Milos Jacimovic i sinovi, vlasnici ciglane Domus a.d., oko 1935.

Sin Cedomir Jacimovic sedi desno. Bio je vlasnik i nekoliko stotina stanova za izdavanje u naselju Kralja Aleksandra [ljubaznoscu Nene i Vojislava Jacimovica].

Milos Jacimovic je davao beogradskim Kalmicima placeve i gradjevinski materijal za izgradnju kuca i Budistickog hrama.
 

Vrelo: "Zivot na ivici" od Zlate Vuksanovic-Macura [Beograd, 2012]

.

Zgrade sa radnickim stanovima Strugare, podignute 1921g.

Pogled iz kompleksa Strugare. Na situacionom planu zgrade su oznacene brojevima 9 (niza) i 10 (visa) zgrada.

Pogled sa ulice na galerije stambenih zgrada Strugare.

// Izvinjavam se ako su fotke bila kao i na njihovom losem kvalitetu koji je daleko ispod onog koji je uobicajen za Forum.. Bolje ne mogu. //

Gazdinska kuca na imanju Svetislava Brankovica u ul. Dimitrija Tucovica # 40 [slika iz 2010]. Stanovi za radnike nalazili su se u dvorisnim krilima (desno). Ovaj gazda nije se izdvajao od svojih namestenika. On je posle Drugog svetskog rata bio upravnik groblja. Brankovic se kasno ozenio, u 55=oj i dobio dva sina. U dvoristu ove gazdinske zgrade bila je i konjusnica a uz nju dvorisna cesma. "Kazu da je bio odvratan prema radnicima. Kada nisu imali da plate kiriju odbijao im je od dnevnice. A kada ni to nije islo, uzimao im je ono sto su imali, nekom zlato, nekom nesto drugo. Nije imao razumevanja za radnike. Radnicke sobe nisu imale nikakav namestaj osim kreveta. Ali te sobe nisu bile kao neke supe, bile su bolje od mnogih u kraju. Reklo bi se da je smestaj bio pristojan ali i da je Brankovic bio neugodan gazda".

I Brankovic i njegovi sinovi odlikovali su se pamecu. Govorili su strane jezike a jedan je i lepo crtao. Kasnije su nesto poboljevali.

Pekarska radnja u Poenkarevoj ulici u kojoj spavaju segrti. Oratiti paznju u dno slike. Vidi se deo lica decaka koji lezi na podu.

"Vecina radnika nalazilase u polufeudalnim i rodbinskim odnosima prema poslodavcu, sacinjavajuci sastavni deo njegove familije; nalazi se kod njega na hrani i prima kao plus mizernu nagradu".

"Tipicna beogradska pekarnica ima u svom sastavu prodavnicu, furunu, odeljenje za pec, amurluk (radionicu), magacin i stan za radnike sa klozetom. Sobe za momke su vecinom nehigijenske i nezdrave, a deo njih i nisu bile sobe vec prolazni hodnici. Vlaga, mrak, prljavstina, neprovetrenost i insekti bili su sastavni deo ovog ambijenta. Sobe su bile tesne s kubaturom oko 1.6 m kubnih po radniku. Oni koji ovakav smestaj nisu mogli da trpe spavali su van soba, po magacinima, amurluku, na tavanu, nad furunom itd." Gazda je bio ljubazan samo prema svojim musterijama.

Izvinjavam se na depresivnim slikama i komentarima ali tako je bilo ...

Sada nesto veselije: Hodnik na spratu u krilu zgrade ka Visegradskoj ulici sa kupleraj sobama.






 

Izgled zgrade na regulaciji Zlatiborske ulice # 22. Fasada je uspesna interpretacija stilske arhitekture. Slicna je i zgrada na obodu Jevrejske male koju je jos 1909. godine podigla Regina Cevi Pesaha. Imetak je stekla prodajom jaja pa je na ulicnoj fasadi, osim godine izgradnje, dala da se izradi i reljef sa jajetom.

Tekst je u slici. Oko 1935.

Oglas za stan [uokviren] za samca na ulazu u dvoriste u Skadarskoj ulici (kucni broj nepoznat). Nepoznata je i potencijalna gazdarica koja je isturila glavu i ruku kroz tarabe.

Kuca od cerpica. Jatagan-mala 1924. godine.

U kuci od dve prostorije sa 29.70 m kubnih stanovao je stolar sa porodicom.

Izgradnja catmare u Pistolj-mali, snimak iz 1927-1928.

Zbog barovitog i neravnog terena neke od kuca su podizane na drvenim stubovima, poput sojenica.

Ulice Francuska, Herceg Stjepana i Mileticeva izvodile su na mesto zvano Pistolj-mala, mesto beogradskog smetlista.