Жељко Шкаламера у ГГБ за 1973. годину не само да лоцира где се налазио безистан а где Пиринач-хан, већ тврди да Комадантова палата нема никакве везе са Пиринач-ханом и то приказује на овом плану:
са овим образложењем:
Разлог за грешку највероватније је настао спајањем појмова Пиринач-хан и принчев двор, мада је први назив постојао много пре но што су Аустријанци заузели Београду 1917. године. Занимљиво је да је и раније постојала сумња да је Пиринчана била двор принца Еугена - погледај рад Рајка Веселиновића "Нека питања из прошлости Београда..." објављеног у ГГБ за 1955. годину.
[quote]
Ma sve je u redu. Kasina je shvatio, za trenutak mi je palo napamet, zbog zgrade Pirinčane koja nije u prvom planu na onoj slici-akvarelu.
E sade, što se tiče komandantovog stana. Lepa skica i lep tekst Škalamere. Zbunjuje me knjiga koju je priredio Dušan J. Popović „Beograd u XVIII veku” (u kojoj ne navodi izvore?), u kojoj stoji između ostalog: Najlepša zgrada u tadanjem Nemačkom Beogradu bila je, verovatno, upravnikova ili komandantova palata, koja je zajedno sa glavnom stražom, jezuitskim manastirom i školom činila posebnu grupu (što prema Škalamerinoj mapi odgovara objektima pored Pirinčane). Stvar dodatno komplikuje onaj koji je napisao „jezuitskim manastirom?” Katolici nikada nisu imali manastir. Možda samostan. S druge strane jedina jezuitska crkva, izgrađena 1732, nije se nalazila oko Strahinjića bana već u Nemanjinoj ulici (danas Cara Uroša) na Dorćolu, ispod Dušanove ulice.
O tome pišu novine „Starinar srpskog arheološkog društva”, IV, 4, 1887, str. 123:
„Vadeći kamen i opeku iz temelja onih građevina, koje su u prošlom veku, držeći Beograd, podigli bili Austrijanci, radenici su proletos (1887), u avliji Neše Novakovića, u Nemanjinoj ulici na Dorćolu, naišli na kamen temeljac negdašnje jezuitke crkve.
Kamen je tesan krečnik, dugačak 33 cm, širok 28 cm, debeo 14 cm. Na sredini ima četvrtastu jamu, koja je 16 cm duboka, 20 cm dugačka i 17 cm široka. Jama je bila obložena gvozdenim limom, koji je sav rđom istrošen. Pokrivena je pak bila jednom olovnom četvrtastom pločom,, na kojoj su urezani natpisi o osnivanju crkve… Temeljac i olovna ploča bili su pokriveni jednom kamenom pločom, 36 cm dugačkom, 31 cm širokom i 3,5 cm debelom, na sredini koje je izrezan složaj od latinskih pismena HIS, koji znači; Isus Spas roda ljudskoga, i godina 1732, ali tako rastavljena, da je po jedan broj u svakom kutu ploče.”
Све се лепо види а сликао сам је са паноа на изложби старих карти Београда 2012-те године на главном шеталишту уз Саву на Калемегдану...
Величина касарне у односу на овај део Београда са једне предратне слике са краја 20-тих година прошлог века...
На горњој слици, због перспективе под углом од 45 степени, чини се да је касарна, иако у њу правилно уцртана, била четвртастог облика. Доњи план јасно показује да је била правоугаона као на аустријској карти...
Саобраћајка, мислим да је бгд Карађорђева, напомињем још једном САМО МИСЛИМ нисам уопште форензичар
Није Београд , по усклађеној архитектури, закључио сам да се ради о неком од већих, ''аустро-угарских'' градова у Војводини. Реклама, иза полицајца лево, крије атласе једне од најлепших зграда у Суботици...
На месту ове ругобе (по мени не знам како другачије да је назовем), била је зграда са чувеним балконом.
Као што је некад био Цветни трг, Кафана Петао, ... где ће нас одвести "улепшавање" Београда започето давне
2000 и неке године са калдрмом на плочницима, суженим коловозима на ширину сокака ...
E sade, što se tiče komandantovog stana. Lepa skica i lep tekst Škalamere. Zbunjuje me knjiga koju je priredio Dušan J. Popović „Beograd u XVIII veku” (u kojoj ne navodi izvore?), u kojoj stoji između ostalog: Najlepša zgrada u tadanjem Nemačkom Beogradu bila je, verovatno, upravnikova ili komandantova palata, koja je zajedno sa glavnom stražom, jezuitskim manastirom i školom činila posebnu grupu (što prema Škalamerinoj mapi odgovara objektima pored Pirinčane). Stvar dodatno komplikuje onaj koji je napisao „jezuitskim manastirom?” Katolici nikada nisu imali manastir. Možda samostan. S druge strane jedina jezuitska crkva, izgrađena 1732, nije se nalazila oko Strahinjića bana već u Nemanjinoj ulici (danas Cara Uroša) na Dorćolu, ispod Dušanove ulice.
O tome pišu novine „Starinar srpskog arheološkog društva”, IV, 4, 1887, str. 123:
„Vadeći kamen i opeku iz temelja onih građevina, koje su u prošlom veku, držeći Beograd, podigli bili Austrijanci, radenici su proletos (1887), u avliji Neše Novakovića, u Nemanjinoj ulici na Dorćolu, naišli na kamen temeljac negdašnje jezuitke crkve.
Kamen je tesan krečnik, dugačak 33 cm, širok 28 cm, debeo 14 cm. Na sredini ima četvrtastu jamu, koja je 16 cm duboka, 20 cm dugačka i 17 cm široka. Jama je bila obložena gvozdenim limom, koji je sav rđom istrošen. Pokrivena je pak bila jednom olovnom četvrtastom pločom,, na kojoj su urezani natpisi o osnivanju crkve… Temeljac i olovna ploča bili su pokriveni jednom kamenom pločom, 36 cm dugačkom, 31 cm širokom i 3,5 cm debelom, na sredini koje je izrezan složaj od latinskih pismena HIS, koji znači; Isus Spas roda ljudskoga, i godina 1732, ali tako rastavljena, da je po jedan broj u svakom kutu ploče.”
Све зависи од тога када је књига писана. Дивна Ђурић-Замоло имала је ту несрећу да је објавила овде цитирани рад у ГГБ у којем је користила податке који су до тада били публиковани баш у време када су се појавила нова документа и планови који су решили многе дилеме. Те податке користили су и Ж. Шкаламера и М. Поповић у раду "Урбани развој Дорћола" (ГГБ). Занимљиво је да и они користе теремин "манастир" - можда као директан превод немачког термина на српски.
Можда ће бити од користи и фусноте са прегледом коришћене литературе:
Oнај његов краћи део, од Трга до Мажестика...
Жељко Шкаламера у ГГБ за 1973. годину не само да лоцира где се налазио безистан а где Пиринач-хан, већ тврди да Комадантова палата нема никакве везе са Пиринач-ханом и то приказује на овом плану:
са овим образложењем:
Разлог за грешку највероватније је настао спајањем појмова Пиринач-хан и принчев двор, мада је први назив постојао много пре но што су Аустријанци заузели Београду 1917. године. Занимљиво је да је и раније постојала сумња да је Пиринчана била двор принца Еугена - погледај рад Рајка Веселиновића "Нека питања из прошлости Београда..." објављеног у ГГБ за 1955. годину.[quote]
Ma sve je u redu. Kasina je shvatio, za trenutak mi je palo napamet, zbog zgrade Pirinčane koja nije u prvom planu na onoj slici-akvarelu.
E sade, što se tiče komandantovog stana. Lepa skica i lep tekst Škalamere. Zbunjuje me knjiga koju je priredio Dušan J. Popović „Beograd u XVIII veku” (u kojoj ne navodi izvore?), u kojoj stoji između ostalog: Najlepša zgrada u tadanjem Nemačkom Beogradu bila je, verovatno, upravnikova ili komandantova palata, koja je zajedno sa glavnom stražom, jezuitskim manastirom i školom činila posebnu grupu (što prema Škalamerinoj mapi odgovara objektima pored Pirinčane). Stvar dodatno komplikuje onaj koji je napisao „jezuitskim manastirom?” Katolici nikada nisu imali manastir. Možda samostan. S druge strane jedina jezuitska crkva, izgrađena 1732, nije se nalazila oko Strahinjića bana već u Nemanjinoj ulici (danas Cara Uroša) na Dorćolu, ispod Dušanove ulice.
O tome pišu novine „Starinar srpskog arheološkog društva”, IV, 4, 1887, str. 123:
„Vadeći kamen i opeku iz temelja onih građevina, koje su u prošlom veku, držeći Beograd, podigli bili Austrijanci, radenici su proletos (1887), u avliji Neše Novakovića, u Nemanjinoj ulici na Dorćolu, naišli na kamen temeljac negdašnje jezuitke crkve.
Kamen je tesan krečnik, dugačak 33 cm, širok 28 cm, debeo 14 cm. Na sredini ima četvrtastu jamu, koja je 16 cm duboka, 20 cm dugačka i 17 cm široka. Jama je bila obložena gvozdenim limom, koji je sav rđom istrošen. Pokrivena je pak bila jednom olovnom četvrtastom pločom,, na kojoj su urezani natpisi o osnivanju crkve… Temeljac i olovna ploča bili su pokriveni jednom kamenom pločom, 36 cm dugačkom, 31 cm širokom i 3,5 cm debelom, na sredini koje je izrezan složaj od latinskih pismena HIS, koji znači; Isus Spas roda ljudskoga, i godina 1732, ali tako rastavljena, da je po jedan broj u svakom kutu ploče.”
Све се лепо види а сликао сам је са паноа на изложби старих карти Београда 2012-те године на главном шеталишту уз Саву на Калемегдану...
Величина касарне у односу на овај део Београда са једне предратне слике са краја 20-тих година прошлог века...
На горњој слици, због перспективе под углом од 45 степени, чини се да је касарна, иако у њу правилно уцртана, била четвртастог облика. Доњи план јасно показује да је била правоугаона као на аустријској карти...
Није Београд , по усклађеној архитектури, закључио сам да се ради о неком од већих, ''аустро-угарских'' градова у Војводини. Реклама, иза полицајца лево, крије атласе једне од најлепших зграда у Суботици...
Као што је некад био Цветни трг, Кафана Петао, ... где ће нас одвести "улепшавање" Београда започето давне
2000 и неке године са калдрмом на плочницима, суженим коловозима на ширину сокака ...
Улица Св.Саве малкице изнад хотела Славија Лукс
Браво, Франц! Свака ти част! Ова композиција више говори него сви планови!
E sade, što se tiče komandantovog stana. Lepa skica i lep tekst Škalamere. Zbunjuje me knjiga koju je priredio Dušan J. Popović „Beograd u XVIII veku” (u kojoj ne navodi izvore?), u kojoj stoji između ostalog: Najlepša zgrada u tadanjem Nemačkom Beogradu bila je, verovatno, upravnikova ili komandantova palata, koja je zajedno sa glavnom stražom, jezuitskim manastirom i školom činila posebnu grupu (što prema Škalamerinoj mapi odgovara objektima pored Pirinčane). Stvar dodatno komplikuje onaj koji je napisao „jezuitskim manastirom?” Katolici nikada nisu imali manastir. Možda samostan. S druge strane jedina jezuitska crkva, izgrađena 1732, nije se nalazila oko Strahinjića bana već u Nemanjinoj ulici (danas Cara Uroša) na Dorćolu, ispod Dušanove ulice.
O tome pišu novine „Starinar srpskog arheološkog društva”, IV, 4, 1887, str. 123:
„Vadeći kamen i opeku iz temelja onih građevina, koje su u prošlom veku, držeći Beograd, podigli bili Austrijanci, radenici su proletos (1887), u avliji Neše Novakovića, u Nemanjinoj ulici na Dorćolu, naišli na kamen temeljac negdašnje jezuitke crkve.
Kamen je tesan krečnik, dugačak 33 cm, širok 28 cm, debeo 14 cm. Na sredini ima četvrtastu jamu, koja je 16 cm duboka, 20 cm dugačka i 17 cm široka. Jama je bila obložena gvozdenim limom, koji je sav rđom istrošen. Pokrivena je pak bila jednom olovnom četvrtastom pločom,, na kojoj su urezani natpisi o osnivanju crkve… Temeljac i olovna ploča bili su pokriveni jednom kamenom pločom, 36 cm dugačkom, 31 cm širokom i 3,5 cm debelom, na sredini koje je izrezan složaj od latinskih pismena HIS, koji znači; Isus Spas roda ljudskoga, i godina 1732, ali tako rastavljena, da je po jedan broj u svakom kutu ploče.”
Све зависи од тога када је књига писана. Дивна Ђурић-Замоло имала је ту несрећу да је објавила овде цитирани рад у ГГБ у којем је користила податке који су до тада били публиковани баш у време када су се појавила нова документа и планови који су решили многе дилеме. Те податке користили су и Ж. Шкаламера и М. Поповић у раду "Урбани развој Дорћола" (ГГБ). Занимљиво је да и они користе теремин "манастир" - можда као директан превод немачког термина на српски.
Можда ће бити од користи и фусноте са прегледом коришћене литературе:
SKC.... M. Abramović, N. Paripović, Z. Popović, R. Todosijević, G. Urkom....