Železničar :
"Ja sam pisao o, danas MRTVOM gradicu USKOPLJE, koji se nalazi severno od Ivanice , a istocno od Brgata i Dubrovnika."
Sumnjam da je to bio ikad i gradić, pre seoce na ovom kršu.
Nekadašnja kafana na uglu Karađorđeve i Vuka Karadžića ulice, dijagonalno od sadašnjeg «Centrala», sagrađena sredinom 19. stoleća. Prvobitni vlasnik Dimitrije Obradinović, docnije vlasništvo Marinka Matića (oko 1890-95), Đukana Đukanovića (oko 1900) pa Milojka Topalovića (od 30-ih godina 20. veka). O Obradinoviću je u svojim «Zapisima starog Beograđanina» pisao Kosta Hristić: «Čika Dika Obradinović, pitom i vazda nasmejan starčić, u plavim čohanim čakširama i džubetu, belim, vunenim čarapama, jemenijama na nogama, fesom sa plavim svilenim kićankama na glavi i izreckanim krugom od hartije povrh kićanke».
Prema opisu iz 1863. godine, ova kafana je bila dobrog «stroja, nova, od tvrdog materijala». Uz kafanu imala je i pet soba, podrum i ar (štalu). Prema ondašnjoj klasifikaciji spadala je u prvu klasu. U popisu valjevskog stanovništva, rađenom 1862, procenjeno je da ova kafana donosi vlasniku mesečni prihod od rekordnih 25 talira.
Posle srpsko-turskog rata iz 1876. godine tu su izvesno vreme bili nastanjeni oficiri, među njima i narednik Živojin R. Mišić. Budući vojvoda je docnije o tome svedočio u svojim «Uspomenama».
Procenjeno je 1899. da bi radi vojnih potreba kafana «Kod Sunca» mogla da primi 30 ljudi i 10 konja. Dvostruko veći kapacitet (60 ljudi i 20 konja) utvrđen je procenom iz 1916. godine.
Svrstavana 1936. i 1938. godine u treću klasu.
A u februaru 1942. komisijski je ocenjeno da bi je trebalo «zatvoriti iz higijenskih i tehničkih razloga».
Nekoliko godina (1957-59) tu se nalazilo Dečje odeljenje Gradske biblioteke.
Zgrada nekadašnje kafane «Sunce» srušena je 1969. godine da bi na tom mestu bila podignuta Robna kuća «Beograd».
(Iz knjige u nastajanju «Valjevo – Grad i ljudi») izvod iz teksta KAFANSKI AZBUČNIK autora Zdravka Rankovića objavljenog u listu KOLUBARA oktobra 2013.
Fotografija Dimitrija Obradinovića, rođenog 1811.godine u selu Okletac na Drini (iz arhiva njegovog čukununučeta Ćuba Vujića) :
Železničar : "Ja sam pisao o, danas MRTVOM gradicu USKOPLJE, koji se nalazi severno od Ivanice , a istocno od Brgata i Dubrovnika." Sumnjam da je to bio ikad i gradić, pre seoce na ovom kršu.
Слушај, Пецили!
Не дирај ми у другара из саобраћајне секције, ни под разно.
Да си врно времеплов још сто година уназад услико би са истог места само три гује, шес зелембаћа и осам шакала... Жељо прича о времену пред укидање пруге, а не о добу Јуре!
Ћеш да ти кажем један пример, историјски:
Олга Зиројевић у једном свом делу набраја места поред Цариградског друма (период ваљда око 15-16 века, према турском попису) и наведе село Милошевац, данас у општини Велика Плана. Тада је Милошевац био место са највише становника у Смедеревском санџаку и у том тренутку је имао више становника од Лондона.
Бато мој!
А све буде, и све прође...
@ Пеца Fotografija Dimitrija Obradinovića, rođenog 1811.godine u selu Okletac na Drini (iz arhiva njegovog čukununučeta Ćuba Vujića) :
У књизи Бранибора Дебељковића „Стара српска фотографија“, страна 87, репродукована је ова фотографија са потписом: А. Мијовић (фотограф из Крагујевца): Трговац Д. Обрадиновић, око 1874. године.
U vreme 1906- do ukidanja železnice, Uskoplje je sa zaposlenima i načinom života više bio grad ,no selo....
Veličina stanične zgrade nešto govori...
Ovakva je bila 1906.
A ovakva 2005.
I kada smo u tom kraju, evo stare razglednice žel. stanice Ćilipi.
Doček prvog voza iz Uskoplja za Herceg Novi.
Železničar : "Ja sam pisao o, danas MRTVOM gradicu USKOPLJE, koji se nalazi severno od Ivanice , a istocno od Brgata i Dubrovnika." Sumnjam da je to bio ikad i gradić, pre seoce na ovom kršu.
Слушај, Пецили!
Не дирај ми у другара из саобраћајне секције, ни под разно.
Да си врно времеплов још сто година уназад услико би са истог места само три гује, шес зелембаћа и осам шакала... Жељо прича о времену пред укидање пруге, а не о добу Јуре!
Ћеш да ти кажем један пример, историјски:
Олга Зиројевић у једном свом делу набраја места поред Цариградског друма (период ваљда око 15-16 века, према турском попису) и наведе село Милошевац, данас у општини Велика Плана. Тада је Милошевац био место са највише становника у Смедеревском санџаку и у том тренутку је имао више становника од Лондона.
Бато мој!
А све буде, и све прође...
Milorade, nemoj mnogo da mi zameriš. Pustila ona lokomotiva paru i neku dimčinu a počo polako da pada i mrak i nism mogo dobro da smotrim dal je seoce ili gradić !!! I kud me đavo tera da ja ispravljam šefa železničarske sekcije u okviru saobraćajnog odeljanja. Sediš samo i aminuješ i ono "tako je šefe"
Prizor iz valjevskog Tešnjara. Levo je kafana Mostar podugnuta 1919.godine a srušena 1942.godine.
Desno su prostorije i skup Trgovačke omladine Valjeva.
Ma..hajte molim vas..
Samo uporedite sudbinu pomenutih gradića sa sudbinom Lajkovca !!!
Do nailaska uzane pruge,Lajkovac beše selendra neopevana !
Dođe pruga,a sa njom i službenici, porodice, radna mesta, trgovine, zanatlije, doktori, zidaše se kuće, zgrade.......
Niče ceo grad. Kako ukinuše "Ćiru" , gradić zamucnu, stade, ali naprviše "Barsku" prugu te prežive... A mogao je proći baš kao Uskoplje, da je ostao bez pruge !!! Idemo dalje-malo veselije... -Hej haj, baš nas briga, vozamo se na taljiga.......1957.. Kao danas u Indiji ,Bogo mili......
Pozdrav svima ...
"Ja sam pisao o, danas MRTVOM gradicu USKOPLJE, koji se nalazi severno od Ivanice , a istocno od Brgata i Dubrovnika."
Sumnjam da je to bio ikad i gradić, pre seoce na ovom kršu.
Kafana Sunce (1859-1969)
Sunce (Kod Sunca)
Nekadašnja kafana na uglu Karađorđeve i Vuka Karadžića ulice, dijagonalno od sadašnjeg «Centrala», sagrađena sredinom 19. stoleća. Prvobitni vlasnik Dimitrije Obradinović, docnije vlasništvo Marinka Matića (oko 1890-95), Đukana Đukanovića (oko 1900) pa Milojka Topalovića (od 30-ih godina 20. veka). O Obradinoviću je u svojim «Zapisima starog Beograđanina» pisao Kosta Hristić: «Čika Dika Obradinović, pitom i vazda nasmejan starčić, u plavim čohanim čakširama i džubetu, belim, vunenim čarapama, jemenijama na nogama, fesom sa plavim svilenim kićankama na glavi i izreckanim krugom od hartije povrh kićanke».
Prema opisu iz 1863. godine, ova kafana je bila dobrog «stroja, nova, od tvrdog materijala». Uz kafanu imala je i pet soba, podrum i ar (štalu). Prema ondašnjoj klasifikaciji spadala je u prvu klasu. U popisu valjevskog stanovništva, rađenom 1862, procenjeno je da ova kafana donosi vlasniku mesečni prihod od rekordnih 25 talira.
Posle srpsko-turskog rata iz 1876. godine tu su izvesno vreme bili nastanjeni oficiri, među njima i narednik Živojin R. Mišić. Budući vojvoda je docnije o tome svedočio u svojim «Uspomenama».
Procenjeno je 1899. da bi radi vojnih potreba kafana «Kod Sunca» mogla da primi 30 ljudi i 10 konja. Dvostruko veći kapacitet (60 ljudi i 20 konja) utvrđen je procenom iz 1916. godine.
Svrstavana 1936. i 1938. godine u treću klasu.
A u februaru 1942. komisijski je ocenjeno da bi je trebalo «zatvoriti iz higijenskih i tehničkih razloga».
Nekoliko godina (1957-59) tu se nalazilo Dečje odeljenje Gradske biblioteke.
Zgrada nekadašnje kafane «Sunce» srušena je 1969. godine da bi na tom mestu bila podignuta Robna kuća «Beograd».
(Iz knjige u nastajanju «Valjevo – Grad i ljudi»)
izvod iz teksta KAFANSKI AZBUČNIK autora Zdravka Rankovića objavljenog u listu KOLUBARA oktobra 2013.
Fotografija Dimitrija Obradinovića, rođenog 1811.godine u selu Okletac na Drini (iz arhiva njegovog čukununučeta Ćuba Vujića) :
Sumnjam da je to bio ikad i gradić, pre seoce na ovom kršu.
Слушај, Пецили!
Не дирај ми у другара из саобраћајне секције, ни под разно.
Да си врно времеплов још сто година уназад услико би са истог места само три гује, шес зелембаћа и осам шакала... Жељо прича о времену пред укидање пруге, а не о добу Јуре!
Ћеш да ти кажем један пример, историјски:
Олга Зиројевић у једном свом делу набраја места поред Цариградског друма (период ваљда око 15-16 века, према турском попису) и наведе село Милошевац, данас у општини Велика Плана. Тада је Милошевац био место са највише становника у Смедеревском санџаку и у том тренутку је имао више становника од Лондона.
Бато мој!
А све буде, и све прође...
Fotografija Dimitrija Obradinovića, rođenog 1811.godine u selu Okletac na Drini (iz arhiva njegovog čukununučeta Ćuba Vujića) :
У књизи Бранибора Дебељковића „Стара српска фотографија“, страна 87, репродукована је ова фотографија са потписом: А. Мијовић (фотограф из Крагујевца): Трговац Д. Обрадиновић, око 1874. године.
Veličina stanične zgrade nešto govori...
Ovakva je bila 1906.
A ovakva 2005.
I kada smo u tom kraju, evo stare razglednice žel. stanice Ćilipi.
Doček prvog voza iz Uskoplja za Herceg Novi.
Ako nekoga interesuje, evo više podataka..... .www.zeljeznice.net/forum/index.php
Pozdrav svima ...
Sumnjam da je to bio ikad i gradić, pre seoce na ovom kršu.
Слушај, Пецили!
Не дирај ми у другара из саобраћајне секције, ни под разно.
Да си врно времеплов још сто година уназад услико би са истог места само три гује, шес зелембаћа и осам шакала... Жељо прича о времену пред укидање пруге, а не о добу Јуре!
Ћеш да ти кажем један пример, историјски:
Олга Зиројевић у једном свом делу набраја места поред Цариградског друма (период ваљда око 15-16 века, према турском попису) и наведе село Милошевац, данас у општини Велика Плана. Тада је Милошевац био место са највише становника у Смедеревском санџаку и у том тренутку је имао више становника од Лондона.
Бато мој!
А све буде, и све прође...
Milorade, nemoj mnogo da mi zameriš. Pustila ona lokomotiva paru i neku dimčinu a počo polako da pada i mrak i nism mogo dobro da smotrim dal je seoce ili gradić !!!
I kud me đavo tera da ja ispravljam šefa železničarske sekcije u okviru saobraćajnog odeljanja. Sediš samo i aminuješ i ono "tako je šefe"
Puno pozdrava i ne zamerite na šali.....
Prizor iz valjevskog Tešnjara. Levo je kafana Mostar podugnuta 1919.godine a srušena 1942.godine.
Desno su prostorije i skup Trgovačke omladine Valjeva.
Puno pozdrava i ne zamerite na šali.....
Ma..hajte molim vas..
Samo uporedite sudbinu pomenutih gradića sa sudbinom Lajkovca !!!
Do nailaska uzane pruge,Lajkovac beše selendra neopevana !
Dođe pruga,a sa njom i službenici, porodice, radna mesta, trgovine, zanatlije, doktori, zidaše se kuće, zgrade.......
Niče ceo grad. Kako ukinuše "Ćiru" , gradić zamucnu, stade, ali naprviše "Barsku" prugu te prežive...
A mogao je proći baš kao Uskoplje, da je ostao bez pruge !!!
Idemo dalje-malo veselije...
-Hej haj, baš nas briga, vozamo se na taljiga.......1957.. Kao danas u Indiji ,Bogo mili......
Pozdrav sa pruge....