Међу сликама са Маврова залутала је и ова на чијој полеђини пише: "Маневри на Папуку 1956.":

Мој отац је други у другом реду. Очигледо, дисциплина му није била јача страна - "Титовку" је забацио на потиљак...

Ове две фотографије снимљене су децембра 1956. године:

Очигледно, тог децембра снег је каснио, али зато га је касније било у изобиљу....
На полеђини ове пише само "Врбен 1957.":

Наредне три снимљене су 19. јануара 1957. године:

Опет чишћење снега, али сада 11. марта 1958. године:

Моји драги родитељи из дана када су веровали да граде нови, бољи свет...
Врбен, март 1957. године:

Децембар исте године:

Март наредне године:

Власинско језеро, јули 1957.:

Најзад, задње две... Март 1958. године:

То би било све са ХЕ Маврово, градња Власина... Остала су још само решења за посао, наименовања, дневници радова које је мој отац редовно водио... и приче о том делу њиховог живота које ми је моја покојна мајка причала, а које већ полако заборављам.

Spomenik niskim jeromucenicima streljanim od bug. okupatora na jucerasnji dan, 25.Nov. 1915g. (N.S.). Slika sa sajta Bele Palanke (davno, Remezijane) koji mi je pre godinu dana ljubazno poslao Zoki benzinac.

Spomenik je digla Srpska pravoslavna crkva (Nis), 1995g.

Ostaci mucenika sakupljeni su 1919g. i pohranjeni u kripti niske Saborne crkve (vise slika ove crkve iz raznih perioda Nisa postovao je ranije uvazeni Gavrilo). Svake godine, 25. novembra, sluzi se parastos jeromucenicima u Sabornoj crkvi u Nisu. Kako sam vec ranije napominjao, ali da ih se prisetim, tu su pohranjeni i ostaci moga dede po ocu nislije, prote Marka Jankovica i njegovog rodjenog brata, prote Janka Jankovica, obojice ubijenih te iste noci (naime, vrlo rano u zoru, jer jos je bio mrak) pomenutog dana.