Zdravstvene ustanove za smeštaj i lečenje obolelih lica. Po tipu mogu biti: opšte i specijalističke. Jedna bolnica sadrži: prijemno odeljenje, bolnička odeljenja, medicinske jedinice i administrativno ekonomski deo. Sistem izgradnje moze biti: blok, paviljonski ili kombinovani.
Opšte bolnice i klinike kao centar stručne nege i pomoći bolesnima sa higijensko-tehničkim uređajima čine slobodnu makro-urbanističku jedinicu. Bolnice i klinike treba da obezbede optimalne higijenske uslove za lečenje i da svojim uređajima spreče širenje infekcije, kao i da omoguće sprovođenje nastave i osiguraju stručnu i naučnu aktivnost.
Specijalne su bolnice predviđene samo za zdravstvenu službu jedne vrste bolesti. One po svojim razmerama i po svojoj organizaciji službe sačinjavaju manje mikrourbanističke lokacije.
Kliničke su bolnice u sastavu univerziteta, sa manjim brojem kreveta, ali sa svim potrebnim uređajima za naučni rad. One u svom sastavu imaju izvestan broj naučnih instituta, kao: patološki, anatomski, rendgenološki, bakteriološki, za rak i dr. Kliničke bolnice pored brige o bolesnicima, služe za unapređenje medicine kao nauke.
Prvi začeci bolničkih ustanova spominju se kod starih Egipćana, gde se ukazivala pomoć bolesnicima. Kod starih Grka su ulogu bolnica obavljale eskulapije.U rano srednje hrišćansko doba osnivaju se hosticijumi ili hospitali zasnovani više na dobrovoljnoj osnovi crkvenih institucija nego kao lečilišta. Oni sluze za prijem obolelih putnika, dok se za zarazne bolesti osnivaju lazareti. Jačanjem crkvenog uticaja i osnivanjem monaških redova, manastiri preuzimaju staranje nad bolesnicima. U doba osnivanja slobodnih gradova počinje organizovanje institucija bolničkog karaktera i osnivaju se bolnički kompleksi.
Uticajem razvoja nauke krajem XVIIIv. i njenom primenom u medicini stvara se novi tip bolničkih ustanova. Bolničke zgrade zbog različitog sastava postaju složen viši element u sastavu grada i poseban bolnički centar.
Zdravstvene ustanove. Pojam predstavlja znatno širu kategoriju od pojma bolničkih zgrada. Zdravstvene ustanove imaju svoje specifičnosti kako u pogledu svoje namene tako i u pogledu svog sastava. Zbog svoje raznovrsnosti funkcije, postoje zdravstvene ustanove raznovrsnih tipova. One kao makrourbanistički elementi teže ka ostvarenju skladnosti prilikom njihovog postavljanja, kako sa gledišta urbanističkih principa, tako i sa higijenskog gledišta.
Zdravstvene ustanove se mogu podeliti na sledeće grupe: - stacionirane, - za zaštitu majki i dece, - medicinske namene, - higijensko epidemiološke, - apoteke.
Zdravstvene ustanove predstavljaju kompleks sa građevinskim objektima namenjenim za smeštaj bolesnika, medicinskog i pomoćnog osoblja. Principi za njihovo postavljanje uslovljavaju da su te ustanove po mogućstvu u blizini centra gravitacije stanovništva, kako bi ono najpovoljnije moglo da koristi usluge zdravstvenih ustanova. Za smeštaj zdravstvenih ustanova višeg reda kao što su kliničke bolnice, veće gradske bolnice i higijenski instituti, potrebno je predvideti posebne zone koje se mogu razviti u gradske centre.
Stacionirane ustanove sačinjavaju objekti:
Složenog tipa: bolnice (opšta i specijalna - infektivna, za tuberkulozu, duševna i dečija), sanatorijumi, oporavilišta, terapeutske ustanove i prirodna lečilišta (banje i klimatska mesta);
Prostog tipa: poliklinike, ambulante, specijalne ambulante, zdravstvene stanice i dispanzeri.
Ustanove za zaštitu majki i dece sačinjavaju: porodilišta, materinski domovi, dočji domovi, jasle, kuhinje, savetovališta, dečje poliklinike i dečji dispanzeri.
Ustanove medicinskih namena su: zavodi i stanice za transfuziju krvi i stanice za hitnu pomoć.
Ustanove epidemiološkog karaktera sadrže: higijenske i epidemiološke institute, zavode i stanice za dezinfekciju i dezinsekciju.
Apotekarske ustanove se dele na: samostalne i u sklopu zdravstvenih ustanova.
Lazaret (ital. lazaretto, engl. lazret, nem. Lazarett) je naziv za bolnicu u srednjem veku, takođe, mesto za hospitalizaciju ranjenih i bolesnih. Nastala iz oblika kule u kojoj je postojao karantin u periodima epidemija, posebno za vreme haranja kuge.
Moristan ili muristan (pers.) je bolnica, u islamskoj graditeljskoj umetnosti, najčešće podignuta sa dvorištem i povezana sa mošejom i mauzolejem osnivača.
Spital ili špital (nem. bolnica) je nemački naziv koji se ponekad upotrebljava za bolnicu. Ponekad ima značenje klimatskog lečilišta, banje ili rekreacionog centra.
BOLNIČKE ZGRADE U SRBIJI
Zna se da je kralj Milutin podigao krajem XIIIv. veliku bolnicu u Carigradu u kojoj je kasnije, u XVv., bio smešten državni univerzitet. Despot Stefan je u Beogradu podigao takođe niz svetovnih građevina, među kojima i jednu bolnicu. Medjutim, prve bolnice u današnjem smislu pojma, sagradjene su u Srbiji tokom XIX veka, po uzoru na slične objekte koji su gradjeni u drugim evropskim zemljama.
Značajan je projekat kompleksa Državne bolnice u Višegradskoj ulici u Beogradu koji je projektovao arhitekta Milan Antonović na samom početku svoje karijere. Opšta državna bolnica se sastojala od nekoliko objekata, koji su izgradjeni u periodu izmedju 1901. I 1907. godine, na Zapadnom Vračaru, na jednom delu prostora koji danas pokriva bolnički kompleks. Glavni objekti su bili: ginekološki paviljon, grupa hirurških paviljona I paviljon za infektivne bolesti. Do danas je sačuvan ginekološki paviljon, ali je prepravljen I dogradjen. Svi paviljoni su projektovani uz primenu istih stilskih elemenata neorenesanse.
Danilo Vladisavljević je projektovao svoje najznačajnije delo – kompleks Vojne bolnice u Beogradu, koji je završen 1909. godine, kada se bolnica uselila u nove prostorije 1. novembra. Kamen temeljac za izgradnju Vojne bolnice osvećen je 15. avgusta 1904. g., kako stoji zapisano u kopiji teksta povelje stavljene u temelj, koja se čuva u Muzeju grada Beograda. Za kompleks Vojen bolnice izabran je teren na Zapadnom Vračaru. Kompleks obuhvata ukupno 12 zgrada. Njihovim rasporedom I smišljenom kompozicijom, Vladisavljević je ostvario jedinstveno rešenje, kome je odredjeno značajno mesto u istoriji urbanizma I istoriji arhitekture Srbije. Kompleks takodje predstavlja I prvo urbanističko rešenje ove vrste u Beogradu. Autor je svoje jednospratne bolničke paviljone postavio u parkovski prostor Kompleks je rešen simetrično prema osi terena.
Jednu od najznačajnijih bolnica perioda modernizma u Srbiji projektovao je početkom 1930-tih Milan Zloković, kao zgradu Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. Za ugledni primer, Zloković je imao Sanatorijum za tuberkulozne u Paimiju u Finskoj, delo njegovog vršnjaka Alvara Alta. Zloković je sa Altovog projekta preuzeo nizove terasa ispred bolničkih soba, koje su služile kao neka vrsta solarijuma. Zloković je u projekt Dečje klinike uveo još jednu bitnu karakteristiku kada je dimenzionisao otvore na fasadama u skladu sa površinama prostorija koje se preko njih osvetljavaju.
Hans Koepf: „Bildwörterbuch der Architektur“, Alfred Kröner Verlag Stuttgart, 1968., str. 204.
James Steven Curl: „A Dictionary of Architecture“, Oxford University Press“, 1994., str. 326.
John Fleming, Hugh Honour, Nikolaus Pevsner: „The Penguin Dictionary of Architecture“, Penguin Books, 1980., str. 159.
СМЕДЕРЕВО -У Смедереву је на данашњи дан, пре 71. године, експлодирала муниција смештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника града.
Сваке године, 5. јуна у 14.14 локомотиве на смедеревској железничкој станици завијањем сирена подсете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних који су се затекли у том граду пазарног дана.
Експлодирала је муниција лагерована на отвореном простору у смедеревској тврђави. Није утврђен узрок експлозије, непознат је број погинулих. Највећи број жртава сахрањен је безимен у заједничкој гробници на самом улазу у гробље.
Писац књиге "Трагање за истином" у време експлозије, радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој платформи последњег вагона, Мирослав Станковић, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве.
Постоји сведочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.
На месту експлозије настао је кратер дубине девет и пречника 50 метара.
Прву процену о погибији 4.000 људи дала је немачка команда у Бечу. После Другог светског рата број жртава је континуирано смањиван док није преполовљена процена немачке команде.
На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза 4714. Зна се да су вагони, због пазарног дана и дељења сведочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника.
Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву као и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада јер је у Смедереву било седиште Дунавске бановине.
У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина.
Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживело је 20 путника.
Према "Извештају ликвидационе комисије изванредног комесаријата за обнову Смедерева" од 2.393 приватних објеката у грађевинском реону града, у експлозији је неоштећено било 25 зграда.
Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива.
Више аутора у новинским текстовима и књигама о том догађају експлозију су приписали диверзији комуниста, помињан је и Мустафа Голубић као извршилац, али без навођења озбиљних доказа.
хвала
хвала
Овде све лепо пише:
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/postavljanje-slika
а директан линк ти је горе, на врху стране.
Zdravstvene ustanove za smeštaj i lečenje obolelih lica. Po tipu mogu biti: opšte i specijalističke. Jedna bolnica sadrži: prijemno odeljenje, bolnička odeljenja, medicinske jedinice i administrativno ekonomski deo. Sistem izgradnje moze biti: blok, paviljonski ili kombinovani.
Opšte bolnice i klinike kao centar stručne nege i pomoći bolesnima sa higijensko-tehničkim uređajima čine slobodnu makro-urbanističku jedinicu. Bolnice i klinike treba da obezbede optimalne higijenske uslove za lečenje i da svojim uređajima spreče širenje infekcije, kao i da omoguće sprovođenje nastave i osiguraju stručnu i naučnu aktivnost.
Specijalne su bolnice predviđene samo za zdravstvenu službu jedne vrste bolesti. One po svojim razmerama i po svojoj organizaciji službe sačinjavaju manje mikrourbanističke lokacije.
Kliničke su bolnice u sastavu univerziteta, sa manjim brojem kreveta, ali sa svim potrebnim uređajima za naučni rad. One u svom sastavu imaju izvestan broj naučnih instituta, kao: patološki, anatomski, rendgenološki, bakteriološki, za rak i dr. Kliničke bolnice pored brige o bolesnicima, služe za unapređenje medicine kao nauke.
Prvi začeci bolničkih ustanova spominju se kod starih Egipćana, gde se ukazivala pomoć bolesnicima. Kod starih Grka su ulogu bolnica obavljale eskulapije.U rano srednje hrišćansko doba osnivaju se hosticijumi ili hospitali zasnovani više na dobrovoljnoj osnovi crkvenih institucija nego kao lečilišta. Oni sluze za prijem obolelih putnika, dok se za zarazne bolesti osnivaju lazareti. Jačanjem crkvenog uticaja i osnivanjem monaških redova, manastiri preuzimaju staranje nad bolesnicima. U doba osnivanja slobodnih gradova počinje organizovanje institucija bolničkog karaktera i osnivaju se bolnički kompleksi.
Uticajem razvoja nauke krajem XVIIIv. i njenom primenom u medicini stvara se novi tip bolničkih ustanova. Bolničke zgrade zbog različitog sastava postaju složen viši element u sastavu grada i poseban bolnički centar.
Zdravstvene ustanove. Pojam predstavlja znatno širu kategoriju od pojma bolničkih zgrada. Zdravstvene ustanove imaju svoje specifičnosti kako u pogledu svoje namene tako i u pogledu svog sastava. Zbog svoje raznovrsnosti funkcije, postoje zdravstvene ustanove raznovrsnih tipova. One kao makrourbanistički elementi teže ka ostvarenju skladnosti prilikom njihovog postavljanja, kako sa gledišta urbanističkih principa, tako i sa higijenskog gledišta.
Zdravstvene ustanove se mogu podeliti na sledeće grupe: - stacionirane, - za zaštitu majki i dece, - medicinske namene, - higijensko epidemiološke, - apoteke.
Zdravstvene ustanove predstavljaju kompleks sa građevinskim objektima namenjenim za smeštaj bolesnika, medicinskog i pomoćnog osoblja. Principi za njihovo postavljanje uslovljavaju da su te ustanove po mogućstvu u blizini centra gravitacije stanovništva, kako bi ono najpovoljnije moglo da koristi usluge zdravstvenih ustanova. Za smeštaj zdravstvenih ustanova višeg reda kao što su kliničke bolnice, veće gradske bolnice i higijenski instituti, potrebno je predvideti posebne zone koje se mogu razviti u gradske centre.
Stacionirane ustanove sačinjavaju objekti:
Složenog tipa: bolnice (opšta i specijalna - infektivna, za tuberkulozu, duševna i dečija), sanatorijumi, oporavilišta, terapeutske ustanove i prirodna lečilišta (banje i klimatska mesta);
Prostog tipa: poliklinike, ambulante, specijalne ambulante, zdravstvene stanice i dispanzeri.
Ustanove za zaštitu majki i dece sačinjavaju: porodilišta, materinski domovi, dočji domovi, jasle, kuhinje, savetovališta, dečje poliklinike i dečji dispanzeri.
Ustanove medicinskih namena su: zavodi i stanice za transfuziju krvi i stanice za hitnu pomoć.
Ustanove epidemiološkog karaktera sadrže: higijenske i epidemiološke institute, zavode i stanice za dezinfekciju i dezinsekciju.
Apotekarske ustanove se dele na: samostalne i u sklopu zdravstvenih ustanova.
Lazaret (ital. lazaretto, engl. lazret, nem. Lazarett) je naziv za bolnicu u srednjem veku, takođe, mesto za hospitalizaciju ranjenih i bolesnih. Nastala iz oblika kule u kojoj je postojao karantin u periodima epidemija, posebno za vreme haranja kuge.
Moristan ili muristan (pers.) je bolnica, u islamskoj graditeljskoj umetnosti, najčešće podignuta sa dvorištem i povezana sa mošejom i mauzolejem osnivača.
Spital ili špital (nem. bolnica) je nemački naziv koji se ponekad upotrebljava za bolnicu. Ponekad ima značenje klimatskog lečilišta, banje ili rekreacionog centra.
BOLNIČKE ZGRADE U SRBIJI
Zna se da je kralj Milutin podigao krajem XIIIv. veliku bolnicu u Carigradu u kojoj je kasnije, u XVv., bio smešten državni univerzitet. Despot Stefan je u Beogradu podigao takođe niz svetovnih građevina, među kojima i jednu bolnicu. Medjutim, prve bolnice u današnjem smislu pojma, sagradjene su u Srbiji tokom XIX veka, po uzoru na slične objekte koji su gradjeni u drugim evropskim zemljama.
Značajan je projekat kompleksa Državne bolnice u Višegradskoj ulici u Beogradu koji je projektovao arhitekta Milan Antonović na samom početku svoje karijere. Opšta državna bolnica se sastojala od nekoliko objekata, koji su izgradjeni u periodu izmedju 1901. I 1907. godine, na Zapadnom Vračaru, na jednom delu prostora koji danas pokriva bolnički kompleks. Glavni objekti su bili: ginekološki paviljon, grupa hirurških paviljona I paviljon za infektivne bolesti. Do danas je sačuvan ginekološki paviljon, ali je prepravljen I dogradjen. Svi paviljoni su projektovani uz primenu istih stilskih elemenata neorenesanse.
Danilo Vladisavljević je projektovao svoje najznačajnije delo – kompleks Vojne bolnice u Beogradu, koji je završen 1909. godine, kada se bolnica uselila u nove prostorije 1. novembra. Kamen temeljac za izgradnju Vojne bolnice osvećen je 15. avgusta 1904. g., kako stoji zapisano u kopiji teksta povelje stavljene u temelj, koja se čuva u Muzeju grada Beograda. Za kompleks Vojen bolnice izabran je teren na Zapadnom Vračaru. Kompleks obuhvata ukupno 12 zgrada. Njihovim rasporedom I smišljenom kompozicijom, Vladisavljević je ostvario jedinstveno rešenje, kome je odredjeno značajno mesto u istoriji urbanizma I istoriji arhitekture Srbije. Kompleks takodje predstavlja I prvo urbanističko rešenje ove vrste u Beogradu. Autor je svoje jednospratne bolničke paviljone postavio u parkovski prostor Kompleks je rešen simetrično prema osi terena.
Jednu od najznačajnijih bolnica perioda modernizma u Srbiji projektovao je početkom 1930-tih Milan Zloković, kao zgradu Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. Za ugledni primer, Zloković je imao Sanatorijum za tuberkulozne u Paimiju u Finskoj, delo njegovog vršnjaka Alvara Alta. Zloković je sa Altovog projekta preuzeo nizove terasa ispred bolničkih soba, koje su služile kao neka vrsta solarijuma. Zloković je u projekt Dečje klinike uveo još jednu bitnu karakteristiku kada je dimenzionisao otvore na fasadama u skladu sa površinama prostorija koje se preko njih osvetljavaju.
Literatura:
Slobodan Maldini: Enciklopedija arhitekture, Samostalni izdavač Slobodan Maldini, Beograd, 2004, str. 157
Hans Koepf: „Bildwörterbuch der Architektur“, Alfred Kröner Verlag Stuttgart, 1968., str. 204.
James Steven Curl: „A Dictionary of Architecture“, Oxford University Press“, 1994., str. 326.
John Fleming, Hugh Honour, Nikolaus Pevsner: „The Penguin Dictionary of Architecture“, Penguin Books, 1980., str. 159.
MILAN STOJADINOVIĆ I KNEZ PAVLE NA BLEDU 1938. GODINE
POZDRAV SVIMA .....
Foto Marinković Aranđelovac i
Sokolsko društvo Aranđelovac
Na ploči piše
(nečitko: mislim da je ime mesta)
Kraj svetskog rata
29. oktobar 1918
POZDRAV SVIMA .....
Сећање на Смедеревску трагедију
СМЕДЕРЕВО -У Смедереву је на данашњи дан, пре 71. године, експлодирала муниција смештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника града.
Сваке године, 5. јуна у 14.14 локомотиве на смедеревској железничкој станици завијањем сирена подсете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних који су се затекли у том граду пазарног дана.
Експлодирала је муниција лагерована на отвореном простору у смедеревској тврђави. Није утврђен узрок експлозије, непознат је број погинулих. Највећи број жртава сахрањен је безимен у заједничкој гробници на самом улазу у гробље.
Писац књиге "Трагање за истином" у време експлозије, радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој платформи последњег вагона, Мирослав Станковић, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве.
Постоји сведочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.
На месту експлозије настао је кратер дубине девет и пречника 50 метара.
Прву процену о погибији 4.000 људи дала је немачка команда у Бечу. После Другог светског рата број жртава је континуирано смањиван док није преполовљена процена немачке команде.
На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза 4714. Зна се да су вагони, због пазарног дана и дељења сведочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника.
Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву као и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада јер је у Смедереву било седиште Дунавске бановине.
У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина.
Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживело је 20 путника.
Према "Извештају ликвидационе комисије изванредног комесаријата за обнову Смедерева" од 2.393 приватних објеката у грађевинском реону града, у експлозији је неоштећено било 25 зграда.
Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива.
Више аутора у новинским текстовима и књигама о том догађају експлозију су приписали диверзији комуниста, помињан је и Мустафа Голубић као извршилац, али без навођења озбиљних доказа.
(Бета)
Ulaz u vojnu kasarnu (ranije i bolnicu).