Nedavno je jedan mladi arhitekta, opisujući izgradnju novog tržnog centra na okretnici trolejbusa u Rajićevoj ulici, upotrebio slikoviti ... što je podignut na lokaciji gradskog kulturnog i istorijskog središta. Umesto čuvanja i negovanja kulturne tradicije dela Beograda koji treba s ponosom da nosi naziv grada-muzeja, beogradski urbanisti su otvorili još jednu u dugom nizu svojevrsnih urbanih metastaza, koje razaraju i uništavaju istorijski i kulturno vredno gradsko tkivo. Ali, šta je istorijski vredno na prostoru bivše Kalemegdanske trolejbuske okretnice?
Na lokaciji novosagrađenog tržnog centra, koja je "pod zaštitom i ima status prostora od posebnog značaja", nalazi se vredan istorijski muzej grada na otvorenom. Na tom području nalaze se ostaci bedema atičkog kastruma, sa izvanrednom gradskom kapijom. U prostoru tvrđavskog rova počinjala je zona rimskog grada Singidunuma, a na lokalitetu se i danas nalaze brojni artefakti neprocenjive vrednosti. U novijoj istoriji, na ovom mestu je podignut autentičan muzej arhitekture grada. Prošlih vekova tu su sagrađena najznačajnija srpska arhitektonska zdanja. U Knez Mihailovoj: hotel "Srpska kruna", Kuća Stojanovića, Kuća Mihaila Pavlovića, "Grčka kraljica", Kuća Hrisante Kumanudi, Spasićeva zadužbina. U ulici Kralja Petra: trgovačka kuća Arona Levija, "Zgrada sa zelenim pločicama" građena za trgovca Stamenkovića. U Uzun Mirkovoj: hotel "Srpski kralj" (na slici, srušen), zgrada Beogradske realke - kuća C. Rajovića, kuća Ž. Barlovca. U Pariskoj ulici: kuća Marka Stojanovića... Ne postoji u Srbiji gradsko jezgro sa sličnom koncentracijom istorijskog sadržaja. Odnedavno, ovaj muzej na otvorenom nalazi se u sastavu šoping centra.
Тако одвратну конструкцију, језиво неумесну у односу на непосредну околину, одавно нисам видео. Јер тако нешто се заиста виђа ређе од Халејеве комете. Опалио бих као из топа "дабогда у земљу потонула", али ми пристојност то не дозвољава.
Теразије, у Дому Анкера. Рад почела "од скора".
Осим производа које се иначе продају по дрогеријама, поседовала је фотографски прибор светских брендова као Агфа, Лимијер и Кодак.
Радње нема у адресару од 1936., а претходно се спомиње у новинама 1927. и 1931. Од 1932. наводи се апотека Милана Антонијевића у Кнез Михајловој 13.
Данас сам нешто више прочитао о два скорија пројекта.
Први је реконструкција зграде БИГЗ-а. Предложени пројекат који ће се вероватно усвојити, ако већ и није, не да се описати речима.
Други пројекат јесте проширење потеза од Славије до Грчића Миленка на четири траке (значи, Макензијева-Цара Николаја-Жичка). План обухвата рушење најмање 85 објеката. Сам Бог зна шта ће све булдожери да сравне...
Тако одвратну конструкцију, језиво неумесну у односу на непосредну околину, одавно нисам видео. Јер тако нешто се заиста виђа ређе од Халејеве комете. Опалио бих као из топа "дабогда у земљу потонула", али ми пристојност то не дозвољава.
Pozdrav svima ...
Осим производа које се иначе продају по дрогеријама, поседовала је фотографски прибор светских брендова као Агфа, Лимијер и Кодак.
Радње нема у адресару од 1936., а претходно се спомиње у новинама 1927. и 1931. Од 1932. наводи се апотека Милана Антонијевића у Кнез Михајловој 13.
...или ту негде.
Pozdrav svima ...
Данас сам нешто више прочитао о два скорија пројекта.
Први је реконструкција зграде БИГЗ-а. Предложени пројекат који ће се вероватно усвојити, ако већ и није, не да се описати речима.
Други пројекат јесте проширење потеза од Славије до Грчића Миленка на четири траке (значи, Макензијева-Цара Николаја-Жичка). План обухвата рушење најмање 85 објеката. Сам Бог зна шта ће све булдожери да сравне...
Pozdrav svima ...
Pozdrav svima ...