Јесте хотел Москва, хвала. Али, ауто се зове Рада, а не Прага. Тј. женско име, а не ПАА.
Правили се у то време у Раковици и камиони, за војску и народ, исте марке, Прага.
А, пошто је ово форум о Београду кога више нема, а и ми се захваљујући Рундеу све више "вртимо" око новије епохе, препоручујем да се погледа овај спот чији линк прилажем. Култна музика & филм & глумица, београдски "Ми деца са колодвора Зоо"... Обиље сцена са градских улица, врло интересантна визура града са почетка 80-их...
Pa, dobro, ću da te bacim na deset s lukom i brizle, da te nasitim, pa posle te vodimu teatar, ali da se ne izuvaš i ne dremaš!
Важи, облачим ципеле, ал' да је представа оног великана Душана Ковачевића.
[/quote]
Čekni malko, ako te već hranim o domaćem trošku. onda sve mora po redu, prvo Izbiračica od Koste Trifkovića, pa da sagledam kako napreduješ...ako npr. preživiš Koštanu, onda može Bata Duki.
Прва мислим да је ограда Ботаничке баште у данашњој улици Деспота Стефана, а друга Малешко брдо, ту код данашње станице Прокоп. Трећа и четврта су мислим зграде на Ади циганлији, а оно иза њих пре верујем да је падина Бановог брда него Сењак...
Ја сам исто помислио да би оно могла бити ограда Ботаничке баште, мада сам се накнадно сам угризао за језик: ограда Ботаничке баште има сасвим другачија кована гвожђа као испуну, а и стубови су донекле различити...
Једино би можда могао бити случај да је то ковано гвожђе накнадно убачено као и стубови. То ћемо тешко знати. Имам податак да је око 1930. арх. Драгомир Тадић пројектовао капију и ограду Ботаничке баште, па су можда ове фотографије настале пре тог доба...
Врло занимљиво. Мало ме улазна портирница подсећа на истоветну са "Телеоптика". Овај изузетан примерак индустријске архитектуре (у питању је угаона зграда која је накнадно преправљена) пројектовао је такође 1939. године Јосиф Најман у духу чистог европског рационализма.
Не знам има ли "Телеоптик" везе са овом фабриком лима.
Уједно, испуњавамо жељу Падобранца да не будемо толико београдоцентрични.
Е сад, ако неко буде вољан, може да фотографише "Телеоптик".
Правили се у то време у Раковици и камиони, за војску и народ, исте марке, Прага.
А, пошто је ово форум о Београду кога више нема, а и ми се захваљујући Рундеу све више "вртимо" око новије епохе, препоручујем да се погледа овај спот чији линк прилажем. Култна музика & филм & глумица, београдски "Ми деца са колодвора Зоо"... Обиље сцена са градских улица, врло интересантна визура града са почетка 80-их...
http://www.youtube.com/watch?v=V7NGxoXZqIU
Pa, dobro, ću da te bacim na deset s lukom i brizle, da te nasitim, pa posle te vodimu teatar, ali da se ne izuvaš i ne dremaš!
Важи, облачим ципеле, ал' да је представа оног великана Душана Ковачевића.
[/quote]
Čekni malko, ako te već hranim o domaćem trošku. onda sve mora po redu, prvo Izbiračica od Koste Trifkovića, pa da sagledam kako napreduješ...ako npr. preživiš Koštanu, onda može Bata Duki.
Ово су сецнули због тунела ...
I ovu na uglu prizrenske i kraljice natalije su nadogradili, zapravo pola nje :(
Ali ne ovaj deo koji se vidi! Za to ne nisam pogrešio! : )
da da, onaj deo vise u prizrenskoj, ali se nazalost i "odavde" vidi, iz profila
Прва мислим да је ограда Ботаничке баште у данашњој улици Деспота Стефана, а друга Малешко брдо, ту код данашње станице Прокоп. Трећа и четврта су мислим зграде на Ади циганлији, а оно иза њих пре верујем да је падина Бановог брда него Сењак...
Ја сам исто помислио да би оно могла бити ограда Ботаничке баште, мада сам се накнадно сам угризао за језик: ограда Ботаничке баште има сасвим другачија кована гвожђа као испуну, а и стубови су донекле различити...
Једино би можда могао бити случај да је то ковано гвожђе накнадно убачено као и стубови. То ћемо тешко знати. Имам податак да је око 1930. арх. Драгомир Тадић пројектовао капију и ограду Ботаничке баште, па су можда ове фотографије настале пре тог доба...
Енигма...
Врло занимљиво. Мало ме улазна портирница подсећа на истоветну са "Телеоптика". Овај изузетан примерак индустријске архитектуре (у питању је угаона зграда која је накнадно преправљена) пројектовао је такође 1939. године Јосиф Најман у духу чистог европског рационализма.
Не знам има ли "Телеоптик" везе са овом фабриком лима.
Уједно, испуњавамо жељу Падобранца да не будемо толико београдоцентрични.
Е сад, ако неко буде вољан, може да фотографише "Телеоптик".
Beograd 1965
Uf! Di će ti duša?? Surovo! Ovo je jedna od naj koje sam uopšte video!