Симпатична је прича како су, гле чуда, имали муке с подземним водама и живим песком приликом изградње подвожњака. Проблем воде решили су изградњом великог резервоара, са аутоматским пумпама. Шта ли је касније било с тим резервоаром?
Ту је и слика из Политике:
Ово је почетак пута на раскрсници са земунским путем (трамвајске шине иду удесно ка Земуну).
Фабрика авиона "Икарус". За време рата радила је за Немце (конкретно, за Месершмит), али није правила целе авионе већ склопове који су касније пребацивани у друге Месершмитове фабрике и монтирани.
Ово на слици ми личи на димну завесу која је активирана због доласка америчких бомбардера (трећег септембра су бомбардовали Београд). Иста "флека" види се и на снимку од осмог септембра:
А сад да се вратимо на моје питање: зашто градски превоз 1939.-40. није имао линију из Београда за аеродром?
Не само због путника већ и због запослених.
А сад да се вратимо на моје питање: зашто градски превоз 1939.-40. није имао линију из Београда за аеродром?
Не само због путника већ и због запослених.
Вероватно разлог лежи у малом броју путника. Неколико летова током дана и мали авиони (Аеропут није имао авион са више од 10 седишта) дају пар/неколико десетина путника дневно, што је премало за редован аутобуски саобраћај. Ово тим пре што на том путу није било насеља која би имала своје станице, па да се тако повећа број путника. Са друге стране, аутобус из Земуна је највероватније ишао Тошиним бунаром, где је живело доста народа. па је и потенцијални број путника био већи.
Постоји још пар могућности: једна, да је Аеропут организовао специјалне аутобусе за превоз, који су ишли према реду летења; друга је воз, који је, како сам схватио, ишао од земунске жел. станице до аеродрома.
А ево још мало старије: октобар-новембар 1943. године:
Hm... na ovom izvidjačkom snimku iz 1943. je upisano za "Radni logor" na današnjem Ušću da je "Concentration Camp", a za "Logor Sajmište" je upisano "Exibition Buildings"...
Pitam se da li su do 1944. i anglo-američkog bombardovanja Beograda ovi podaci ažurirani na nivou "krajnjih izvršioca" tj posada bombardera?
Kada su 1944. pogodili Logor Sajmište cilj je bio Železnička stanica na suprotnoj obali. Kao da je kurs leta bio dobar, da je izabran tako da makar sa jedne strane cilja postoji mogućnost greške (jer prostor nije označen kao koncentracioni logor) ali da bombe nisu izbačene u pravom trenutku a na taj "pravi trenutak" može da utiče nekoliko faktora.
Pitam se, da li bi planeri misija izabrali takav kurs za prilaz cilju da su imali informaciju da je na pravcu ispuštanja bombi konc logor?
Opet, posade su imale određene i obeležene ciljeve i u samom gradskom jezgru pa su i njih promašili...
Izgiboše nevini Beograđani i logoraši zbog tzv. "ratne magle".
Hm... na ovom izvidjačkom snimku iz 1943. je upisano za "Radni logor" na današnjem Ušću da je "Concentration Camp", a za "Logor Sajmište" je upisano "Exibition Buildings"...
Pitam se da li su do 1944. i anglo-američkog bombardovanja Beograda ovi podaci ažurirani na nivou "krajnjih izvršioca" tj posada bombardera?
У много чему америчка војна обавештајна служба је оманула, бар кад су у питању циљеви у Београду.
Бомбардовали су фабрику авиона Рогожарски у Кнез Даниловој иако су Немци све што је било везано за авијацију пребацили на стари аеродром, тако да је погон у Кнез Даниловој имао само чисто цивилну производњу - болничке кревете, лонце, шерпе, лаворе, нокшире...
Али зато ни једна бомба није пала на фабрику мотора у Раковици која је радила за Јункерсово одељење за моторе - ЈУМО.
За Железничара: зар није подвожњак био на зеленој прузи, оној са међународним возовима?
Симпатична је прича како су, гле чуда, имали муке с подземним водама и живим песком приликом изградње подвожњака. Проблем воде решили су изградњом великог резервоара, са аутоматским пумпама. Шта ли је касније било с тим резервоаром?
Ту је и слика из Политике:
Ово је почетак пута на раскрсници са земунским путем (трамвајске шине иду удесно ка Земуну).
Фабрика авиона "Икарус". За време рата радила је за Немце (конкретно, за Месершмит), али није правила целе авионе већ склопове који су касније пребацивани у друге Месершмитове фабрике и монтирани.
Ово на слици ми личи на димну завесу која је активирана због доласка америчких бомбардера (трећег септембра су бомбардовали Београд). Иста "флека" види се и на снимку од осмог септембра:
А сад да се вратимо на моје питање: зашто градски превоз 1939.-40. није имао линију из Београда за аеродром?
Не само због путника већ и због запослених.
За Железничара: зар није подвожњак био на зеленој прузи, оној са међународним возовима?
Bas tako- na magistralnoj pruzi Bg-Zemun...
Evo podvoznjaka , jedva vidljivog i na ovom vasem skenu..
Takodje , cemu je sluzila ona pumpa u blizini buduce kineske ambasade..?
А сад да се вратимо на моје питање: зашто градски превоз 1939.-40. није имао линију из Београда за аеродром?
Не само због путника већ и због запослених.
Вероватно разлог лежи у малом броју путника. Неколико летова током дана и мали авиони (Аеропут није имао авион са више од 10 седишта) дају пар/неколико десетина путника дневно, што је премало за редован аутобуски саобраћај. Ово тим пре што на том путу није било насеља која би имала своје станице, па да се тако повећа број путника. Са друге стране, аутобус из Земуна је највероватније ишао Тошиним бунаром, где је живело доста народа. па је и потенцијални број путника био већи.
Постоји још пар могућности: једна, да је Аеропут организовао специјалне аутобусе за превоз, који су ишли према реду летења; друга је воз, који је, како сам схватио, ишао од земунске жел. станице до аеродрома.
А ево још мало старије: октобар-новембар 1943. године:
Hm... na ovom izvidjačkom snimku iz 1943. je upisano za "Radni logor" na današnjem Ušću da je "Concentration Camp", a za "Logor Sajmište" je upisano "Exibition Buildings"...
Pitam se da li su do 1944. i anglo-američkog bombardovanja Beograda ovi podaci ažurirani na nivou "krajnjih izvršioca" tj posada bombardera?
Kada su 1944. pogodili Logor Sajmište cilj je bio Železnička stanica na suprotnoj obali. Kao da je kurs leta bio dobar, da je izabran tako da makar sa jedne strane cilja postoji mogućnost greške (jer prostor nije označen kao koncentracioni logor) ali da bombe nisu izbačene u pravom trenutku a na taj "pravi trenutak" može da utiče nekoliko faktora.
Pitam se, da li bi planeri misija izabrali takav kurs za prilaz cilju da su imali informaciju da je na pravcu ispuštanja bombi konc logor?
Opet, posade su imale određene i obeležene ciljeve i u samom gradskom jezgru pa su i njih promašili...
Izgiboše nevini Beograđani i logoraši zbog tzv. "ratne magle".
Hm... na ovom izvidjačkom snimku iz 1943. je upisano za "Radni logor" na današnjem Ušću da je "Concentration Camp", a za "Logor Sajmište" je upisano "Exibition Buildings"...
Pitam se da li su do 1944. i anglo-američkog bombardovanja Beograda ovi podaci ažurirani na nivou "krajnjih izvršioca" tj posada bombardera?
У много чему америчка војна обавештајна служба је оманула, бар кад су у питању циљеви у Београду.
Бомбардовали су фабрику авиона Рогожарски у Кнез Даниловој иако су Немци све што је било везано за авијацију пребацили на стари аеродром, тако да је погон у Кнез Даниловој имао само чисто цивилну производњу - болничке кревете, лонце, шерпе, лаворе, нокшире...
Али зато ни једна бомба није пала на фабрику мотора у Раковици која је радила за Јункерсово одељење за моторе - ЈУМО.