СМЕДЕРЕВО -У Смедереву је на данашњи дан, пре 71. године, експлодирала муниција смештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника града.
Сваке године, 5. јуна у 14.14 локомотиве на смедеревској железничкој станици завијањем сирена подсете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних који су се затекли у том граду пазарног дана.
Експлодирала је муниција лагерована на отвореном простору у смедеревској тврђави. Није утврђен узрок експлозије, непознат је број погинулих. Највећи број жртава сахрањен је безимен у заједничкој гробници на самом улазу у гробље.
Писац књиге "Трагање за истином" у време експлозије, радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој платформи последњег вагона, Мирослав Станковић, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве.
Постоји сведочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.
На месту експлозије настао је кратер дубине девет и пречника 50 метара.
Прву процену о погибији 4.000 људи дала је немачка команда у Бечу. После Другог светског рата број жртава је континуирано смањиван док није преполовљена процена немачке команде.
На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза 4714. Зна се да су вагони, због пазарног дана и дељења сведочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника.
Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву као и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада јер је у Смедереву било седиште Дунавске бановине.
У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина.
Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживело је 20 путника.
Према "Извештају ликвидационе комисије изванредног комесаријата за обнову Смедерева" од 2.393 приватних објеката у грађевинском реону града, у експлозији је неоштећено било 25 зграда.
Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива.
Више аутора у новинским текстовима и књигама о том догађају експлозију су приписали диверзији комуниста, помињан је и Мустафа Голубић као извршилац, али без навођења озбиљних доказа.
(Бета)
Navodi se i samozapaljivanje municije kao razlog eksplozije. Dan je bio jako topao. To je, po jednom kolegi, starom Smederevcu, i pravi razlog eksplozije.
Valjda iz skoljki sa dna, ali to mora da je negde podalje od obale, njemu najblize Topciderske reke. A i gde drugde? Reka je izgleda (bar u nekim svojim partijama) zaista siroka, puna virova, ponegde siroka skoro kao Don ili cak i sira. Ocito - radi se o jednoj velikoj reci s potencijalima za uzgajanje reverberativno/memorijskih bisera. A recni, kao i ohridski (jezerski) biseri na velikoj su ceni. Nema ih tako mnogo kao morskih. Od nas medicinskih radnika: Bravo! za Topcidera i H.
Slika je puna zivota (mada 'bolnicka') - evo zasto:
Radi se verov. o TBC (plucnim) bolesnicima na oporavku u Topoli. Bolesnici su isuvise mladi za srcane bolesnike a stetoskop koristi uglavnom samo za srce i pluca. Verov. da nisu ratni ranjenici [ lekarka nije hirurg jer nosi stetoskop ] - mada, svi su muskarci, nema bolesnica.
Proveravam kod kolega ftiziologa da li je u Topoli tada postojao ovakav rehab. centar ( ako je uopste to ). Sudeci barem po bravicama na prozorima mozda se radi i o Inst. za TBC u Beogradu (dole kazujem zasto). Sef ekipe je neocekivano mlada i zgodna doktorka (sa stetoskopom) a ne, kako bi se ocekivalo, neki stariji uvazeni profesor ili klinicki lekar ( a oni bi morali biti na slici da je ona sa Inst. za TBC u BG ). Neposredno desno od doktorke je izuzetno lepa mlada sestra/stazerka ili sl. Svako bi, normalno, prizeljkivao "affair" [ kakav bilo ] s jednom od njih dve. Ni Runde ( koji je 1945. verov. vec prohodao ) ni nas Gavrilo ne bi ostali indiferentni. Ne sumnjam da su bolesnici bili pojedinacno ( i gregarno ) ispozaljubljivani u doktorku ili njenu "pratilju". Bilo je to vreme ljubavi, iako (po)ratno (a mozda i bas zbog toga). A pre svega portfolio njihove ljubavi, samosvesna lepota, hendikepirana mladost bolesnika i volja dominiraju ovom topciderskom fotkom.
Primerena (ali ne vise od toga) neznost prema bolesnicima (doktorke i jednog bolnicara) je upadljiva (ruka bolesnika u ruci doktorke ili ruka med. tehnicara/bolnicara na glavi obolelog). Druzili su se. Oni poziraju ali, svejedno, ne pozira se s medijskim koristoljubljem, tj. s tendencijom, vec se spontano demonstrira elementarna veza koja oduvek postoji izmedju lekara/sestre i bolesnika. E, blago njima. Bilo je to ruzno vreme ali je ljubav sve nadoknadjivala (kao i uvek sto cini). Iz doba kada je 'palila' pesma "Zaljubices se iznenada" ; nasa verzija ruske pesme "Srce").
Na bolesnickom ormaricu desno od doktorke je skalamerija (event. Potainov aparat ili aparat za pneumotoraks, ne znam).
Ovaj snimak treba da vidi pneumoftiziolog. Naknadno javljam kada konsultujem koleginicu dr Nataliju Sudjic - Bukurov sa TBC-a.
PS = Uzgred u Backoj Topoli postoji i danas anti-TBC odeljenje.
Dobro znani zvonik na Karadjordjevom trgu, NIS.
Stari Nis
Elementi Nisa izmedju dva rata:
Aleksandrov trg i spomenik
A Sve sa cenjenog Foruma pozdravlja, nezaboravno/nezapamtljivog prezimena,
iz Nis.
Toliko iz NI, za danas.
Сећање на Смедеревску трагедију
СМЕДЕРЕВО -У Смедереву је на данашњи дан, пре 71. године, експлодирала муниција смештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника града.
Сваке године, 5. јуна у 14.14 локомотиве на смедеревској железничкој станици завијањем сирена подсете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних који су се затекли у том граду пазарног дана.
Експлодирала је муниција лагерована на отвореном простору у смедеревској тврђави. Није утврђен узрок експлозије, непознат је број погинулих. Највећи број жртава сахрањен је безимен у заједничкој гробници на самом улазу у гробље.
Писац књиге "Трагање за истином" у време експлозије, радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој платформи последњег вагона, Мирослав Станковић, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве.
Постоји сведочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.
На месту експлозије настао је кратер дубине девет и пречника 50 метара.
Прву процену о погибији 4.000 људи дала је немачка команда у Бечу. После Другог светског рата број жртава је континуирано смањиван док није преполовљена процена немачке команде.
На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза 4714. Зна се да су вагони, због пазарног дана и дељења сведочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника.
Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву као и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада јер је у Смедереву било седиште Дунавске бановине.
У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина.
Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживело је 20 путника.
Према "Извештају ликвидационе комисије изванредног комесаријата за обнову Смедерева" од 2.393 приватних објеката у грађевинском реону града, у експлозији је неоштећено било 25 зграда.
Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива.
Више аутора у новинским текстовима и књигама о том догађају експлозију су приписали диверзији комуниста, помињан је и Мустафа Голубић као извршилац, али без навођења озбиљних доказа.
(Бета)
Navodi se i samozapaljivanje municije kao razlog eksplozije. Dan je bio jako topao. To je, po jednom kolegi, starom Smederevcu, i pravi razlog eksplozije.
www.facebook.com/pages/Putovanja-po-Srbiji/175960962499372
DANAS
POZDRAV SVIMA ....
Gde cenjeni Topcider izronjava ovakve bisere?
Valjda iz skoljki sa dna, ali to mora da je negde podalje od obale, njemu najblize Topciderske reke. A i gde drugde? Reka je izgleda (bar u nekim svojim partijama) zaista siroka, puna virova, ponegde siroka skoro kao Don ili cak i sira. Ocito - radi se o jednoj velikoj reci s potencijalima za uzgajanje reverberativno/memorijskih bisera. A recni, kao i ohridski (jezerski) biseri na velikoj su ceni. Nema ih tako mnogo kao morskih. Od nas medicinskih radnika: Bravo! za Topcidera i H.
Slika je puna zivota (mada 'bolnicka') - evo zasto:
Radi se verov. o TBC (plucnim) bolesnicima na oporavku u Topoli. Bolesnici su isuvise mladi za srcane bolesnike a stetoskop koristi uglavnom samo za srce i pluca. Verov. da nisu ratni ranjenici [ lekarka nije hirurg jer nosi stetoskop ] - mada, svi su muskarci, nema bolesnica.
Proveravam kod kolega ftiziologa da li je u Topoli tada postojao ovakav rehab. centar ( ako je uopste to ). Sudeci barem po bravicama na prozorima mozda se radi i o Inst. za TBC u Beogradu (dole kazujem zasto). Sef ekipe je neocekivano mlada i zgodna doktorka (sa stetoskopom) a ne, kako bi se ocekivalo, neki stariji uvazeni profesor ili klinicki lekar ( a oni bi morali biti na slici da je ona sa Inst. za TBC u BG ). Neposredno desno od doktorke je izuzetno lepa mlada sestra/stazerka ili sl. Svako bi, normalno, prizeljkivao "affair" [ kakav bilo ] s jednom od njih dve. Ni Runde ( koji je 1945. verov. vec prohodao ) ni nas Gavrilo ne bi ostali indiferentni. Ne sumnjam da su bolesnici bili pojedinacno ( i gregarno ) ispozaljubljivani u doktorku ili njenu "pratilju". Bilo je to vreme ljubavi, iako (po)ratno (a mozda i bas zbog toga). A pre svega portfolio njihove ljubavi, samosvesna lepota, hendikepirana mladost bolesnika i volja dominiraju ovom topciderskom fotkom.
Primerena (ali ne vise od toga) neznost prema bolesnicima (doktorke i jednog bolnicara) je upadljiva (ruka bolesnika u ruci doktorke ili ruka med. tehnicara/bolnicara na glavi obolelog). Druzili su se. Oni poziraju ali, svejedno, ne pozira se s medijskim koristoljubljem, tj. s tendencijom, vec se spontano demonstrira elementarna veza koja oduvek postoji izmedju lekara/sestre i bolesnika. E, blago njima. Bilo je to ruzno vreme ali je ljubav sve nadoknadjivala (kao i uvek sto cini). Iz doba kada je 'palila' pesma "Zaljubices se iznenada" ; nasa verzija ruske pesme "Srce").
Na bolesnickom ormaricu desno od doktorke je skalamerija (event. Potainov aparat ili aparat za pneumotoraks, ne znam).
Ovaj snimak treba da vidi pneumoftiziolog. Naknadno javljam kada konsultujem koleginicu dr Nataliju Sudjic - Bukurov sa TBC-a.
PS = Uzgred u Backoj Topoli postoji i danas anti-TBC odeljenje.