А бре, бањароши!
А што не причате зашто су бање биле тако популарне?
Па свакоме је, који има година оволико колико ја, био познат синоним појма "бања".
Сећам се прича једне моје времешне колегинице, која се управо вратила из Врњачке Бање, како су њене бањске цимерке причале о догађајима на корзоу и око њега. Свака бања је имала професионалне љубавнике госпођа (или другарица) у најбољим годинама. Врњачка Бања је одржала ову традицију, па јој ни социјалистички морал није могао ништа. Штавише!
Али, било је и целомудрених госпођа које су се уздржавале, колико су могле. Једна је, на пример, имала рецепт за очување свог доброг имена:
- Није да и мене не увати врућина. Али, трпим, трпим... Баш кад више не могу да издржим, одем у купатило и тушнем се леденом водом. И после ништа. Ето, сад сам била. И... ништа.
А било је и бања за сваку похвалу. Имале су велике успехе у лечењу неких болести.
Моја нана Даринка, бог да јој душу прости, била је велики шерет:
- Чула сам за ту Матарушку бању, за нероткиње. Има добру воду, али јој је углед донео пре свега велики гарнизон у близини!
Зато се и пева: "Нишка Бања топла вода, за Нишлије жива згода", "Нишку Бању сијалице красе, дању горе а ноћу се гасе".
Ето зато су, у социјалистичко време, а богами и данас, најчешће дестинације за семинаре, научне скупове, фестивале, конгресе... пре свега - бање.
Конвикташи (речникБранка Ћопића), односно питомци пожаревачког интерната, сликани на степеништу Дома културе.
Крајем 19. века зграда је подигнута као Дом трговачке омладине.
После другог светског рата проглашена је Домом културе, у којем је деловало Окружно народно позориште (читај таблу изнад њихових глава), као и биоскоп Морава.
У тој згради је и Гаврило, 1973. године, гостовао као глумац једног аматерског позоришта
Ako neko poznaje Požarevac, može li da potvrdi da li su i ovo slike iz Požarevca?
Pronašao sam ih u jednom starom albumu, vrlo izbledele, male...
Конвикташи (речникБранка Ћопића), односно питомци пожаревачког интерната, сликани на степеништу Дома културе. Крајем 19. века зграда је подигнута као Дом трговачке омладине. После другог светског рата проглашена је Домом културе, у којем је деловало Окружно народно позориште (читај таблу изнад њихових глава), као и биоскоп Морава. У тој згради је и Гаврило, 1973. године, гостовао као глумац једног аматерског позоришта
Ako neko poznaje Požarevac, može li da potvrdi da li su i ovo slike iz Požarevca?
Pronašao sam ih u jednom starom albumu, vrlo izbledele, male...
Пожаревац је у току Првог светског рата био у окупационој зони бугарске војске, што се (на горњој слици) види и на табли изнад улаза у пожаревачку општину.
Центар града Пожаревца
Пожаревачка црква. Обратите пажњу на сличност крова на торњу.
Иначе, на првој слици, на којој су приказани питомци пожаревачког средњошколског интерната, налазе се отац Девојке из Косовске, као и мој отац, који су у исто време у Пожаревцу учили школу... Чудни су путеви Господњи...
Споменик ратницима из Балканских ратова и Првог светског рата, од белог камена. Сада је изгарављен димом из киоска, ћевабџинице, који је постављен на три метра лево од споменика. Свако време има споменик какав му приличи...
Hvala, Gavrilo. Našao sam na internetu da su Bugari tokom okupacije insistirali na natpisima na bugarskom, tako da je to to..
I crkva se slaže, kao i ona slika sa neke proslave u centru grada.
Inače, moj deda je rodom iz Sirakova kod Požarevca, pa i ja imam neku rodbinu tamo sa kojom sam pogubio kontakte...
Vrnjci, 1961g. :::
Vrnjci 1953g. :: davno ... davno... tece... tece ...
Vrnjci, 1959g. ::
Prijatno banjanje ... Forume! grk
'ajd' jos jedno "Odgovori" ali sada, opet jedna stara .... Naissus banja - iz 1959g. ........
'ajd' jos jedno "Odgovori" ali sada, opet jedna stara .... Naissus banja - iz 1959g. ........
Ја- Врњци, Грк- Врњци...рекох ли да и војници ваља да се одморе?
Зрењанин, 1963
Niska Banja presents ...
Eto tako! Ziveli vi meni, nista bolje od banjske vode ... ovaj ... grk
Имао сам их све а сад их имам и велике и пуне руке посла...
Мени Нишка баш онако ''фенси'' бања да се среди била би ко Виши у Француској...А виле су јој неке и од Дедињских лепше...
''Нишка бањаа топлаа водаа за Нишлијее живаа згодаа''
A, Sokobanja!!!!!
А што не причате зашто су бање биле тако популарне?
Па свакоме је, који има година оволико колико ја, био познат синоним појма "бања".
Сећам се прича једне моје времешне колегинице, која се управо вратила из Врњачке Бање, како су њене бањске цимерке причале о догађајима на корзоу и око њега. Свака бања је имала професионалне љубавнике госпођа (или другарица) у најбољим годинама. Врњачка Бања је одржала ову традицију, па јој ни социјалистички морал није могао ништа. Штавише!
Али, било је и целомудрених госпођа које су се уздржавале, колико су могле. Једна је, на пример, имала рецепт за очување свог доброг имена:
- Није да и мене не увати врућина. Али, трпим, трпим... Баш кад више не могу да издржим, одем у купатило и тушнем се леденом водом. И после ништа. Ето, сад сам била. И... ништа.
А било је и бања за сваку похвалу. Имале су велике успехе у лечењу неких болести.
Моја нана Даринка, бог да јој душу прости, била је велики шерет:
- Чула сам за ту Матарушку бању, за нероткиње. Има добру воду, али јој је углед донео пре свега велики гарнизон у близини!
Зато се и пева: "Нишка Бања топла вода, за Нишлије жива згода", "Нишку Бању сијалице красе, дању горе а ноћу се гасе".
Ето зато су, у социјалистичко време, а богами и данас, најчешће дестинације за семинаре, научне скупове, фестивале, конгресе... пре свега - бање.
Конвикташи (речникБранка Ћопића), односно питомци пожаревачког интерната, сликани на степеништу Дома културе.
Крајем 19. века зграда је подигнута као Дом трговачке омладине.
После другог светског рата проглашена је Домом културе, у којем је деловало Окружно народно позориште (читај таблу изнад њихових глава), као и биоскоп Морава.
У тој згради је и Гаврило, 1973. године, гостовао као глумац једног аматерског позоришта
Ako neko poznaje Požarevac, može li da potvrdi da li su i ovo slike iz Požarevca?
Pronašao sam ih u jednom starom albumu, vrlo izbledele, male...
Конвикташи (речникБранка Ћопића), односно питомци пожаревачког интерната, сликани на степеништу Дома културе. Крајем 19. века зграда је подигнута као Дом трговачке омладине. После другог светског рата проглашена је Домом културе, у којем је деловало Окружно народно позориште (читај таблу изнад њихових глава), као и биоскоп Морава. У тој згради је и Гаврило, 1973. године, гостовао као глумац једног аматерског позоришта
Ako neko poznaje Požarevac, može li da potvrdi da li su i ovo slike iz Požarevca?
Pronašao sam ih u jednom starom albumu, vrlo izbledele, male...
Пожаревац је у току Првог светског рата био у окупационој зони бугарске војске, што се (на горњој слици) види и на табли изнад улаза у пожаревачку општину.
Центар града Пожаревца
Пожаревачка црква. Обратите пажњу на сличност крова на торњу.
Иначе, на првој слици, на којој су приказани питомци пожаревачког средњошколског интерната, налазе се отац Девојке из Косовске, као и мој отац, који су у исто време у Пожаревцу учили школу... Чудни су путеви Господњи...
Центар
Седиште Браничевске епархије, са црквом
Центар, друга страна сквера
Споменик ратницима из Балканских ратова и Првог светског рата, од белог камена. Сада је изгарављен димом из киоска, ћевабџинице, који је постављен на три метра лево од споменика. Свако време има споменик какав му приличи...
I crkva se slaže, kao i ona slika sa neke proslave u centru grada.
Inače, moj deda je rodom iz Sirakova kod Požarevca, pa i ja imam neku rodbinu tamo sa kojom sam pogubio kontakte...