Врло занимљиво. Мало ме улазна портирница подсећа на истоветну са "Телеоптика". Овај изузетан примерак индустријске архитектуре (у питању је угаона зграда која је накнадно преправљена) пројектовао је такође 1939. године Јосиф Најман у духу чистог европског рационализма.
Не знам има ли "Телеоптик" везе са овом фабриком лима.
Уједно, испуњавамо жељу Падобранца да не будемо толико београдоцентрични.
Е сад, ако неко буде вољан, може да фотографише "Телеоптик".
Не бих рекао да ова зграда има везе са Телеоптиком, пре ће бити да се налазила негде у старој индустриској зони. Онај велики димњак на првој фотки би можда могао да послужи за идентификацију. А што се тиче слика Телеоптика већ неко време се каним да их окачим. Сликање није проблем пошто станујем једно 100м од те зграде. Бојим се да су јој дани избројани, фабрика већ дуже не ради а нешто се прича да би све требало да пређе у стамбену зону.
Врло занимљиво. Мало ме улазна портирница подсећа на истоветну са "Телеоптика". Овај изузетан примерак индустријске архитектуре (у питању је угаона зграда која је накнадно преправљена) пројектовао је такође 1939. године Јосиф Најман у духу чистог европског рационализма.
Не знам има ли "Телеоптик" везе са овом фабриком лима.
Уједно, испуњавамо жељу Падобранца да не будемо толико београдоцентрични.
Е сад, ако неко буде вољан, може да фотографише "Телеоптик".
Не бих рекао да ова зграда има везе са Телеоптиком, пре ће бити да се налазила негде у старој индустриској зони. Онај велики димњак на првој фотки би можда могао да послужи за идентификацију. А што се тиче слика Телеоптика већ неко време се каним да их окачим. Сликање није проблем пошто станујем једно 100м од те зграде. Бојим се да су јој дани избројани, фабрика већ дуже не ради а нешто се прича да би све требало да пређе у стамбену зону.
Ево сад ћу сам себе да цитирам :)
Мало чачкања по нету и свашта се нађе:
Vladimir Lešić, muzičar, nabraja stotine građevina, prugu Niš - Knjaževac, hektare novobeogradskih atara, rudnike, pa još: "Trepču" i "Obilić", pola Boke kotorske, Ribarsku banju, fabrike, cementare, pivare, brodarstvo... Sve je to vlasništvo porodica Savčić i Acović za koje se on danas bori
па одна иде и овај део:
.....
Predaha i potom nema. Uz Prometnu niče i Izvozna banka. Otkupljuju se akcije Raljske i Beočinske fabrike cementa, "Sartida", Fabrike mašina i vagona "Afeb" u Kruševcu (današnji "14. oktobar"), osniva se Industrija lima u Zemunu sa prvim Simens-Martinovim pećima u zemlji (današnji "Grmeč"), pa Fabrika stakla za prozore u Kostolcu, uzima na eksploataciju šume na Tari...
Проверићу касније са оцем где се некад налазио "Грмеч" јер не верујем да је то на садашњој локацији.
А што се тиче саме зграде и њеног творца:
Miloš T. Savčić (26. juli 1865, Svilajnac – 9. mart 1941, Beograd) bio je jedan od najsvestranijih inženjera svog vremena, koji je svojim raznorodnim delovanjem prevazišao uobičajeno poimanje tehničkog stručnjaka i dosegao zasluge nacionalnog radnika. Jer, njegovo graditeljsko, industrijsko, ekonomsko, društveno i humano delovanje ostavilo je dubokog traga u materijalnom i duhovnom razvoju Beograda i privrednom usponu Srbije.
Inženjer Savčić je umnogome bio preteča svog vremena. Bio je pokretač i duhovni vođa jednog od prvih tehničkih preduzeća kod nas. Tek stasao inženjer, školovan u jednoj od najboljih visokih tehničkih škola u Evropi, osnovao je Inženjersko - arhitektonsku kancelariju u Beogradu devedesetih godina XIX veka. Bavio se projektovanjem prvenstveno privrednih objekata, dok je u projektima stambenih i poslovnih zgrada tesno sarađivao s istaknutim srpskim arhitektama. Tako je na samom početku profesionalnog puta ostvario i jedno od svojih najuspešnijih dela – kompleks Beogradske klanice. U borbi sa neškolovanim građevinarima utemeljio je staze privatnog preduzetništva, postavši njegov pionir. Uspešnim graditeljskim poduhvatima dokazao je opravdanost svoje vere u domaće stručnjake, do tada zanemarivane u odnosu na strane.
Inženjer Savčić je pripadao malobrojnoj grupi građevinskih inženjera koji su učestvovali u razvoju privrede. Tokom prve polovine ovog veka, osim projektovanja objekata, bio je pokretač i organizator industrijskih preduzeća do tada nerazvijenih privrednih grana zemlje, čime je znatno doprineo njenom privrednom osamostaljenju.
Sliku o višeslojnojsti Savčićeve ličnosti, osim njegove aktivne uloge u više novčanih institucija u Beogradu i značajnih fabrika u Srbiji (Fabrika vagona i gvozdenih konstrukcija u Kragujevcu, Fabrika lima u Zemunu), obogaćuje njegovo višestrano društveno angažovanje.
Pavle Beljanski
Pavle Beljanski
Копира Пусена ( Пилетића )... ''Инспирација песника''... Париз - Лувр...
Врло занимљиво. Мало ме улазна портирница подсећа на истоветну са "Телеоптика". Овај изузетан примерак индустријске архитектуре (у питању је угаона зграда која је накнадно преправљена) пројектовао је такође 1939. године Јосиф Најман у духу чистог европског рационализма.
Не знам има ли "Телеоптик" везе са овом фабриком лима.
Уједно, испуњавамо жељу Падобранца да не будемо толико београдоцентрични.
Е сад, ако неко буде вољан, може да фотографише "Телеоптик".
Не бих рекао да ова зграда има везе са Телеоптиком, пре ће бити да се налазила негде у старој индустриској зони. Онај велики димњак на првој фотки би можда могао да послужи за идентификацију. А што се тиче слика Телеоптика већ неко време се каним да их окачим. Сликање није проблем пошто станујем једно 100м од те зграде. Бојим се да су јој дани избројани, фабрика већ дуже не ради а нешто се прича да би све требало да пређе у стамбену зону.
Врло занимљиво. Мало ме улазна портирница подсећа на истоветну са "Телеоптика". Овај изузетан примерак индустријске архитектуре (у питању је угаона зграда која је накнадно преправљена) пројектовао је такође 1939. године Јосиф Најман у духу чистог европског рационализма.
Не знам има ли "Телеоптик" везе са овом фабриком лима.
Уједно, испуњавамо жељу Падобранца да не будемо толико београдоцентрични.
Е сад, ако неко буде вољан, може да фотографише "Телеоптик".
Не бих рекао да ова зграда има везе са Телеоптиком, пре ће бити да се налазила негде у старој индустриској зони. Онај велики димњак на првој фотки би можда могао да послужи за идентификацију. А што се тиче слика Телеоптика већ неко време се каним да их окачим. Сликање није проблем пошто станујем једно 100м од те зграде. Бојим се да су јој дани избројани, фабрика већ дуже не ради а нешто се прича да би све требало да пређе у стамбену зону.
Ево сад ћу сам себе да цитирам :)
Мало чачкања по нету и свашта се нађе:
Vladimir Lešić, muzičar, nabraja stotine građevina, prugu Niš - Knjaževac, hektare novobeogradskih atara, rudnike, pa još: "Trepču" i "Obilić", pola Boke kotorske, Ribarsku banju, fabrike, cementare, pivare, brodarstvo... Sve je to vlasništvo porodica Savčić i Acović za koje se on danas bori
па одна иде и овај део:
.....
Predaha i potom nema. Uz Prometnu niče i Izvozna banka. Otkupljuju se akcije Raljske i Beočinske fabrike cementa, "Sartida", Fabrike mašina i vagona "Afeb" u Kruševcu (današnji "14. oktobar"), osniva se Industrija lima u Zemunu sa prvim Simens-Martinovim pećima u zemlji (današnji "Grmeč"), pa Fabrika stakla za prozore u Kostolcu, uzima na eksploataciju šume na Tari...
Проверићу касније са оцем где се некад налазио "Грмеч" јер не верујем да је то на садашњој локацији.
А што се тиче саме зграде и њеног творца:
Miloš T. Savčić (26. juli 1865, Svilajnac – 9. mart 1941, Beograd) bio je jedan od najsvestranijih inženjera svog vremena, koji je svojim raznorodnim delovanjem prevazišao uobičajeno poimanje tehničkog stručnjaka i dosegao zasluge nacionalnog radnika. Jer, njegovo graditeljsko, industrijsko, ekonomsko, društveno i humano delovanje ostavilo je dubokog traga u materijalnom i duhovnom razvoju Beograda i privrednom usponu Srbije.
Inženjer Savčić je umnogome bio preteča svog vremena. Bio je pokretač i duhovni vođa jednog od prvih tehničkih preduzeća kod nas. Tek stasao inženjer, školovan u jednoj od najboljih visokih tehničkih škola u Evropi, osnovao je Inženjersko - arhitektonsku kancelariju u Beogradu devedesetih godina XIX veka. Bavio se projektovanjem prvenstveno privrednih objekata, dok je u projektima stambenih i poslovnih zgrada tesno sarađivao s istaknutim srpskim arhitektama. Tako je na samom početku profesionalnog puta ostvario i jedno od svojih najuspešnijih dela – kompleks Beogradske klanice. U borbi sa neškolovanim građevinarima utemeljio je staze privatnog preduzetništva, postavši njegov pionir. Uspešnim graditeljskim poduhvatima dokazao je opravdanost svoje vere u domaće stručnjake, do tada zanemarivane u odnosu na strane.
Inženjer Savčić je pripadao malobrojnoj grupi građevinskih inženjera koji su učestvovali u razvoju privrede. Tokom prve polovine ovog veka, osim projektovanja objekata, bio je pokretač i organizator industrijskih preduzeća do tada nerazvijenih privrednih grana zemlje, čime je znatno doprineo njenom privrednom osamostaljenju.
Sliku o višeslojnojsti Savčićeve ličnosti, osim njegove aktivne uloge u više novčanih institucija u Beogradu i značajnih fabrika u Srbiji (Fabrika vagona i gvozdenih konstrukcija u Kragujevcu, Fabrika lima u Zemunu), obogaćuje njegovo višestrano društveno angažovanje.