Vjosnjocka, hvala za Jezurku, arhivirana je u favorite. Nevjerovatno sjecam se ilustracija, narocito naslovne stranice. AH....davno je to bilo.
Ako do sada niste procitali Bastu sljezove boje od B>Copica, procitajte knjigu. Od predgovora - posvete, do poslednje strane knjiga je divna.
pozdrav
Брана Петровић
Песма о Анином повратку са летовања
Вратила се са мора моја циганчица поцрнела поцрнела као афричка краљица баш ме брига што је тамо на мору једног дрипца из Панчева љубила сад је важно да се она мени вратила јер има на мору опасних морских паса има на мору морнара има на мору аласа могао је неко колена њена да ми отме за споменик у своме граду могли су гусари могли су мангупи да ми је украду причај ми како је било како изгледа море има ли море млађег брата је ли море против рата воли ли море буре свежег пива уме ли море да плива како љубе французи циганчице моја љубљена моја жено?
Како Ана дијалектички траје у мени
Ана је била цвет ана је била дивља крава ана је увек позивана кад треба неко царство да спашава
Ана је учествовала у освајачком походу деце на гробове очева ана увече залази ана изјутра изгрева ана обично плаче кад мене поједе медвед у великом граду
то су чули младићи из суседних братских земаља па ми је сваке ноћи четрдесет пута украду.
Како Ана решава укрштене речи
Какве су њене намере, кад све друге сахрањује, само мене оживљава?
Има ли, Ана, стварног разлога да тако лепо спава?
Признајем Песника, ал, знам: нико не може жешће да оправда ваздух од њене тамне коже.
Кад Ана плаче! (о не лажем вас) то је лепше од воћа! Од кише! Од... ракова на жару! Од... чега год хоћете! Од птице у галопу! па нисам ја ваљда вица ради прокоцкао целу европу!
А кад се свлачи! Слободан и проклет присуствујем (а не знам како да преживим) највећем чуду у светлости! Заклињем се: да бих тебе огрејао, Ана, запалио бих и своје кости.
Кад лађу црта! Кад јечам сеје! Кад објављује рат! Кад се смеје! Кад шкољке храни! Кад се прехлади у лову! Кад чита магнет! Кад купи хаљину нову! Кад пије пиво! Кад изненада дође! Кад љуби пролетерске вође!
Кад је моја десна рука! Кад је грчка азбука! Кад сања цвеће! Кад НЕЋЕ!
Сећање на Непојмљивог Дечка увек ће моћи ватру да замени: зато су ми облаци зелени, па зелени! Па румени!
Па кад се вокали споје! Драги Боже, усијане главурде моје!
Ја могу на њеној усни да спојим море с цветовима! Могу у њеној држави да будем референт за кишу! Могу под њеним прозором да имитирам Дунав, ил неке друге вулкане, могу да се закунем у све што имам, и немам, да свет постоји због Ане.
Какве су њене намере кад све друге сахрањује само мене оживљава - има ли Ана стварног разлога да буде тако лепа кад спава?
И цветови и пужеви и енглези сви већ знају: она пољупцем може од сваке болести да излечи! Али ја њу нај, нај, нај волим кад спаја светлости, кад решава укрштене речи.
Она то изводи као да се игра! А мени изгледа као да свет ствара! Ко Вергилијев најмлађи коњ: у једној руци држи свет, а другом га осветљава! Тражи се, на пример, реч, која може воду да пије, саму себе да изговара, да гори, да лети, и да спава. Нека реч која није као остале речи: реч која уме да решава укрштене речи!
Тада настаје мала драма: вода отиче за својим обалама: Ана, нага, на мом длану, вечност осмишљава! (А могла би баш њу брига да се разболи или да спава.) И дддок је тттако ооо опасну ддддржим у зззз загрљају рррречи се речи се сссссаме рррррр решавају!
Какве су њене намере кад све друге сахрањује само мене оживљава?
Ili ovako, ili nikako! :party:
Синоћ је била Евровизија па сад кад сам у неиздрживом залету или залету неиздржа, ред је и да неке извођаче прокоментаришем....
Hahahaaaaaa dobri su ti komentari, ali ovaj je euforican ..... И обоје су боси.
ccccccccc
Vjosnjocka, hvala za Jezurku, arhivirana je u favorite. Nevjerovatno sjecam se ilustracija, narocito naslovne stranice. AH....davno je to bilo.
Ako do sada niste procitali Bastu sljezove boje od B>Copica, procitajte knjigu. Od predgovora - posvete, do poslednje strane knjiga je divna.
pozdrav
Песма о Анином повратку са летовања
Вратила се са мора моја циганчица поцрнела
поцрнела као афричка краљица
баш ме брига што је тамо на мору једног
дрипца из Панчева љубила
сад је важно да се она мени вратила
јер има на мору опасних морских паса
има на мору морнара има на мору аласа
могао је неко колена њена да ми отме
за споменик у своме граду
могли су гусари могли су мангупи да ми је украду
причај ми како је било како изгледа море
има ли море млађег брата је ли море против рата
воли ли море буре свежег пива уме ли море да плива
како љубе французи циганчице моја љубљена моја жено?
Како Ана дијалектички траје у мени
Ана је била цвет
ана је била дивља крава
ана је увек позивана кад треба
неко царство да спашава
Ана је учествовала у освајачком походу деце
на гробове очева
ана увече залази
ана изјутра изгрева
ана обично плаче
кад мене поједе медвед у великом граду
то су чули младићи
из суседних братских земаља
па ми је сваке ноћи
четрдесет пута украду.
Како Ана решава укрштене речи
Какве су њене намере,
Што се бар не покрије кад спава!?кад све друге сахрањује,
само мене оживљава?
Има ли, Ана, стварног разлога
да тако лепо спава?
Признајем Песника,
ал, знам:
нико не може
жешће да оправда ваздух
од њене тамне коже.
Кад Ана плаче!
(о не лажем вас)
то је лепше
од воћа!
Од кише!
Од... ракова на жару!
Од... чега год хоћете!
Од птице у галопу!
па нисам ја ваљда вица ради
прокоцкао целу европу!
А кад се свлачи!
Слободан и проклет присуствујем
(а не знам како да преживим)
највећем чуду у светлости!
Заклињем се:
да бих тебе огрејао,
Ана, запалио бих и своје кости.
Кад лађу црта! Кад јечам сеје!
Кад објављује рат! Кад се смеје!
Кад шкољке храни! Кад се прехлади у лову!
Кад чита магнет! Кад купи хаљину нову!
Кад пије пиво! Кад изненада дође!
Кад љуби пролетерске вође!
Кад је моја десна рука!
Кад је грчка азбука!
Кад сања цвеће!
Кад НЕЋЕ!
Сећање на Непојмљивог Дечка
увек ће моћи ватру да замени:
зато су ми облаци зелени, па зелени!
Па румени!
Па кад се вокали споје!
Драги Боже,
усијане главурде моје!
Ја могу на њеној усни да спојим море с цветовима!
Могу у њеној држави да будем референт за кишу!
Могу под њеним прозором да имитирам Дунав,
ил неке друге вулкане,
могу да се закунем
у све што имам,
и немам,
да свет постоји због Ане.
Какве су њене намере
кад све друге сахрањује
само мене оживљава -
има ли Ана
стварног разлога
да буде тако лепа кад спава?
И цветови и пужеви и енглези
сви већ знају:
она пољупцем може
од сваке болести да излечи!
Али ја њу нај, нај, нај волим
кад спаја светлости,
кад решава укрштене речи.
Она то изводи као да се игра!
А мени изгледа као да свет ствара!
Ко Вергилијев најмлађи коњ:
у једној руци држи свет,
а другом га осветљава!
Тражи се, на пример, реч, која може
воду да пије,
саму себе да изговара,
да гори,
да лети,
и да спава.
Нека реч
која није као остале речи:
реч која уме да решава укрштене речи!
Тада настаје мала драма:
вода отиче за својим обалама:
Ана, нага,
на мом длану,
вечност осмишљава!
(А могла би баш њу брига да се разболи
или да спава.)
И дддок је тттако
ооо опасну
ддддржим у зззз загрљају
рррречи се
речи се
сссссаме рррррр
решавају!
Какве су њене намере
кад све друге сахрањује
само мене оживљава?
АГ: Мхммм...