Трећа верзија не пије воду, јер је "наш" Душан Тодоровић отишао у Јапан 1909. године и, како је Јапанац написао, већ сутрадан по доласку почео је да ради. Шта више, Душан Артиљерац би морао још 1907. да буде у Хабаровску да би се фотографисао са "колегама" ради што боље "легенде", али и да би га видели локални Јапанци међу којима је сигурно било и јапанских обавештајаца.
Да му је жена Нишлијка - тешко! Погледај њено девојачко презиме: Шлезингер. У Шумадији ретке су девојке са таквим презименом, али у Русији могу да се нађу; па и царица им је била Немица!
Али, шта ако је Охрана 1902.-1903. уочила истоветност имена и презимена њих двојице и решила да то искористи? Могуће да се "наш" Душан мувао око удате Катарине Коган, нешто "забрљао" и Охрана му је пружила руку спаса... можда баш те 1902. године кад му се родио први син (а Душан Артиљерац дошао на обуку у Русију)! Нико не зна где је "наш" Душан био седам година! Предавао по школама или био на обуци за обавештајца? Имао је само једну жену - Рускињу Катарину, а она Нишлијка је део "легенде". Два детета су му рођена (или као "рођена" - за то нема доказа!) у Нишу - месту службовања Душана Артиљерца (а при том породица "нашег" Душана је у Београду)! Јапанац пише да се њоме оженио по завршетку студија, значи, 1899. године, а двоје деце је рођено у Нишу од друге законите (анонимне) жене 1902. и 1904. године! Ако баш запне - лудо се заљубио у Катарину и због ње је оставио Нишлијку, са собом је повео и децу, због те љубави морао је да бежи чак у Хабаровск, а... ма иди бегај, већ су ми сузе кренуле на очи!
Наравно, Душан Артиљерац о свему томе појма нема! Завршио је обуку гађања у Русији и вратио се у нишки гарнизон где дрилује регруте.
Ето, толико од мене... па ако ме се сете за Дан безбедности, сете, ако не - ником ништа!
Не дам трећу варијанту! Јапанац није у тексту навео ниједан аргумент или референцу за наводни Душанов долазак у Јапан у 1909. Сасвим је могуће да ради за јапанску службу и покушава да заметне трагове. А свакако нема сумње да је Охрана била способна да фалшира фотографију из Хабаровска и женино презиме. Не буди наиван! Ђура има тешку руку.
Иначе, одлично ти иде. Човек који маштовитом причом уме себе да расплаче заслужује дивљење.
Прво што ми је пало у очи на Бенчићевој слици је да десни колосек скреће у лево, а на свим сликама Славије које имам он иде право.
На Бенчићевој фотографији следећа вишеспратница некако ми је сувише близу првој, а она је тек на следећем ћошку:
Најзад, на Бенчићевој фотографији не види се стара кућа одмах после Митићеве рупе а испред прве вишеспратнице која је преживела Други рат.
Да ли се зна кад је фотографија тачно снимљена? Нешто су ми крошње много густе за крај марта/почетак априла. И, зачудо, нигде живе душе на тако прометној улици, а по кратким сенкама рекао бих да је снимљена око поднева!
А кад поменух сенке... Краља Милана (да не кажем Маршала Тита, шта да се лажемо - тако се звала у моје време) пружа се (начелно) правцем исток-запад, а по положају сенки испада да је сунце на северу.
Прво што ми је пало у очи на Бенчићевој слици је да десни колосек скреће у лево, а на свим сликама Славије које имам он иде право.
На Бенчићевој фотографији следећа вишеспратница некако ми је сувише близу првој, а она је тек на следећем ћошку:
Најзад, на Бенчићевој фотографији не види се стара кућа одмах после Митићеве рупе а испред прве вишеспратнице која је преживела Други рат.
Да ли се зна кад је фотографија тачно снимљена? Нешто су ми крошње много густе за крај марта/почетак априла. И, зачудо, нигде живе душе на тако прометној улици, а по кратким сенкама рекао бих да је снимљена око поднева!
А кад поменух сенке... Краља Милана (да не кажем Маршала Тита, шта да се лажемо - тако се звала у моје време) пружа се (начелно) правцем исток-запад, а по положају сенки испада да је сунце на северу.
Verujem da je u pitanju Kralja Milana ulica, ali svakako ne 1941 već negde 1943 ili kasnije. Prva fotografija jeste iz 1941 i tu se vidi da prva visoka zgrada po izgledu odgovara onoj sa Putnikove fotografije.Druge visoke zgrade još nema jer palata Vukojičić još nije ni bila sazidanaTo se dešava tek tokom okupacije, pa zato na drugoj fotografiji ,gde je zapravo ovekovečen početak radova na rekonsturkciji Slavije 1942 godine , u drugom planu vidimo gradnju te zgrade.Ako pažljivije pogledate desni ugao slike, levo od bandere, videće da proviruje vrh kubeta sa zgrade u Kralja Milutina.
И од мене БРАВО за Кнегињу! Промакло ми је да је палата Вукојичић сазидана 1943. године!
Признајем да је у Путник у праву што се тиче правца пружања улице Краља Милана, али ипак... сенке су доста кратке за ниско јутарње сунце.
Да фотографија није настала 1944. године за време ваздушне опасности па су сви у склоништима?
Трећа верзија не пије воду, јер је "наш" Душан Тодоровић отишао у Јапан 1909. године и, како је Јапанац написао, већ сутрадан по доласку почео је да ради. Шта више, Душан Артиљерац би морао још 1907. да буде у Хабаровску да би се фотографисао са "колегама" ради што боље "легенде", али и да би га видели локални Јапанци међу којима је сигурно било и јапанских обавештајаца.
Да му је жена Нишлијка - тешко! Погледај њено девојачко презиме: Шлезингер. У Шумадији ретке су девојке са таквим презименом, али у Русији могу да се нађу; па и царица им је била Немица!
Али, шта ако је Охрана 1902.-1903. уочила истоветност имена и презимена њих двојице и решила да то искористи? Могуће да се "наш" Душан мувао око удате Катарине Коган, нешто "забрљао" и Охрана му је пружила руку спаса... можда баш те 1902. године кад му се родио први син (а Душан Артиљерац дошао на обуку у Русију)! Нико не зна где је "наш" Душан био седам година! Предавао по школама или био на обуци за обавештајца? Имао је само једну жену - Рускињу Катарину, а она Нишлијка је део "легенде". Два детета су му рођена (или као "рођена" - за то нема доказа!) у Нишу - месту службовања Душана Артиљерца (а при том породица "нашег" Душана је у Београду)! Јапанац пише да се њоме оженио по завршетку студија, значи, 1899. године, а двоје деце је рођено у Нишу од друге законите (анонимне) жене 1902. и 1904. године! Ако баш запне - лудо се заљубио у Катарину и због ње је оставио Нишлијку, са собом је повео и децу, због те љубави морао је да бежи чак у Хабаровск, а... ма иди бегај, већ су ми сузе кренуле на очи!
Наравно, Душан Артиљерац о свему томе појма нема! Завршио је обуку гађања у Русији и вратио се у нишки гарнизон где дрилује регруте.
Ето, толико од мене... па ако ме се сете за Дан безбедности, сете, ако не - ником ништа!
Иначе, одлично ти иде. Човек који маштовитом причом уме себе да расплаче заслужује дивљење.
Свако ко на ту причу није пустио сузу је саможиви егоиста без срца и душе, нема трунке саосећајности...
Могао бих ја још, али мислим да је и ово довољно!
Pozdrav svima ...
Јел' ово Краља Милана од Славије ка Лондону?
Прво што ми је пало у очи на Бенчићевој слици је да десни колосек скреће у лево, а на свим сликама Славије које имам он иде право.
На Бенчићевој фотографији следећа вишеспратница некако ми је сувише близу првој, а она је тек на следећем ћошку:
Најзад, на Бенчићевој фотографији не види се стара кућа одмах после Митићеве рупе а испред прве вишеспратнице која је преживела Други рат.
Да ли се зна кад је фотографија тачно снимљена? Нешто су ми крошње много густе за крај марта/почетак априла. И, зачудо, нигде живе душе на тако прометној улици, а по кратким сенкама рекао бих да је снимљена око поднева!
А кад поменух сенке... Краља Милана (да не кажем Маршала Тита, шта да се лажемо - тако се звала у моје време) пружа се (начелно) правцем исток-запад, а по положају сенки испада да је сунце на северу.
Прво што ми је пало у очи на Бенчићевој слици је да десни колосек скреће у лево, а на свим сликама Славије које имам он иде право.
На Бенчићевој фотографији следећа вишеспратница некако ми је сувише близу првој, а она је тек на следећем ћошку:
Најзад, на Бенчићевој фотографији не види се стара кућа одмах после Митићеве рупе а испред прве вишеспратнице која је преживела Други рат.
Да ли се зна кад је фотографија тачно снимљена? Нешто су ми крошње много густе за крај марта/почетак априла. И, зачудо, нигде живе душе на тако прометној улици, а по кратким сенкама рекао бих да је снимљена око поднева!
А кад поменух сенке... Краља Милана (да не кажем Маршала Тита, шта да се лажемо - тако се звала у моје време) пружа се (начелно) правцем исток-запад, а по положају сенки испада да је сунце на северу.
Verujem da je u pitanju Kralja Milana ulica, ali svakako ne 1941 već negde 1943 ili kasnije. Prva fotografija jeste iz 1941 i tu se vidi da prva visoka zgrada po izgledu odgovara onoj sa Putnikove fotografije.Druge visoke zgrade još nema jer palata Vukojičić još nije ni bila sazidanaTo se dešava tek tokom okupacije, pa zato na drugoj fotografiji ,gde je zapravo ovekovečen početak radova na rekonsturkciji Slavije 1942 godine , u drugom planu vidimo gradnju te zgrade.Ako pažljivije pogledate desni ugao slike, levo od bandere, videće da proviruje vrh kubeta sa zgrade u Kralja Milutina.https://www.google.rs/maps/@44.8034522,20.4661723,3a,75y,334.65h,87.51t/data=!3m6!1e1!3m4!1sXFOuCdWvQQtnHiCiPHH4aQ!2e0!7i13312!8i6656
Исте као пре толико година. Размаци између зграда на фотографијама више зависе од објектива него од стварног броја метара.
Улица краља Милана ипак отприлике иде север-југ, па је сунце на југоистоку (јутро), што објашњава празне улице.
Браво за Кнегињу која је уочила делић кубета...
И од мене БРАВО за Кнегињу! Промакло ми је да је палата Вукојичић сазидана 1943. године!
Признајем да је у Путник у праву што се тиче правца пружања улице Краља Милана, али ипак... сенке су доста кратке за ниско јутарње сунце.
Да фотографија није настала 1944. године за време ваздушне опасности па су сви у склоништима?