Кад сам се већ ухватио ватрогасаца, ево још две противпожарне.
Где ли је ово беше? Не могу да прочитам који је ово Дом... Кнеза Милоша/Крунска?
Нећеш веровати, али пише Дом Херцег Босне. Тако и у адресару.
То сам и ја касније провалио, међутим, нисам их пронашао на адреси у Тадеуша Кошћушка.
Пробај у Маршала Пилсудског 23.
Свакако сам пробао тадашњи назив, безуспешно. На тој адреси има више тога али не и овог осигуравајућег друштва, које једино налазим у Краља Фердинанда 2.
Могуће да је у питању онај адресар који ти имаш а ја нажалост не.
Draga Jovanović: NIN-u. Jer, šta je mogao da vidi? Jug Grizelj gađa pisaćom mašinom Stevu Nikšića, Pera Ignja nokautirao svoj pripitog pajtaša, akademika Gostuškog, a Ljuba Stojić bos i u bermudama smiruje Tijanića i Lazanskog koji se svađaju ko se bolje razume u oružje. Brani Petroviću sve to ne smeta da delje Vladu Stojšina u šahu, a ni Sergeju Lukaču da radi sklekove usred redakcije. Ili mene, koji sam se upravo vratio sa tenisa! Niko živi nije znao da objasni kako se taj NIN uopšte pojavljivao petkom na kiosku!
Ову слику сам вероватно одавно покупио са ПЗ, али ми остала записана као нерешена.
У случају да је стварно тако, а вероватно није, ево адресе: Македонска (Поенкареова) 44. До ње је био бифе Антона Риљефа, а два броја пре Јакшићева књижара.
Углавном, извесни (могуће баш овај) касапин Димитрије Тасић помиње се као власник радње "више Цветног трга, прекопута Врачарске касине" још 1889., а 1892. је био кажњен јер је утерао на црно два јагњета. 1895. је изабран за поротника за кварт Врачарски.
На горе поменутој адреси је свакако био веома дуго јер се помиње у свим адресарима од 1912. до 1941., касније и као "Браћа Тасић". Тридесетих су имали месаре и на Зеленом венцу и у Деспота Стефана. Изгледа да је Димитрије био родом из Варварина и да је преминуо 1934.
После рата им нема помена.
Свакако сам пробао тадашњи назив, безуспешно. На тој адреси има више тога али не и овог осигуравајућег друштва, које једино налазим у Краља Фердинанда 2. Могуће да је у питању онај адресар који ти имаш а ја нажалост не.
Ова зграда је само била у власништву Херцег Босне, пошто су тада осигуравајућа друштва улагала у некретнине да би показала да су солидна, односно да нису профућкали уплаћени капитал. Тако је Росија направила хотел Москву, Асикурациони Ђенерали ону зграду код Игуманове палате итд. Иначе, канцеларије Херцег Босне налазиле су се 1933. у Краља Фердинанда 4.
Nedavno je jedan mladi arhitekta, opisujući izgradnju novog tržnog centra na okretnici trolejbusa u Rajićevoj ulici, upotrebio slikoviti ... što je podignut na lokaciji gradskog kulturnog i istorijskog središta. Umesto čuvanja i negovanja kulturne tradicije dela Beograda koji treba s ponosom da nosi naziv grada-muzeja, beogradski urbanisti su otvorili još jednu u dugom nizu svojevrsnih urbanih metastaza, koje razaraju i uništavaju istorijski i kulturno vredno gradsko tkivo. Ali, šta je istorijski vredno na prostoru bivše Kalemegdanske trolejbuske okretnice?
Na lokaciji novosagrađenog tržnog centra, koja je "pod zaštitom i ima status prostora od posebnog značaja", nalazi se vredan istorijski muzej grada na otvorenom. Na tom području nalaze se ostaci bedema atičkog kastruma, sa izvanrednom gradskom kapijom. U prostoru tvrđavskog rova počinjala je zona rimskog grada Singidunuma, a na lokalitetu se i danas nalaze brojni artefakti neprocenjive vrednosti. U novijoj istoriji, na ovom mestu je podignut autentičan muzej arhitekture grada. Prošlih vekova tu su sagrađena najznačajnija srpska arhitektonska zdanja. U Knez Mihailovoj: hotel "Srpska kruna", Kuća Stojanovića, Kuća Mihaila Pavlovića, "Grčka kraljica", Kuća Hrisante Kumanudi, Spasićeva zadužbina. U ulici Kralja Petra: trgovačka kuća Arona Levija, "Zgrada sa zelenim pločicama" građena za trgovca Stamenkovića. U Uzun Mirkovoj: hotel "Srpski kralj" (na slici, srušen), zgrada Beogradske realke - kuća C. Rajovića, kuća Ž. Barlovca. U Pariskoj ulici: kuća Marka Stojanovića... Ne postoji u Srbiji gradsko jezgro sa sličnom koncentracijom istorijskog sadržaja. Odnedavno, ovaj muzej na otvorenom nalazi se u sastavu šoping centra.
Где ли је ово беше? Не могу да прочитам који је ово Дом... Кнеза Милоша/Крунска?
Нећеш веровати, али пише Дом Херцег Босне. Тако и у адресару.
То сам и ја касније провалио, међутим, нисам их пронашао на адреси у Тадеуша Кошћушка.
Пробај у Маршала Пилсудског 23.
Свакако сам пробао тадашњи назив, безуспешно. На тој адреси има више тога али не и овог осигуравајућег друштва, које једино налазим у Краља Фердинанда 2.
Могуће да је у питању онај адресар који ти имаш а ја нажалост не.
Pozdrav svima ...
NIN-u. Jer, šta je mogao da vidi? Jug Grizelj gađa pisaćom mašinom Stevu Nikšića, Pera Ignja nokautirao svoj pripitog pajtaša, akademika Gostuškog, a Ljuba Stojić bos i u bermudama smiruje Tijanića i Lazanskog koji se svađaju ko se bolje razume u oružje. Brani Petroviću sve to ne smeta da delje Vladu Stojšina u šahu, a ni Sergeju Lukaču da radi sklekove usred redakcije. Ili mene, koji sam se upravo vratio sa tenisa! Niko živi nije znao da objasni kako se taj NIN uopšte pojavljivao petkom na kiosku!
У случају да је стварно тако, а вероватно није, ево адресе: Македонска (Поенкареова) 44. До ње је био бифе Антона Риљефа, а два броја пре Јакшићева књижара.
Углавном, извесни (могуће баш овај) касапин Димитрије Тасић помиње се као власник радње "више Цветног трга, прекопута Врачарске касине" још 1889., а 1892. је био кажњен јер је утерао на црно два јагњета. 1895. је изабран за поротника за кварт Врачарски.
На горе поменутој адреси је свакако био веома дуго јер се помиње у свим адресарима од 1912. до 1941., касније и као "Браћа Тасић". Тридесетих су имали месаре и на Зеленом венцу и у Деспота Стефана. Изгледа да је Димитрије био родом из Варварина и да је преминуо 1934.
После рата им нема помена.
Пробај у Маршала Пилсудског 23.
Свакако сам пробао тадашњи назив, безуспешно. На тој адреси има више тога али не и овог осигуравајућег друштва, које једино налазим у Краља Фердинанда 2. Могуће да је у питању онај адресар који ти имаш а ја нажалост не.
Ова зграда је само била у власништву Херцег Босне, пошто су тада осигуравајућа друштва улагала у некретнине да би показала да су солидна, односно да нису профућкали уплаћени капитал. Тако је Росија направила хотел Москву, Асикурациони Ђенерали ону зграду код Игуманове палате итд. Иначе, канцеларије Херцег Босне налазиле су се 1933. у Краља Фердинанда 4.
Pozdrav svima ...