Ispascu neki vajni socijalist ( ali medicinski radnici, a i ja sam to - videci svakodnevno kako se sirotinja, nasi bolesnici, pati i beskrupulozno je eksploatisana na radnom mestu i sikanirana i ucenjivana od birokratije i banaka - "padaju" na ideju prosperiteta obicnih ljudi, masa, iako mozda ne po receptu krvavih revolucija ).
Procitajte Engelsovo "Stanje radnicke klase u Engleskoj" (1845) pa ce te jedva uzdrzavati suze.
Svuda u Srbiji radnici ( a o seljacima i da ne govorim ) bili su pocetkom XX v. beskrupulozno iskoristavani na nacin gori nego u feudalizmu ( jer u feud. nije bilo industrije i danonocnog rada pa je i eksploatacija tada bila relativno "meksa" - ipak, bilo je seljackih ustanaka, itd. ). Naravno, i danas jesu a i bice ubuduce eksploatisanih - to se i trazilo. Narod trazi jaram kada ga dugo ne nosi.
Socijalizan u nas nije eksploatisao radnike ( naravno, odustvo eksploatacije znaci i odsustvo trajnije ekonomske perspektive jer se ukida "motor" evolucije drustva - kompeticija i nesigurnost ). Svakako, socijalizam uslovio je i pojavu neradnika, parazita, i 'eksploataciju' slobode jedne druge, vise vrste. Visoko inteligentni odlazili su za inostranstvo da bi se tamo izrazili (pa ipak i tamo ispali na kraju iskorisceni).
U vreme trikotaze "1 maj" u Pirotu skoro da nije bilo prosjaka. Hrane i skolovanja je bilo za sve. Ljudi su zidali kuce ... . E sada imamo onaj kapitalizam koji smo naivno trazili a lukrativnih (za radnika i neradnika) trikotaza vise nema. A i nisu roblje oni koji rade, mada cesto eksploatisani, vec pravo roblje upravo oni su koji ne rade - oni koji sede po kaficima jer su im roditelji omogucili nerad. E, ti iz kafica su ono istinsko roblje. Oni jesu nezaposleni ali oni i ne zele da rade - bazicni, dobrovoljni robovi. Paraziti socijalizma bili su slicno, besvesno roblje - ali ono je tada komandovalo - a ideja i jeste tada bila da roblje preuzme komandu. Tezilo se tom eksperimentu. Videli smo kako to izgleda. Za moje bolesnike, generalno, to je bilo jedno humano doba (ako se izuzmu birokratki salteri). O postojanju takvog humanizma Zapad i ne sanja, posto je nespojiv s profitom.
Izvesti neki konsekventan zakljucak iz svega gore navedenog nemoguce je jerbo zivot je pun paradoksa i opozitnih principa. Taj zivot nas izlaze i 'jednom i drugom' da kroz neresive paradokse shvatimo vec jednom ( aman, krajnje je vreme! ) iluziju ovog sveta. Ta paradoksalnost zivota i jeste njegova sustina pa ovde nema krivice ni do koga. I tu paradoksalnu realnost treba konacno usvojiti.
Skromnom zdravstvenom radniku, ne i bogatom kapitalisti [ mada i on krvavo radi ], bitan je konfor masa. I zato je zdravstveni radnik, koji nije ravnodusan na status masa, proponent trikotaza, kartonaza, [ ali da plate redovno stizu, kao nekad u socijalizmu ili u savremenom utilitarnom kapitalizmu ] ... .
Sve ovo pisem inspirisan mnogim soc-realnim fotkama iz vremena moje mladosti, crno-belim, na ovom Forumu. One na mene cesto cine mnogo veci utisak nego stare fotke iz XIX v. jer sam to doba sam iskusio ( i nekada u njemu bio srecan omladinac ). Jerbo tesko je gledati stare fotke a pri tom zabraniti sebi secanja, reminiscencije, reklamacije.
Molim izvinjenje od onih meni dragih Forumasa, sasvim pravedno ostrascenih zbog kriminala koji je socijalizam sproveo nad njima i njihovim nevinim, radnim i postenim porodicama. Ha, misle li oni da tu ima neke nepravde ( neka mi definisu "nepravdu", molim - da bih nesto naucio i ja ). Ali "igra" vampirskog sveta se ne zasniva na "pravdi", "ljubavi", cak ni na neposteno stecenom profitu na racun podplacenog (mislim na niske plate a ne na korupciju ) radnistva. Ja sebi ne nikako mogu da razjasnim sta je to pravda, jednakost, ljubav ... . Nejasno mi je to. To je samo stara igra iluzija ( koliko god da su one ukornjenje u istovremeno iluzornom zivotu ) koja se oduvek nastavlja i mora da se stalno produzuje - cista Darwinska reprodukcija, u osnovi svakog zivota, u borbi da se opstane.
Tu ne mozemo traziti logiku, pravdu, ljubav, itd., jer sve to je konvencionalna postapalica, iluzija neke stabilnosti. To nisu realni, merodavni parametri jednog organizacionog principa ( poznatog kao 'zivot ') bilo kog drustva [ cak ni pcelinjeg ].
Vidite, bili smo 'kaznjavani' za Uskrs ne samo 1944. vec i u XIX v. Steta!
Doduse, i 1893. bilo je socijalista. Mozda zbog nasih simpatija za Bure i londonske anarhiste?
Sve se vezuje za opredeljenja pa treba citati Konrada,, njegov "The Secret Agent".
Nisam cuo za ovaj zemljotres ali je 1896g. bila teska naplava Z. Morave pa su neki manastiri morali da budu izmesteni (jerbo su bili poplavom "asanirani" sa svojih drevnih mesta) a sada su na svojim novim lokacijama a sa starim imenima.
Molim da mi se oprosti sto se naizgled "zaje... " s ozbiljnim stvarima - meni na zalost, nista ne izgleda ozbiljno [ fiktivno je ]. Izgleda da nista i inace nema onu pravu ozbiljnost sem za one smirene duhom.
У Корбевцу је, у свештеничкој породици Поповића (што говори да је попова у породици било најмање неколико генерација) рођена је моја баба, очева мајка, Љубица. Мој деда по оцу, Станоје, рођен је у трговачко-угоститељској породици Пешић у Прибоју, врањском. После неколико година, чланови породице, захвални свом деди Јовану, променили су презиме у Јовановић...
Вероватно отуд потиче моје интересовање за југ Србије. Од бабе сам чуо да је њен рођак и онај отац Благоје, који је рођен у Врању, на Благовести 1894. а умро на Благовести 1979. године. Размишљао сам: бапска посла, и нисам даље истраживао...
Корбевац, Врање 1915-1917 (курузана, кош)
Бања 1915-1917 (вероватно Врањска Бања)
POZDRAV SVIMA...
MOMČILOV GRAD
POZDRAV SVIMA ...
Ispascu neki vajni socijalist ( ali medicinski radnici, a i ja sam to - videci svakodnevno kako se sirotinja, nasi bolesnici, pati i beskrupulozno je eksploatisana na radnom mestu i sikanirana i ucenjivana od birokratije i banaka - "padaju" na ideju prosperiteta obicnih ljudi, masa, iako mozda ne po receptu krvavih revolucija ).
Procitajte Engelsovo "Stanje radnicke klase u Engleskoj" (1845) pa ce te jedva uzdrzavati suze.
Svuda u Srbiji radnici ( a o seljacima i da ne govorim ) bili su pocetkom XX v. beskrupulozno iskoristavani na nacin gori nego u feudalizmu ( jer u feud. nije bilo industrije i danonocnog rada pa je i eksploatacija tada bila relativno "meksa" - ipak, bilo je seljackih ustanaka, itd. ). Naravno, i danas jesu a i bice ubuduce eksploatisanih - to se i trazilo. Narod trazi jaram kada ga dugo ne nosi.
Socijalizan u nas nije eksploatisao radnike ( naravno, odustvo eksploatacije znaci i odsustvo trajnije ekonomske perspektive jer se ukida "motor" evolucije drustva - kompeticija i nesigurnost ). Svakako, socijalizam uslovio je i pojavu neradnika, parazita, i 'eksploataciju' slobode jedne druge, vise vrste. Visoko inteligentni odlazili su za inostranstvo da bi se tamo izrazili (pa ipak i tamo ispali na kraju iskorisceni).
U vreme trikotaze "1 maj" u Pirotu skoro da nije bilo prosjaka. Hrane i skolovanja je bilo za sve. Ljudi su zidali kuce ... . E sada imamo onaj kapitalizam koji smo naivno trazili a lukrativnih (za radnika i neradnika) trikotaza vise nema. A i nisu roblje oni koji rade, mada cesto eksploatisani, vec pravo roblje upravo oni su koji ne rade - oni koji sede po kaficima jer su im roditelji omogucili nerad. E, ti iz kafica su ono istinsko roblje. Oni jesu nezaposleni ali oni i ne zele da rade - bazicni, dobrovoljni robovi. Paraziti socijalizma bili su slicno, besvesno roblje - ali ono je tada komandovalo - a ideja i jeste tada bila da roblje preuzme komandu. Tezilo se tom eksperimentu. Videli smo kako to izgleda. Za moje bolesnike, generalno, to je bilo jedno humano doba (ako se izuzmu birokratki salteri). O postojanju takvog humanizma Zapad i ne sanja, posto je nespojiv s profitom.
Izvesti neki konsekventan zakljucak iz svega gore navedenog nemoguce je jerbo zivot je pun paradoksa i opozitnih principa. Taj zivot nas izlaze i 'jednom i drugom' da kroz neresive paradokse shvatimo vec jednom ( aman, krajnje je vreme! ) iluziju ovog sveta. Ta paradoksalnost zivota i jeste njegova sustina pa ovde nema krivice ni do koga. I tu paradoksalnu realnost treba konacno usvojiti.
Skromnom zdravstvenom radniku, ne i bogatom kapitalisti [ mada i on krvavo radi ], bitan je konfor masa. I zato je zdravstveni radnik, koji nije ravnodusan na status masa, proponent trikotaza, kartonaza, [ ali da plate redovno stizu, kao nekad u socijalizmu ili u savremenom utilitarnom kapitalizmu ] ... .
Sve ovo pisem inspirisan mnogim soc-realnim fotkama iz vremena moje mladosti, crno-belim, na ovom Forumu. One na mene cesto cine mnogo veci utisak nego stare fotke iz XIX v. jer sam to doba sam iskusio ( i nekada u njemu bio srecan omladinac ). Jerbo tesko je gledati stare fotke a pri tom zabraniti sebi secanja, reminiscencije, reklamacije.
Molim izvinjenje od onih meni dragih Forumasa, sasvim pravedno ostrascenih zbog kriminala koji je socijalizam sproveo nad njima i njihovim nevinim, radnim i postenim porodicama. Ha, misle li oni da tu ima neke nepravde ( neka mi definisu "nepravdu", molim - da bih nesto naucio i ja ). Ali "igra" vampirskog sveta se ne zasniva na "pravdi", "ljubavi", cak ni na neposteno stecenom profitu na racun podplacenog (mislim na niske plate a ne na korupciju ) radnistva. Ja sebi ne nikako mogu da razjasnim sta je to pravda, jednakost, ljubav ... . Nejasno mi je to. To je samo stara igra iluzija ( koliko god da su one ukornjenje u istovremeno iluzornom zivotu ) koja se oduvek nastavlja i mora da se stalno produzuje - cista Darwinska reprodukcija, u osnovi svakog zivota, u borbi da se opstane.
Tu ne mozemo traziti logiku, pravdu, ljubav, itd., jer sve to je konvencionalna postapalica, iluzija neke stabilnosti. To nisu realni, merodavni parametri jednog organizacionog principa ( poznatog kao 'zivot ') bilo kog drustva [ cak ni pcelinjeg ].
POZDRAV SVIMA ...
POZDRAV SVIMA ...
Vidite, bili smo 'kaznjavani' za Uskrs ne samo 1944. vec i u XIX v. Steta!
Doduse, i 1893. bilo je socijalista. Mozda zbog nasih simpatija za Bure i londonske anarhiste?
Sve se vezuje za opredeljenja pa treba citati Konrada,, njegov "The Secret Agent".
Nisam cuo za ovaj zemljotres ali je 1896g. bila teska naplava Z. Morave pa su neki manastiri morali da budu izmesteni (jerbo su bili poplavom "asanirani" sa svojih drevnih mesta) a sada su na svojim novim lokacijama a sa starim imenima.
Molim da mi se oprosti sto se naizgled "zaje... " s ozbiljnim stvarima - meni na zalost, nista ne izgleda ozbiljno [ fiktivno je ]. Izgleda da nista i inace nema onu pravu ozbiljnost sem za one smirene duhom.
Корбевац, Врање 1915-1917 (курузана, кош)
У Корбевцу је, у свештеничкој породици Поповића (што говори да је попова у породици било најмање неколико генерација) рођена је моја баба, очева мајка, Љубица. Мој деда по оцу, Станоје, рођен је у трговачко-угоститељској породици Пешић у Прибоју, врањском. После неколико година, чланови породице, захвални свом деди Јовану, променили су презиме у Јовановић...
Вероватно отуд потиче моје интересовање за југ Србије.
Од бабе сам чуо да је њен рођак и онај отац Благоје, који је рођен у Врању, на Благовести 1894. а умро на Благовести 1979. године. Размишљао сам: бапска посла, и нисам даље истраживао...