Eto onih koji ce ... za mene je Milorade ova sjajna. Oni tek treba da ...
Dobra vojska, saosećajna, bez stihijske gordosti KuK-a. Kao zamorena teškim naslućivanjima a ipak u predosećaju spremnosti. Odiše melanholijom za nebeskim životom. A ima li ga? Sada su u svojoj prošlosti i u sadašnjosti, u večnosti mirskog čoveka. Prilepljeni Gospodu, oko sebe vide samo svetlost prolećnog dana. A mi ostali? Koji je smisao srpskih stradanja? Da li je bez njega osećaj hrišćanstva, ma i same ljudskosti, bezživotan? Postoji li podudarnost spoljne sudbine našeg otečestva i stanja narodnog duha? Pokajanje na rečima nije dovoljno. He, he, … potrebno je pokajanje i na delu, tj. trpljenje jarma životnih zlostradanja, krsta ličnog zivota; trpljenje očišćujućih pokajnih nevolja, bespogovornih načela života. Znači, biva stradanje. Jer ne radi se samo o predopredeljujućoj veri nego o uverenosti. Ups, stade mi auto u sred nedođije, a nema ko da mi ga odšlepuje! Samo stradanja, samo bol izgleda da drže ljude, svoje vaspitanike, u okvirima ljudskog dostojanstva, u atmosferi “učeništva” izdejstvovanoj tugom. Dakle, čekaju ih časovi iz kursa života jer, opet, jedno je pokajanje rečju (laka posla, u 4 oka sa sveštenikom) a sasvim drugo – delom. Ostavljeni na proizvoljnost apostaziji sveta ljudi ožešćenih srca ipak spretno i inventivno uspevaju da izbegnu spasonosne nevolje, promisliteljske udare života. Za to dobijaju odgovarajuće uzdarje, stradanja čovestva. Zašto, zar zbog nestasluka teskih grehova? Strasti i pristrasnosti? Zar smo zato nevidljivo gonjeni, ugnjetavani iznutra pravosuđem okolnosti? Ups, bolno lekarstvo, zar ne? Samo tuge, nevolje i bolesti zauzimaju se oko nas. Pa da li su strašna iskušenja srpskog naroda donela svoje plodove? Ta bojna polja osijana slavom? Nevolje su Srbe učinile blistavijim. Srbin je stekao spokojstvo i u nevoljama jer u nedrima stradanja skrivene su tajne. Srbin ne čami u nedoumicama. Pokorava se nevolji, lekcijama da se naučimo da živimo zbog duha. Ali ne samo umom i srcem nego i samim delom i životom – ceo štos je samo u tome. Znajući ga, teško da bi srbski narod menjao i najteže muke za jevtine poklone. Nepravde ustanovljavaju večnu istinu. I stradanje Crkve je uslov njenog preporoda. Samo, ne može se očekivati prevremeno otkrivanje vrednosti stradalničkog života. U sazrevanju se ne može tražiti prevremenost. Mada neke smrti izgledaju “prevremene”. Ako postoji ikakva sudbina, onda je to neizvesnost budućnosti u nepouzdanom životu. Vojska i narod srbski imaju žudnu želju za večnim životom što ukazuje na besmrtnu prirodu duše (zašto bi u suprotnom čovek imao takvu želju ako se ona u realnosti nikada ne ostvaruje). I zašto pokajne suze teku iz očiju koje nisu dotad znale za suze?
Greek soldiers saluting at the funeral of a Serbian officer in 1916 (Solun)
The train which transported the first Serbian English Field Hospital of the Schumadia Division from Kragujevatz to Pirot , second-third of October 1915
Another view of the train the English staff totalled the 21 doctors, nurses, etc. Equipment included six Ford ambulances, thirty ox-waggons, six horses and carts and captured Austrian field kitchen
Greek soldiers saluting at the funeral of a Serbian officer in 1916 (Solun)
The train which transported the first Serbian English Field Hospital of the Schumadia Division from Kragujevatz to Pirot , second-third of October 1915
Another view of the train the English staff totalled the 21 doctors, nurses, etc. Equipment included six Ford ambulances, thirty ox-waggons, six horses and carts and captured Austrian field kitchen
Svakakao, da nije bilo transporta, PTT-a i 'ostalog', ne bi bilo ni medicinskih, doktorskih i sestrinskih, misija iz GrBr. Zapamtimo, Francuzi nam nikada nisu slali medicinsku pomoc (mada vojnu jesu) sve dok ih Car Nikolaj nije ucenio - a Englezi su je slali i mnogo ranije, i bez ucene. Pa i 1876-7. nam pomagahu Rusi i Englezi a za Francuze nisam bas siguran. Vinopije su to, oca im j...m! Sala na stranu, slike su esencija ljudskosti. Da li ih je uopste moguce shvatiti u miru, i usvojiti? Sumnjam. Forum preko Milorada profinjuje istoriju. Fala lepo Miloradu, Pozdrav ...
Proglašenje pripojenja, sa terase Guvernerove palače
Eto onih koji ce ... za mene je Milorade ova sjajna. Oni tek treba da ...
Dobra vojska, saosećajna, bez stihijske gordosti KuK-a. Kao zamorena teškim naslućivanjima a ipak u predosećaju spremnosti. Odiše melanholijom za nebeskim životom. A ima li ga? Sada su u svojoj prošlosti i u sadašnjosti, u večnosti mirskog čoveka. Prilepljeni Gospodu, oko sebe vide samo svetlost prolećnog dana. A mi ostali? Koji je smisao srpskih stradanja? Da li je bez njega osećaj hrišćanstva, ma i same ljudskosti, bezživotan? Postoji li podudarnost spoljne sudbine našeg otečestva i stanja narodnog duha? Pokajanje na rečima nije dovoljno. He, he, … potrebno je pokajanje i na delu, tj. trpljenje jarma životnih zlostradanja, krsta ličnog zivota; trpljenje očišćujućih pokajnih nevolja, bespogovornih načela života. Znači, biva stradanje. Jer ne radi se samo o predopredeljujućoj veri nego o uverenosti. Ups, stade mi auto u sred nedođije, a nema ko da mi ga odšlepuje! Samo stradanja, samo bol izgleda da drže ljude, svoje vaspitanike, u okvirima ljudskog dostojanstva, u atmosferi “učeništva” izdejstvovanoj tugom. Dakle, čekaju ih časovi iz kursa života jer, opet, jedno je pokajanje rečju (laka posla, u 4 oka sa sveštenikom) a sasvim drugo – delom. Ostavljeni na proizvoljnost apostaziji sveta ljudi ožešćenih srca ipak spretno i inventivno uspevaju da izbegnu spasonosne nevolje, promisliteljske udare života. Za to dobijaju odgovarajuće uzdarje, stradanja čovestva. Zašto, zar zbog nestasluka teskih grehova? Strasti i pristrasnosti? Zar smo zato nevidljivo gonjeni, ugnjetavani iznutra pravosuđem okolnosti? Ups, bolno lekarstvo, zar ne? Samo tuge, nevolje i bolesti zauzimaju se oko nas. Pa da li su strašna iskušenja srpskog naroda donela svoje plodove? Ta bojna polja osijana slavom? Nevolje su Srbe učinile blistavijim. Srbin je stekao spokojstvo i u nevoljama jer u nedrima stradanja skrivene su tajne. Srbin ne čami u nedoumicama. Pokorava se nevolji, lekcijama da se naučimo da živimo zbog duha. Ali ne samo umom i srcem nego i samim delom i životom – ceo štos je samo u tome. Znajući ga, teško da bi srbski narod menjao i najteže muke za jevtine poklone. Nepravde ustanovljavaju večnu istinu. I stradanje Crkve je uslov njenog preporoda. Samo, ne može se očekivati prevremeno otkrivanje vrednosti stradalničkog života. U sazrevanju se ne može tražiti prevremenost. Mada neke smrti izgledaju “prevremene”. Ako postoji ikakva sudbina, onda je to neizvesnost budućnosti u nepouzdanom životu. Vojska i narod srbski imaju žudnu želju za večnim životom što ukazuje na besmrtnu prirodu duše (zašto bi u suprotnom čovek imao takvu želju ako se ona u realnosti nikada ne ostvaruje). I zašto pokajne suze teku iz očiju koje nisu dotad znale za suze?
Pozdrav, ...
Iznenađen sam dobrim izgledom Rijeke. Izgleda mi bolje od Zagreba...
Iznenađen sam dobrim izgledom Rijeke. Izgleda mi bolje od Zagreba...
Možda, ako misliš na staro doba - danas je velika razlika u korist Zagreba - Metropola je ušminkana, a periferija - AJOJ !!!
The train which transported the first Serbian English Field Hospital of the Schumadia Division from Kragujevatz to Pirot , second-third of October 1915
Another view of the train the English staff totalled the 21 doctors, nurses, etc. Equipment included six Ford ambulances, thirty ox-waggons, six horses and carts and captured Austrian field kitchen
The train which transported the first Serbian English Field Hospital of the Schumadia Division from Kragujevatz to Pirot , second-third of October 1915
Another view of the train the English staff totalled the 21 doctors, nurses, etc. Equipment included six Ford ambulances, thirty ox-waggons, six horses and carts and captured Austrian field kitchen
A brief halt during the retreat. The Stobart Hospital Staff included four British male orderlies and five motor-drivers