A sta je bilo u ovoj kucici u samom centru? trafika zanovine ili prodaja autobuskih karata s obzirom da je ovo bila autobuska stanica.... tj bila je okretnica.
То је четврта хидроелектрана у систему Јавног предузећа „Електропривреда Србије“ која за собом има цео један век. Пре ње, стоту годину достигле су и хидроелектране „Стари град“ у Ужицу, „Вучје“ код Лесковца и „Света Петка“ код Ниша.
ĐORĐE STANOJEVIĆ
TOMA MILOŠEVIĆ
UROŠ MILOŠEVIĆ , 1833 - 1901, SA SUPRUGOM STOJANOM , 1900. GODINE
ЗАЈЕЧАРСКО ЕЛЕКТРИЧНО ДРУШТВО* *Најсигурнији пут за прикупљање новца је оснивање акционарског друштва* *– препоручио је професор Ђорђе Станојевић Зајечарцима* „Не мала снага, и то на више места могла би се добити и од Тимока. Сврљишки, као и Трговишки Тимок врло згодно леже према Књажевцу, а по свој прилици нашло би се згодно место да се Тимок употреби и за Зајечар ако каква друга река не би могла за то згодније послужити“ – писао је професор Ђорђе Станојевић 1901. године у књизи /Електрична индустрија у Србији/. До те године, већ су Београд, Ваљево и Ужице имали електрику, а до 1909, када је почела да ради хидроелектрана „Гамзиград“, боген-лампе красиле су и улице Лесковца и Ниша. За увођење електричне енергије у свим овим градовима заслужан је Станојевић. Негде више, негде мање. Тако је, на пример, после жучне и дуге јавне расправе коју је водио са Марком Леком, Станојевић успео да се избори да Београд уместо гасног добије електрично осветљење. У случају Зајечара, пак, његови напори свели су се тек на један говор окупљеним грађанима. Ипак... Почетком јуна 1902. године, на збору грађана у Зајечару, ватрено и с пуно ентузијазма, Станојевић је говорио како би ваљало да се на Тимоку изгради хидроелектрана. Електрика произведена у њој лиферовала би се до Зајечара, а могућно и до околних насеља, и користила би се за осветљење и рад индустријских предузећа. Историчари су записали да је Станојевић апеловао на присутне да се организују и да што пре приступе послу. А најсигурнији пут за то „предузеће“ био би оснивање акционарског друштва. Грађанима се допало његово јасно и полетно излагање, па су и врло лако донели одлуку и прихватили његов предлог. у зајечарској вароши постојала опречна мишљења. Какву електрану подићи: калоричну или са воденом турбином? Прво мишљење било је поткрепљено тиме што је у оближњим рудницима Вршка чука и Русман већ постојала струја. (Боравећи 1897. године у Тимочкој крајини, Феликс Каниц је записао да је рудник Вршка чука био осветљен електричном светлошћу коју је правила једна локомобила снаге 20 KS, са којом је била прикопчана динамо машина за производњу једносмерне струје.) Угаљ за потребе те електране копао би се, наравно, из околних рудника, што би умногоме допринело јефтинијој производњи. Станојевићево излагање било је језичак на ваги – превагнуло је мишљење да треба подићи хидроелектрану. Угледни Зајечарци: председник општине, окружни начелник, два окружна инжењера, срески лекар, директор гимназије, срески марвени лекар, адвокат и неколико трговаца основали су, после тога, „Зајечарско електрично друштво“ са циљем да „водену снагу реке Тимок експлоатише у облику електричне енергије како за осветљење, тако и за индустријске, пољопривредне и остале потребе“, пише у Правилнику Друштва. Наведено је и да произведену енергију Друштво мора „стављати на располагање свакоме, ко би се том енергијом хтео користити“. Друштво је основано као акционарско, удру- живањем капитала поменутих угледних и богатих Зајечараца, са почетним капиталом од 200 000 динара подељених у 2 000 акција. Председавао је Тома Милошевић, а послови секретара били су поверени Јеремији Савићу, тргов- цу из Зајечара.
DOVODNI KANAL
TUNEL
VRLO LEP I ZANIMLJIV OBJEKAT. NADAM SE DA SAM MAKAR MALO USPEO DA GA PRIBLIŽIM VAMA. POZDRAV SVIMA ....
A sta je bilo u ovoj kucici u samom centru? trafika zanovine ili prodaja autobuskih karata s obzirom da je ovo bila autobuska stanica.... tj bila je okretnica.
Bila je trafika. Karte su se prodavale u zgradi (desno; u toj zgradi tadasnje autob. stanice davno pre II WW bio je hotel "Beograd" - ta slika s hotelom "Beograd" bila je vec postavljena na ovom Forumu). Ona se ne vide na ovoj fotki. U njoj je u ta vremena bila smestena i autobuska stanica Prokuplje.
POZDRAV SVIMA ...
POZDRAV SVIMA .....
POZDRAV SVIMA .....
A sta je bilo u ovoj kucici u samom centru?
trafika zanovine ili prodaja autobuskih karata s obzirom da je ovo bila autobuska stanica.... tj bila je okretnica.
POZDRAV SVIMA ....
ĐORĐE STANOJEVIĆ
TOMA MILOŠEVIĆ
UROŠ MILOŠEVIĆ , 1833 - 1901, SA SUPRUGOM STOJANOM , 1900. GODINE
SPISAK PRETPLATNIKA ELEKTRIČNE ENERGIJE
POZDRAV SVIMA ....
ЗАЈЕЧАРСКО ЕЛЕКТРИЧНО ДРУШТВО* *Најсигурнији пут за прикупљање новца је оснивање акционарског друштва* *– препоручио је професор Ђорђе Станојевић Зајечарцима* „Не мала снага, и то на више места могла би се добити и од Тимока. Сврљишки, као и Трговишки Тимок врло згодно леже према Књажевцу, а по свој прилици нашло би се згодно место да се Тимок употреби и за Зајечар ако каква друга река не би могла за то згодније послужити“ – писао је професор Ђорђе Станојевић 1901. године у књизи /Електрична индустрија у Србији/. До те године, већ су Београд, Ваљево и Ужице имали електрику, а до 1909, када је почела да ради хидроелектрана „Гамзиград“, боген-лампе красиле су и улице Лесковца и Ниша. За увођење електричне енергије у свим овим градовима заслужан је Станојевић. Негде више, негде мање. Тако је, на пример, после жучне и дуге јавне расправе коју је водио са Марком Леком, Станојевић успео да се избори да Београд уместо гасног добије електрично осветљење. У случају Зајечара, пак, његови напори свели су се тек на један говор окупљеним грађанима. Ипак... Почетком јуна 1902. године, на збору грађана у Зајечару, ватрено и с пуно ентузијазма, Станојевић је говорио како би ваљало да се на Тимоку изгради хидроелектрана. Електрика произведена у њој лиферовала би се до Зајечара, а могућно и до околних насеља, и користила би се за осветљење и рад индустријских предузећа. Историчари су записали да је Станојевић апеловао на присутне да се организују и да што пре приступе послу. А најсигурнији пут за то „предузеће“ био би оснивање акционарског друштва. Грађанима се допало његово јасно и полетно излагање, па су и врло лако донели одлуку и прихватили његов предлог. у зајечарској вароши постојала опречна мишљења. Какву електрану подићи: калоричну или са воденом турбином? Прво мишљење било је поткрепљено тиме што је у оближњим рудницима Вршка чука и Русман већ постојала струја. (Боравећи 1897. године у Тимочкој крајини, Феликс Каниц је записао да је рудник Вршка чука био осветљен електричном светлошћу коју је правила једна локомобила снаге 20 KS, са којом је била прикопчана динамо машина за производњу једносмерне струје.) Угаљ за потребе те електране копао би се, наравно, из околних рудника, што би умногоме допринело јефтинијој производњи. Станојевићево излагање било је језичак на ваги – превагнуло је мишљење да треба подићи хидроелектрану. Угледни Зајечарци: председник општине, окружни начелник, два окружна инжењера, срески лекар, директор гимназије, срески марвени лекар, адвокат и неколико трговаца основали су, после тога, „Зајечарско електрично друштво“ са циљем да „водену снагу реке Тимок експлоатише у облику електричне енергије како за осветљење, тако и за индустријске, пољопривредне и остале потребе“, пише у Правилнику Друштва. Наведено је и да произведену енергију Друштво мора „стављати на располагање свакоме, ко би се том енергијом хтео користити“. Друштво је основано као акционарско, удру- живањем капитала поменутих угледних и богатих Зајечараца, са почетним капиталом од 200 000 динара подељених у 2 000 акција. Председавао је Тома Милошевић, а послови секретара били су поверени Јеремији Савићу, тргов- цу из Зајечара.
DOVODNI KANAL
TUNEL
VRLO LEP I ZANIMLJIV OBJEKAT. NADAM SE DA SAM MAKAR MALO USPEO DA GA PRIBLIŽIM VAMA. POZDRAV SVIMA ....
POZDRAV SVIMA .....
A sta je bilo u ovoj kucici u samom centru?
trafika zanovine ili prodaja autobuskih karata s obzirom da je ovo bila autobuska stanica.... tj bila je okretnica.
Bila je trafika. Karte su se prodavale u zgradi (desno; u toj zgradi tadasnje autob. stanice davno pre II WW bio je hotel "Beograd" - ta slika s hotelom "Beograd" bila je vec postavljena na ovom Forumu). Ona se ne vide na ovoj fotki. U njoj je u ta vremena bila smestena i autobuska stanica Prokuplje.
Да ли је маљ издржао или је пукао?