Da li mi se čini ilije ovo ugao Dušanove i Tadeuša?
možda pre Mostar pre izgradnje petlje.
i dalje mislim da ovo nije skretanje iz Tadeuša Košćuškog u Dušanovu, jer ovaj tramvaj očigledno skreće levo ,a dvojka bi skretala desno. Osim toga u pozadini se vidi zelena površina koja deluje da je pod nagibom ,a tu bi trebalo da se vidi zgrada vazduhoplovne škole ,, Petar Drapšin" a levo ograda zoološkog vrta.Na Mostaru tramvajska pruga je skretala levo u Kneza Miloša
Mislim da tramvaj skreće iz Dušanove nagore, ulazi u Tadeuša Košćuškog, a ono što viri bi trebalo da je deo travnjaka od Kališa, preko puta „Navipa“. A ovaj Fiat 1100 je, u tom slučaju, parkiran ispred crvene vojne zgrade u Dušanovoj 2.
A možda zaista grešim.
Шта да вам кажем.
До сада сам објављивао текстове и чланке на око двадесет различитих места, часописа, новина, зборника, годишњака; ревијалних, стручних и научних. У једном часопису сам имао своју сталну рубрику преко четири године. Али, част ми је што сам објавио чланак у Политикином Забавнику.
Од детињства читам Забавник, и није ми ни на крај памети падало да ћу икада у овом часопису објавити и писмо читаоца.
Ето, драго ми је што сам са вама поделио овај тренутак.
Једва чекам петак.
Где је да је, бар је у Београду (за разлику од многих других слика у последње време).
(Горња алузија није инспирисана предивним чланком из „Политикиног забавника“ о краљу Петру I, као ни техничким ОТ господина Гаврила, нити се односи на исте).
Da li mi se čini ilije ovo ugao Dušanove i Tadeuša?
Mislim da tramvaj skreće iz Dušanove nagore, ulazi u Tadeuša Košćuškog, a ono što viri bi trebalo da je deo travnjaka od Kališa, preko puta „Navipa“. A ovaj Fiat 1100 je, u tom slučaju, parkiran ispred crvene vojne zgrade u Dušanovoj 2.
A možda zaista grešim.
Наш Гаврило зашиљио плајваз, набавио фотке и ето рубрике:
До сада сам објављивао текстове и чланке на око двадесет различитих места, часописа, новина, зборника, годишњака; ревијалних, стручних и научних. У једном часопису сам имао своју сталну рубрику преко четири године. Али, част ми је што сам објавио чланак у Политикином Забавнику.
Од детињства читам Забавник, и није ми ни на крај памети падало да ћу икада у овом часопису објавити и писмо читаоца.
Ето, драго ми је што сам са вама поделио овај тренутак.
Једва чекам петак.
Где је да је, бар је у Београду (за разлику од многих других слика у последње време).
(Горња алузија није инспирисана предивним чланком из „Политикиног забавника“ о краљу Петру I, као ни техничким ОТ господина Гаврила, нити се односи на исте).