Hasan bachi palancka (ako sam dobro prepisao) je danasnja Smederevska Palanka ili mozda Velika Plana. ??? Nisam siguran ???
Karumba ???? ... Da to nije Rača ? Interesantno da je ucrtano Lapovo, kao i Kolari, Krotzka,Bantczowa..... Malo me čudi zašto nije ucrtan HAĐŽIBEGOVAC-današnje Staro Selo izmedju Markovca i V. Plane, koje je bilo jedno od većih Srpskih naseobina ?
У праву си, Железничару.
Ова карта приказује стари Цариградски друм, који је ишао "с оне стране брда". Није био оцедит и стално је био блатњав од иловаче и тежак за транспорт, колима нарочито. Зато је још у Милошево доба било предвиђено да се пут пребаци "с ове стране брда", односно у равницу, долином Мораве.
Било је потребно са старог пута на нови пребацити и поштанске станице: из Колара у Сараорце, из Паланке у Велику Плану и из Баточине у Брзан. То је учињено тек по повратку кнеза Михаила на власт, у јануару 1860. године.
Hassan Bascha Palancka, Хасан Пашина Паланка, је данашња Смедеревска Паланка.
Караула (коју ти зовеш Карумба), на старом путу, постојала је и у средњем веку, као највиша тачка у околини, одакле се могло пратити кретање старим Цариградским путем, готово од Азање до Баточине. Караула и данас постоји као заселак у оквиру села Ракинац у Плањанској општини.
Ливат, са леве стране код ушћа Јасенице у Мораву, је било „најпокретније“ село у околини. Најпре се налазило мало јужније, али са десне стране Мораве, затим је пресељено на место уцртано на карти, да би касније прешло опет са десне стране Мораве, и данас се зове Доња Ливадица. Највише је тим сеобама помогла Морава стално меандрирајући и мењајући ток, тако да су њиве Ливађана једне године биле с леве стране Мораве, а после пар година са десне, онако како је то „замислила“ Морава. Да не би стално прелазили преко Мораве скелама или чуновима, да би обрађивали своју земљу, Ливађани су пресељавали село, што тада и није било превише тешко јер су куће грађене од дрвене грађе, прућа и блата.
Велика Плана и Стари Аџибеговац нису уцртани јер нису били од значаја за цртача карте, нису се тада налазили уз главни пут. Њему је било битно која су места уз пут, ради одржавања пута и пружања услуга (коња за замену, хране за путнике и јахаћу или теглећу стоку, поткивачке и коларске услуге).
У првом светском рату је био командант Тимочке војске, која је успешно бранила границе Србије од напада 1. бугарске армије, а истакла се у борбама код Качаника. Након повлачења, због болести пребачен је на лечење у Француску. У повратку из Француске на солунски фронт брод је торпедован у близини Сицилије. Пошто је Гојковић одбио да се преда, убијен је у чамцу за спасавање и потонуо у Средоземном мору.
U Prvom svetskom ratu bilo je bezbroj primera lične hrabrosti vojnika i njihovih komandanata. Takav primer dao je general Ilija Gojković. Na putu iz Francuske brod je pogodila nemačka podmornica. Brod je nažalost potonuo, a preživelima je u pamćenju ostala slika hrabrog srpskog generala kako stojeći sa komandantom broda, pozdravlja zastavu.
Само ситна допуна:
У горњем реду, у средини је Бранислав Нушић, први начелник Битољског округа, по ослобођењу, 1912. године.
Нушић је пореклом из тог краја, а у Битољу је раније био српски конзул.
Karumba ???? ... Da to nije Rača ? Interesantno da je ucrtano Lapovo, kao i Kolari, Krotzka,Bantczowa..... Malo me čudi zašto nije ucrtan HAĐŽIBEGOVAC-današnje Staro Selo izmedju Markovca i V. Plane, koje je bilo jedno od većih Srpskih naseobina ?
У праву си, Железничару.
Ова карта приказује стари Цариградски друм, који је ишао "с оне стране брда". Није био оцедит и стално је био блатњав од иловаче и тежак за транспорт, колима нарочито. Зато је још у Милошево доба било предвиђено да се пут пребаци "с ове стране брда", односно у равницу, долином Мораве.
Било је потребно са старог пута на нови пребацити и поштанске станице: из Колара у Сараорце, из Паланке у Велику Плану и из Баточине у Брзан. То је учињено тек по повратку кнеза Михаила на власт, у јануару 1860. године.
Hassan Bascha Palancka, Хасан Пашина Паланка, је данашња Смедеревска Паланка.
Караула (коју ти зовеш Карумба), на старом путу, постојала је и у средњем веку, као највиша тачка у околини, одакле се могло пратити кретање старим Цариградским путем, готово од Азање до Баточине. Караула и данас постоји као заселак у оквиру села Ракинац у Плањанској општини.
Ливат, са леве стране код ушћа Јасенице у Мораву, је било „најпокретније“ село у околини. Најпре се налазило мало јужније, али са десне стране Мораве, затим је пресељено на место уцртано на карти, да би касније прешло опет са десне стране Мораве, и данас се зове Доња Ливадица. Највише је тим сеобама помогла Морава стално меандрирајући и мењајући ток, тако да су њиве Ливађана једне године биле с леве стране Мораве, а после пар година са десне, онако како је то „замислила“ Морава. Да не би стално прелазили преко Мораве скелама или чуновима, да би обрађивали своју земљу, Ливађани су пресељавали село, што тада и није било превише тешко јер су куће грађене од дрвене грађе, прућа и блата.
Велика Плана и Стари Аџибеговац нису уцртани јер нису били од значаја за цртача карте, нису се тада налазили уз главни пут. Њему је било битно која су места уз пут, ради одржавања пута и пружања услуга (коња за замену, хране за путнике и јахаћу или теглећу стоку, поткивачке и коларске услуге).
Од Ужица за Пожегу...
... даље за Чачак...
... па преко Краљева до...
...Врњачке бање, на активан одмор...
...са излетом на Гоч!
Срећан пут и пријатан одмор! После одмора настављмо путовање даље, и позивамо Вас да се прикључите на успутним станицама!
Шта ће те, господин навик'о на лимузину!
TRGOVAČKA PORODICA VUKADINOVIĆ, KNJAŽEVAC 1894.GODINE
DUŠANKA STANKOVIĆ, KNJAŽEVAC KRAJEM 19.VEKA
VUKOSAVA I MILAN , KNJAŽEVAC , 1908. GODINE
VOJISLAV VUKADINOVIĆ, PRVI SLEVA SEDI, TRGOVAC, KNJAŽEVAC OKO 1910.GODINE
RADMILA ŽIVKOVIĆ, KNJAŽEVAC, 1912. GODINE
TOMANIJA I MIHAJLO TOŠIĆ, KNJAŽEVAC , 1918. GODINA
BRAČNI PAR U NOŠNJI , POSLE PRVOG SVETSKOG RATA
MILORAD I TIHOMIR ŽIVKOVIĆ, KNJAŽEVAC , 1921. GODINE
VRBICA, 1.4. 1939. GOD.
POZDRAV SVIMA....
Russen Serben müsssen sterben. Чуо сам за: Alle Serben müssen sterben, али у комбинацији са Русима, нисам чуо.
Илија Гојковић
Илија Гојковић (Дреновац од Параћина, 2. август 1854. — Средоземно море близу Сицилије, 2. фебруар 1917) је био српски генерал и војни министар у влади Краљевине Србије.
[уреди] Биографија
Учествовао је као добровољац у српско-турском рату 1877—78, командовао батаљоном, постао генерал и министар војни (март 1910 — фебруар 1911). У балканским ратовима 1912—13 је био командант Моравске дивизије I позива, која се истакла у кумановској, битољској и брегалничкој бици.
У првом светском рату је био командант Тимочке војске, која је успешно бранила границе Србије од напада 1. бугарске армије, а истакла се у борбама код Качаника. Након повлачења, због болести пребачен је на лечење у Француску. У повратку из Француске на солунски фронт брод је торпедован у близини Сицилије. Пошто је Гојковић одбио да се преда, убијен је у чамцу за спасавање и потонуо у Средоземном мору.
U Prvom svetskom ratu bilo je bezbroj primera lične hrabrosti vojnika i njihovih komandanata. Takav primer dao je general Ilija Gojković. Na putu iz Francuske brod je pogodila nemačka podmornica. Brod je nažalost potonuo, a preživelima je u pamćenju ostala slika hrabrog srpskog generala kako stojeći sa komandantom broda, pozdravlja zastavu.POZDRAV SVIMA.....
Само ситна допуна:
У горњем реду, у средини је Бранислав Нушић, први начелник Битољског округа, по ослобођењу, 1912. године.
Нушић је пореклом из тог краја, а у Битољу је раније био српски конзул.
Месарска радње Јована Петровића - Лација
Степенице у унутрашњости Смедеревског града, 1913. године.
Истоваривање конзерви, џемова и пекмеза...
Гашење пожара у Солуну, после бомбардовања од стране немачке авијације.