљиву пару).
Е то би саде бијо штос, да мож' да се провоза, а они што су имали прилику, тврдиду да је сас шњомена могло да се јури чак и брже нег' сас бициклом. У циљу безбедности, измеђ' ногу је постојала полуга, слична ручној кочници код афта, а која је радила на принцип' трења, на задњи точак. Притом Вам је јастно да су два точка у правац кретања била на десну шину, а преостали, помоћни на леву шину...
ОбаДве су избачене из употребе сПочетком осамдесети' година прошлог века. Цигурно би завршиле дигођ у старо гвожђе, да једну од њи' није о сопственом трошку, 1989-те године реновир'о и поставијо на постоље, Душко Мучуло , по милошевачки МучАлов, тада'њи боктер на пружни прелаз од Милошева према Башајиду...
Како каже, размишљ'о је овако:
- Често путујући, видијо сам да понегди има стари' локамотива, исприд жељезнички' станица, пасам помислијо - а што неБи дресина била поста'љена кодНас у Милошево...
НовоМилошевачка дресина (дрезина) маторна...
Опис: Вероватно неки неЗнаду које је ово превозно средцтво наСлику - предцтављамо Вам жељезничку маторну дресину илити дрезину, како је неки још и зоведу. Често се може видити паркирата поред пруге ил' у покрету на девоницу пута од Новог Бечеја до Црне Баре, јер ту пруга иде тик узДрум Нови Бечеј - Ново Милошево...
КодНас у Милошево је у употребу од 1974-године, а произвођач јој је бијо Гоша из Смедеревске Паланке и прво није имала настрешницу и ветробран, а што јој је дограђено сПочетком 90-ти' година прошлог века, кад' је била на редован ремонт.
Покреће је дизал матор, који прико мењача сас две брзине напред и две у рикверац, мож' да изВуче прико тридес'т иПет километера наСат...
Укупна носивост јој је 'иљаду кила, а посаду јој по пропису чиниду највише десеторо људи, од који' су обавезни возач, који мора да има положено заТу врсту возила, и вођа...
Верујем да сад' већ имате жељу да се провозате сас шњомена, но ипак она служи само за превоз пружни' радника, неопходног алата и материјала за поправку и одржавање пруга...
НовоМилошевчанка дрма жељезницом...
Опис: Зажмур'те начас и немојте гледити у фотографију, нег' пређ'те о'ма' на текст - биће Вам ускоро јастно што !!!
Кад' гођ се помене жељезница, углавном се помисли да је та професија чисто мушка...
Кад' се још и помене - отправник возова, ондак се већини уГлаву створи слика жељезничарске капе, испод чијог углајсаног шилта се показива подбуло, строго лице сас брковима жутим од дувана, чвором од обавезне плаве кравате иза ког' сас једне стране вири неЗакопчато, услед дебелог врата, дугме од кошуље, подугачким рукавима од сакова који при савијању болно затежеду уЛакат, струком ширим нег' стасом, мастним панталонама испод стомака, па све до испод колена, које сакриваду зачуђујуће танке ногице сОбзиром на укупну живу вагу и сас некако укриво разглављеним, ко зна кад' задњи пут наВиксаним ципелама...
Е сад' молим Вас лепо, слободно погледајте приСкочену слику - ми у Милошево немамо отправника, нег' отправницу возова, соЧим се мало које место мож' поФалити !!!
Ту нема шале - док Славица не подигне знак горена уВис, воз неСме ни да мрдне...
Жељезничари дрмаду Светом...
Опис: Пружни прелаз наДрум из правца Милошева ка Башајиду...
Постојиду различити пружни прелази прико пруге. Овак'и тип сас ручном рампом се одвајкад' кодНас у Милошево зове боктерница, а запошљени наТо радно место боктер...
Кад' жељезничари затвориду рампу, друмски савобраћај, што оно кажеду мож' само да се слика, што се и види из приложеног, докле гуђ не прође воз ил' шинобус...
Е кад' воз најзад прође, онако клај, клај по пруги, ондак боктер обично јако поЛагано дошета до прве рампе, па је отвори и ондак још поЛагање одшета до друге... и кад' и ту другу отвори тек ондак друмски савобраћај мож' да дође до изражаја...
Боктерима је најВећма заМука кад' дође време да затвориду рампу, а нема никог наДрум, јер ондак неМожеду да покажеду моћ коју имаду.
ПајзСад, неМож брез поштара!
Поштари...
Опис: Зграда поште...
Јел' видите она два пенџера десно од жутог, поштанског сандучета - е тудана поштари видиду све шта се догађа уСело. Шалим се наравно, но једаред су ми скренули пажњу да све видиду - шта, саКим и како радим, јер ми је фирма у близину, па све знаду. Чињеница јесте, да су поштари увек добро информисани, што се тиче догађања уСело - так'и им је пос'о...
Некад' су исприд та два пенџера били разноразни киосци, док и' одатле нису најурили, они из Месне заједнице. Измед остали' је ту бијо киокс Воје Меленчана, нешто каво класична трафика, ал' је то све почело да прираста у прави дућан - било је ту воћа, поврћа, алкохолни' пића и сличнога. Тад' је поштарима бијо ограничен видик, па су ондак само гледили - шта и ко пазари.
Кад' је и Драган, син Љубе Поштара, пост'о поштар, једаред су му показали следеће: наиме, више пута наДан је ту долазијо Бапа Пурса, угледни паор беодрански и онако сНогу испридТезге је пијо пива наискап. На његову примедбу - чега ту има чуднога, скренули су му пажњу:
- Да, ал' гледај му уДругу руку, у ону што не држи флашу...
Е, сад' ту морам да се умешам - Бапа је ликом бијо прави Лала, низак, деб'о, некако је им'о пирамидалну главу, па му је све испод шешира било све шире и шире до рамена - врата није ни им'о. Малко је им'о буљаве очи. И сад' га већ можете замислити, како ли је тек изглед'о избечен, кад дигне главу горена и пије пиво наискап. Ту другу руку је увек држ'о право, спушћену уз тело и - долазимо до главног - док је испиј'о пиво, вероватно несвестно, шаку одОте руке је нон-стоп отвар'о и затвар'о, једно три-четир' пута у секунду, каво да је дав'о ритам гутљајима.
И сад' замислите наше поштаре, како се залепиду на та два поменута пенџера, сваки пут кад' Бапа пије пива (тога је бивало најмање пет пута за њиног радног времена ), да га гледиду како ДАЈЕ РИТАМ...
Све ово скинуто је са сајта Новог Милошева.
А тамо има свачега. Има и прича о старој ветрењачи...
Osoblje postaje Miloševo pored lok. SDŽ - No210 (JŽ 61-58), mada mislim da ovi vozovođe znaju, bolje da puno ne trkeljam.
G. Dorćolac, ovde je neko, pre Vas , dao pogrešnu legendu uz foto.
Ne znam odakle ste preuzeli ovu fotografiju, meni od davna poznatu, ali lokacija nikako ne može biti Miloševo.
Miloševo je od 1930, POSTAJA na 110-om.Km. pruge Bg-Niš, i kao takva nikada nije imala stanične koloseke kakvi se vide na fotosu.
Tu bilo samo stajalište na otvorenoj pruzi-znači jedan-JEDINI kolosek.... Na fotosu se vide namanje TRI koloseka.
Ne znam tačno GDE je ovo, ali Miloševo sigurno nije...
A oko CMYK, ja bih smakao oko 10-15% Y...
Ako bih vam rekao izvor, morao bih da vas ubacim u ložište!
Macédoine, mai 1916 - Photographe : Frédéric Gadmer