Саобраћајна секција је ојачала свој поштански одсек! Овакву серију нисам скоро видео. Тобџијо и Боле, свака част и богзна како! Највише ми се допада поштарски пар Мика Драјвер и Жика Балансеро! Ето мени освежења за данас.
Нешто сам се ових дана мувао по кући, сређивао џумбус, по свој прилици - узалуд.
Сад ћу полако у град, да прошетам гиље и да цирнем нешто, гледајући како пролази срећан свет...
Виц:
Преко пешачког прелаза пролази човек, полако, пажљиво, мало дијагонално.
На другој страни га сачека саобраћајни полицајац и обрати му се:
- Господине, прешли сте на црвено!
- Јес бре, удави ме киселина од неког белог...
Hvala na informisanju V.A. Nisam znao za ovu temu mada sam znao za "neboderski forum" ( nisam znao da se naziva "stari") ali ga ne posecujem. Vidim sada da ima sjajnih slika Nisa koje postuju nislije. To je sjajno! Nemam nista protiv da se moji postovi tamo (ili bilo gde) prebacuju. Pozdrav, grk
Drzim se i dalje Niskih plotova ( i bez cirke ) - nemam zasta drugo!
Englesko groblje u Nisu.
Smesteno je u naselju Gabrovacka reka ispod Delijskog visa. Na osmostranom postolju je zapis na engleskom i srpskom jeziku: " Ime zivi vecno - ovakav krst istog oblika i namene postavljen je u Francuskoj, Belgiji i na svim mestima sirom sveta gde nase zrtve pocivaju u miru".
Groblje nastalo je jos 1915g. kada je u Niskoj vojnoj bolnici umrlo od rana ili bolesti 9 engleskih vojnika iz sastava Servisnog odreda Kraljevske vojne armije. Na Engleskom groblju sahranjeno je 28 vojnika, 3 mornara i 3 mornaricka pesadinca kao i 7 engleskih bolnicarki koji su sluzili u srpskoj vojsci. Projektant groblja: arh. Sir Robert Lorimer.
Krst je svecano otkriven 12. maja, 1929g. Tada je postavljena i spomen ploca s natpisom: "Zemlja na kojoj se nalazi ovo groblje je dar zahvalnosti srpskog naroda za vecni pokoj engleskih vojnika koji su slavno pali za vreme rata 1914 - 1918. Slava im i vecan pomen u njoj".
U crkvi sela Curline kod Nisa, podignut je sredstvima beogradskog Vracara spomenik kralju Milanu, 1902g. Prema zapisu u "Kolu" (4: 1902g.) on "predstavlja portal najlepse grobnice, uokviren slifovanim mramornim stubovima". Rad je vajara Petra Ubavkica. Izradjen je u Becu. Sliku stojece figure kralja Milana i lik Svetog Nikole iznad nje slikao je Djordje Krstic. Visina spomenika premasuje 5m. Nislije su kralju Milanu otkrili, na godisnjicu smrti 1902g., spomenik u tvrdjavi u obliku puscanog zrna, sa zapisom: " Milan M. Obrenovic, knjaz srpski, oslobodi Nis - 28. dekembra, 1877g.".
Neupadljivo smesten, u severnom delu rova iza Niske tvrdjave ( kod vec postovane "Kapije smrti" ), je spomenik streljanim i vesanim rodolubima i ucesnicima Toplickog ustanka 1917g. Podignut je na autenticnom mestu egzekucije. Na centralnom pravougaonom delu postavljen je 1937g. reljef ( rad vajara Slavka Miletica ).
Zrtve cija je ovo kosturnica bile su smestane u kazamatima Tvrdjave, u zatvoru i u zgradi Istroijskog arhiva. Odatle su vodjeni na streljanje u tvrdjavu ali i na druga mesta. Niski svestenici su utamniceni u tvrdjavi ali streljani su kod Bele Palanke, 25. nov., 1915g (N.S.). To je dokazano prilikom arheoloskih iskopavanja trase auto-puta 1952g. na terenu iza Tvrdjave. Bugari su i vesali u Tvrdjavi i to na platou iznad sadasnjeg spomenika knezu Milanu Obrenovicu. Prema jednoj vesti niskog lista "Nova zora" [ od 13. nov., 1918g. ] vesala su postojala i posle oslobodjenja Nisa i francuski vojnici su ih fotografisali. Mesto gde su se nalazila vesala bilo je do 1927g. obelezeno velikim drvenim krstom sa ogradom od stubova i lanaca. Ipak, mada planiran, na mestu vesala nije podignut monumentalni spomenik vec ovde prikazana samo kosturnica na kojoj su 1937g. postavljene dve spomen-ploce sa 33 imena ucesnika Tolickog ustanka.
Verni sebi, bugari su u I WW nasilno otvorili kosturnicu, otvorili sarkofag i polomili spomen-ploce. Narodni muzej u Nisu je 1951g. prikupio je kosti razbacane od okupatora po rovu iza tvrdjave i stavivsi ih u limeni sarkofag, zatvorio betonskom plocom otvor kosturnice.
Hamam u Tvrdjavi. Nastao je pre 1498g. kada je prvi put popisan a zaduzbina je Mehmed-bega. Voda je, putem vitla, zahvatana iz Nisave i glinenim cevima sprovodjena do hamama. Obnovljen je 1976g. U Nisu je bilo jos tri velika hamama iz XV i XVI v. ali su izgoreli. Najveci, izgradjen pre 1498g. kao zaduzbina Ali-bega bio je na mestu knjizare "Svetlost". Bio je poznat kao Cikur-hamam. Unisten je u velikom pozaru od 15. avg., 1879g. kada je izgorela i citava Jevrejska mahala na levoj obali Nisave.
Карта северног Поморавља, део Епшелвицове карте Краљевине Србије, под аустријском влашћу, после Пожаревачког мира.
Све ми је јасно, али не знам које је оно место у дну, које се онда звало Devebakerdan (Камиљи превој).
Devebarkedan je izvorno ime potonjeg naselja uz Veliku Moravu--BAGRDANa. Na karti je ucrtan STARI Carigraski put preko Batocine (BATTACHIN), koji je prolazio pored danasnjeg Bagrdana, i izlazio na Donji Racnik i dalje preko prevoja ka Jagodini. Tu je bio Karavanseraj.
Današnji "stari" put od Smederevske Palanke , preko Lapova do Bagrana-dolinom Morave, je nastao kasnije. Kako se tada nije moglo kroz Bagranski tesnac, kod Bagrdana se nastavljao na stari Carigraski.
U vreme nastanka ove karte , je postojalo samo srpsko naselje KOPRIVNICA na desnoj obali OSANICE, pritoke V. Morave... Tek kasnije ,posle odlaska Turaka, se naseljava i leva obala reke srpskim zivljem i nazivaju ga po obliznjem karavanseraju - BAGRDAN. Kako je Bagrdan postao vece naselje, od sredine 19. veka je uobicajen naziv za oba naselja Bagrdan...Mada se Koprivnicani malo ljute jer su mnogo starije naselje.
Po priči iz tog kraja-Bagrdan označava RUŽAN ODMOR (Ba-grdan),jer su Turske karavane često napadali tamošnji hajduci.
Hasan bachi palancka (ako sam dobro prepisao) je danasnja Smederevska Palanka ili mozda Velika Plana. ??? Nisam siguran ???
Karumba ???? ... Da to nije Rača ? Interesantno da je ucrtano Lapovo, kao i Kolari, Krotzka,Bantczowa.....
Malo me čudi zašto nije ucrtan HAĐŽIBEGOVAC-današnje Staro Selo izmedju Markovca i V. Plane, koje je bilo jedno od većih Srpskih naseobina ?
Нешто сам се ових дана мувао по кући, сређивао џумбус, по свој прилици - узалуд.
Сад ћу полако у град, да прошетам гиље и да цирнем нешто, гледајући како пролази срећан свет...
Виц:
Преко пешачког прелаза пролази човек, полако, пажљиво, мало дијагонално.
На другој страни га сачека саобраћајни полицајац и обрати му се:
- Господине, прешли сте на црвено!
- Јес бре, удави ме киселина од неког белог...
Ајд, можда се видимо у граду!
www.skyscrapercity.com/showthread.php
Hvala na informisanju V.A. Nisam znao za ovu temu mada sam znao za "neboderski forum" ( nisam znao da se naziva "stari") ali ga ne posecujem. Vidim sada da ima sjajnih slika Nisa koje postuju nislije. To je sjajno! Nemam nista protiv da se moji postovi tamo (ili bilo gde) prebacuju. Pozdrav, grk
Drzim se i dalje Niskih plotova ( i bez cirke ) - nemam zasta drugo!
Englesko groblje u Nisu.
Smesteno je u naselju Gabrovacka reka ispod Delijskog visa. Na osmostranom postolju je zapis na engleskom i srpskom jeziku: " Ime zivi vecno - ovakav krst istog oblika i namene postavljen je u Francuskoj, Belgiji i na svim mestima sirom sveta gde nase zrtve pocivaju u miru".
Groblje nastalo je jos 1915g. kada je u Niskoj vojnoj bolnici umrlo od rana ili bolesti 9 engleskih vojnika iz sastava Servisnog odreda Kraljevske vojne armije. Na Engleskom groblju sahranjeno je 28 vojnika, 3 mornara i 3 mornaricka pesadinca kao i 7 engleskih bolnicarki koji su sluzili u srpskoj vojsci. Projektant groblja: arh. Sir Robert Lorimer.
Krst je svecano otkriven 12. maja, 1929g. Tada je postavljena i spomen ploca s natpisom: "Zemlja na kojoj se nalazi ovo groblje je dar zahvalnosti srpskog naroda za vecni pokoj engleskih vojnika koji su slavno pali za vreme rata 1914 - 1918. Slava im i vecan pomen u njoj".
U crkvi sela Curline kod Nisa, podignut je sredstvima beogradskog Vracara spomenik kralju Milanu, 1902g. Prema zapisu u "Kolu" (4: 1902g.) on "predstavlja portal najlepse grobnice, uokviren slifovanim mramornim stubovima". Rad je vajara Petra Ubavkica. Izradjen je u Becu. Sliku stojece figure kralja Milana i lik Svetog Nikole iznad nje slikao je Djordje Krstic. Visina spomenika premasuje 5m. Nislije su kralju Milanu otkrili, na godisnjicu smrti 1902g., spomenik u tvrdjavi u obliku puscanog zrna, sa zapisom: " Milan M. Obrenovic, knjaz srpski, oslobodi Nis - 28. dekembra, 1877g.".
Neupadljivo smesten, u severnom delu rova iza Niske tvrdjave ( kod vec postovane "Kapije smrti" ), je spomenik streljanim i vesanim rodolubima i ucesnicima Toplickog ustanka 1917g. Podignut je na autenticnom mestu egzekucije. Na centralnom pravougaonom delu postavljen je 1937g. reljef ( rad vajara Slavka Miletica ).
Zrtve cija je ovo kosturnica bile su smestane u kazamatima Tvrdjave, u zatvoru i u zgradi Istroijskog arhiva. Odatle su vodjeni na streljanje u tvrdjavu ali i na druga mesta. Niski svestenici su utamniceni u tvrdjavi ali streljani su kod Bele Palanke, 25. nov., 1915g (N.S.). To je dokazano prilikom arheoloskih iskopavanja trase auto-puta 1952g. na terenu iza Tvrdjave. Bugari su i vesali u Tvrdjavi i to na platou iznad sadasnjeg spomenika knezu Milanu Obrenovicu. Prema jednoj vesti niskog lista "Nova zora" [ od 13. nov., 1918g. ] vesala su postojala i posle oslobodjenja Nisa i francuski vojnici su ih fotografisali. Mesto gde su se nalazila vesala bilo je do 1927g. obelezeno velikim drvenim krstom sa ogradom od stubova i lanaca. Ipak, mada planiran, na mestu vesala nije podignut monumentalni spomenik vec ovde prikazana samo kosturnica na kojoj su 1937g. postavljene dve spomen-ploce sa 33 imena ucesnika Tolickog ustanka.
Verni sebi, bugari su u I WW nasilno otvorili kosturnicu, otvorili sarkofag i polomili spomen-ploce. Narodni muzej u Nisu je 1951g. prikupio je kosti razbacane od okupatora po rovu iza tvrdjave i stavivsi ih u limeni sarkofag, zatvorio betonskom plocom otvor kosturnice.
Hamam u Tvrdjavi. Nastao je pre 1498g. kada je prvi put popisan a zaduzbina je Mehmed-bega. Voda je, putem vitla, zahvatana iz Nisave i glinenim cevima sprovodjena do hamama. Obnovljen je 1976g. U Nisu je bilo jos tri velika hamama iz XV i XVI v. ali su izgoreli. Najveci, izgradjen pre 1498g. kao zaduzbina Ali-bega bio je na mestu knjizare "Svetlost". Bio je poznat kao Cikur-hamam. Unisten je u velikom pozaru od 15. avg., 1879g. kada je izgorela i citava Jevrejska mahala na levoj obali Nisave.
Ниш, Пирот или негде између...
Ниш
Призрен
Све ми је јасно, али не знам које је оно место у дну, које се онда звало Devebakerdan (Камиљи превој).
Devebarkedan je izvorno ime potonjeg naselja uz Veliku Moravu--BAGRDANa. Na karti je ucrtan STARI Carigraski put preko Batocine (BATTACHIN), koji je prolazio pored danasnjeg Bagrdana, i izlazio na Donji Racnik i dalje preko prevoja ka Jagodini. Tu je bio Karavanseraj.
Današnji "stari" put od Smederevske Palanke , preko Lapova do Bagrana-dolinom Morave, je nastao kasnije. Kako se tada nije moglo kroz Bagranski tesnac, kod Bagrdana se nastavljao na stari Carigraski.
U vreme nastanka ove karte , je postojalo samo srpsko naselje KOPRIVNICA na desnoj obali OSANICE, pritoke V. Morave... Tek kasnije ,posle odlaska Turaka, se naseljava i leva obala reke srpskim zivljem i nazivaju ga po obliznjem karavanseraju - BAGRDAN. Kako je Bagrdan postao vece naselje, od sredine 19. veka je uobicajen naziv za oba naselja Bagrdan...Mada se Koprivnicani malo ljute jer su mnogo starije naselje.
Po priči iz tog kraja-Bagrdan označava RUŽAN ODMOR (Ba-grdan),jer su Turske karavane često napadali tamošnji hajduci.
Hasan bachi palancka (ako sam dobro prepisao) je danasnja Smederevska Palanka ili mozda Velika Plana. ??? Nisam siguran ???
Karumba ???? ... Da to nije Rača ? Interesantno da je ucrtano Lapovo, kao i Kolari, Krotzka,Bantczowa.....
Malo me čudi zašto nije ucrtan HAĐŽIBEGOVAC-današnje Staro Selo izmedju Markovca i V. Plane, koje je bilo jedno od većih Srpskih naseobina ?