ЗАПИС ЦАРА ДУШАНА
Вељко Петровић

Охоло паде царска сен на стубе,
Уљеник пламти са камена стола,
А у даљини Софијино кубе
Блешти ко дојка раскошна и гола.

Говори Силни. Реч му звони свака
Ко златни дукат са његовом сликом:
"Дијаче, пиши црвенилом мака,
Што цар још није реко никад ником.

Ја, Стефан Душан, с уздигнутим мачем,
С ногом на круни вечитога цара,
Не знам за срећу и у души плачем,
Јер сила моја тек је златна пара.

Док једном руком градим царски бедем,
Раскола злодух кротим, ко пса, другом;
Ал, он ће проћи, чим ја очи сведем,
Преко мог дела сверазорним плугом.

- О, лажно светли тешка круно бона,
О, царски сан је варљив сан без мира,
О, кол'ко крви од Родопе до Стона,
О, ко'лко замки од Сола до Епира!

Не вара мене трофеј са Велбужда,
Ни мир властеле, ни протосевасти,
Ни скупи поклон млетачкога дужда;
- О, све то чека, кад ћу у гроб пасти:

Ја верујем у безименог себра,
Што певајући пасе туђа стада,
Што пљуску стрела пружа своја ребра,
Што живи и кад цар с велможом пада.

О, знам ја душу безгласнога пука;
Ја чух њен глас, што диже и сурвава,
Без лицемерства кесара и дука,
Питом и страшан ко пучина плава.

Знај кад год ми се стегле о врат омче
Душмана мојих и властеле холе,
Кад видех црне дупље смрти, момче,
Ја спустих очи са престола доле.

Па кад хиљаде зеница се слију
На царском челу и уснама бледим,
Прислушнем; срца заједно нам бију,
Дух ми порасте, кликнем и победим.

Границе моје од мора до мора,
Почасти, свите, сав раскош мог двора,
Све задужбине од злата и сребра,
Све је то дело моје и мог себра.

- А ја му не бех прави отац, ђаче,
Пођох, и стадох слепо на по пута...
- Мутне ми слутње светли видик мраче,
Свуд чујем сикће, вреба змија љута. –

Кад тријумфално прођем Златним Рогом,
Засмејаћу се свему таштом блеску,
Јер осетићу да сам венчан глогом,
Јер знаћу: све је касно и на песку.

Смртно је царство то, ко моја снага.
Ја видим где га, ко одору Христа,
Властела бесна врх мог саркофага
Кида и глође у комада триста.

И видим вртлог коби, где све гута,
И туђи закон где по моме гази.
- Ал' погле, себри дижу се, ко плута,
А моја круна с гроба њима силази.

И мисао, коју дадох, ал не сазре
У жару моје саме дијадеме:
Кад  дође себи и када је назре
Једном у тешко и бунтовно време,

Мој ће је себар оплотити дивну
С хиљаду својих бесмртних срдаца!..."
- И царско чело у заносу живну,

А луча пурпур пред ноге му баца. 

http://bit.ly/12UGVnI

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=vM9U8oyapcc 

Наши политичари и историчари се стално споре и надгорњавају у погледу назива улица. 
Откаче монархисту, да би закачили комунисту. Откаче комунисту да би окачили војводу. Откаче војводу да би закачили неку глумицу. Откаче глумицу...
А Фирентинци немају тих проблема.
Код њих вековима стоје исти називи улица, као овај, например: Улица лепих жена!
Нема лепшег назива за једну улицу у тако лепом граду са тако галантном господом, који воле своје суграђанке... 
Учимо од Италијана!

http://vube.com/FEUD/q6bZ7q95QJ/L/vote?t=s

http://www.tehnicki-muzej.hr/hr/slusaonica/#

Скролуј испод текста и кликни на изабрану песму!

Запис особе која никад није писала ништа што би личило на књижевност. Само расписе, дописе, квите, рачуне...
Пита се: Има ли ово смисла, на шта ли личи... Ево, па читајте. Ако нешто напишете, видеће, јер прати форум...
***

Седела сам крај прозора 
Шилаааа саааам
Питали ме официри...

Ал ја нисам дала...
И тако... седим сама.
Гледам на шор кроз фирангу.
Пролазе младићи са девојкама.
Оне се смеју, из грла, радосно, и зачикавајући...
Тако сам и ја... могла. А нисам.
Неки страх ме кочио.
Страх од лепоте коју сам осећала кад ме неко само погледа, као узгред, преко рамена. 
Био ме страх од себе. Од количине драгости коју сам имала. И кад то крене, само ме зграби за грло и не могу да дишем, не могу да проговорим. И само бих плакала... од среће. 
А не могу... Како да му... Помислиће...
А све бих му...  

А Јела је могла... Пошла на шор без... И док се он осврто за мном и изгледао где сам побегла, она га је зграбила под мишицу и скрајнула га у конк неке куће. 
Док он још није ни знао где је, она му је зграбила руку и гурнула је испод осам њених подсукњи.
А испод ништа... само глатка кожа и миришљав женски зној.
За трен је шаку напунио... и није више ни помислио на мене.
Није имо кад...

Поштована,

ево, док чекам на врућини да се заврше нека документа па да идем даље за послом, врло радо ћу се преко Милорада одазвати Вашем позиву за коментар текстића.

Што се тиче мог укуса, а о њему вреди расправљати у сваком случају, текстић је за овај форум више него одличан. Уз Мој Благослов региструјте се и пишите директно. Немојте само преко Милорада, не дај Боже Голуба или Курте и Мурте да шаљете своје текстове на форум. Значи сами их постујте. Лично.

Е сад пошто је текст за форум одличан, о њему вреди и расправљати.

1.     "Седела сам крај прозора
        Шилаааа саааам
        Питали ме официри..."

       шта је ово? Наслов, поднаслов, почетак текста ? Баталите текстове из других песама. Нека буду само у функцији ликова и тако нека   подсликају   атмосферу. Нпр. Ви то певушите док гледате младиће кроз прозор или још боље: Јела певуши тај рефрен док завлачи Његову руку испод 8 подсукњи.

2. "Ал ја нисам дала..."

    Одједном скок !? Па нисмо ни почели ?? Помало "мушки" приступ у "женској ствари". Ок. може и тако, мало вулгарније а да буде и женски од самог почетка, само настави,  али чекај...

3. Сада одједном у другој реченици неки једноставни и обични описи ??

    "И тако... седим сама.
    Гледам на шор кроз фирангу.
    Пролазе младићи са девојкама.
    Оне се смеју, из грла, радосно, и зачикавајући..."

    Где је наставак емоције  "Ал ја нисам дала..." која алудира на секс.


4.    Фиранга - не знам шта је али "шор" покушава да целу причу обоји у  војвођанску поскочицу пратећи мелодију са самог почетка приче.
    Дооброо... све је споро... опет, младићи пролазе.. време пролази као  споро шивење...као равница... ту и тамо одскаче живот, смех, младићи...
    почиње ритам, разумем... кад ??

5.     Страх кочи !? Страх од лепоте... драгост... милина...

    Сад неки описи унутрашњих преживљавања, размишљања... Шта сад?
    Ко' оно  Иво Андрић - "Знакови поред пута", можда боље "Знакови испод фиранге" (шта год да је) или "Знакови поред шора"...

    Страх разумем. Али ово "плач од среће", "не могу", "како да му помислиће..."
    Ништа није ту јасно.
   Јесте да се роје мисли у магновењу и Ти би свашта хтела али није јасно .
   Значи Теби није јасно као лику у тексту али ја кад читам мени треба да буде јасно шта Теби није јасно и да ти није јасно.
   Онда сам ја као читалац  срећан да имам ток у читању, да ми је јасно, а Ти си као лик несрећна јер ти нешто није јасно нпр...

6.  Сад причица о Јели... ОК. Шта "пошла на шор без..." ?

7.    " И док се он осврто за мном и изгледао где сам побегла, она га је   зграбила под мишицу и скрајнула га у конк неке куће. "
        За форум ОК али много ствари у једној реченици а није претходно направљена припрема за толике "обрте" одједном.
       Мора да се развије тај тренутак... не знам шта је конк.

8.     "Док он још није ни знао где је..." . 
        Реченица почиње опет са ДОК а раније је већ било "ДОК" се он окретао....
       Та ситница чини да иако имамо напету радњу у тексту, само читање бива једнолично и досадно...

9.    ", она му је зграбила руку и гурнула ј испод осам њених подсукњи"

       Зграбила, гурнула,  све је брзо, помало насилно а 8 подсукњи није мало !? Мало је нескладно.
       За форум може и "ркнула"  му руку испод... што би мене забавило у писању, рецимо, али не знам да ли је "ркнути" широко распрострањена и   препознатљњива реч?
     Не знам ? Треба да се та реченица раздвоји на минимум 4 реченице.

10.  Опет СКОК :" А испод ништа... само глатка кожа..."

    Е, бре !! Поломи ми мозак. Мораш да ме припремиш за скок док читам. Овако уместо скока имам пропадање у току.

   Нека тече.
   Полако.
   Као шор.
   Као равница.
   Испод 8 подсукњи... 1. 2. 3. 4 .5. 6. 7. 8.... А онооо гола кожа....

   Срце да ти стане...

   Нит шта видиш нит шта чујеш само осећаш мирис.
   Мирис женског зноја.

  Написала си да је миришљав.
  Ја се не бих сложио али оставњам то Твојој уметничкој слободи.
  Ја бих лично ставио да да ми рука управо мирише на женски зној и не бих анализирао да ли је миришљав или није.
  Можда не бих до сутра опрао длан него бих легао да спавам са неопраним дланом испод лица ... Ако бих и успео да заспим.

11.   Ништа не разумем: Са чим је шаку напунио ?

12.   Не може да се каже " није више ни помислио на мене," поготово не на овом месту. Јер није ни мислио на Тебе док је пунио шаку, нечим, па не може да се надовеже ток    мисли.

     Али...

     може да се каже да те сутра није ни погледао на шору. Његов поглед на Tебе док те тражио претходно по шору, је било нешто на шта може да се надовеже радња и ток    његовох мисли након пуњења шаке.

13.    Шта "Није имо кад..." ?
        Опет скок ал' ја ко читалац пропадох...

    Па цела прича једним делом говори да може бити секса или сексуалне  разбибриге увек и свуда.
    Ок, може да буде контраст па да се направи да "није имо кад" да мисли на Тебе јер није знао где му је глава.
   Или можда зато што му је препун длан?
   Ко ће га сад знати, до ђавола,
   и длан и глава и мириси...
 
        Донесоше ми папире још пре 20 мин...       

        Е и још нешто...

       Избаци све сем себе из текста и причај само о себи. Пусти ти Јелку, како беше? Јелка, Јелица ?
     
     ...испод 8 сукњи...1.2.3.4.5.6.7.8. гола кожа.

        Причај ми о њооој,
        причај све што знаааш
        реци да ме боли сад растанак наш.