... da se podsetimo i lepog crteža Karla Gebela iz XIX veka, gde se takođe vide ostaci Pirinčane i još svašta nešto, o čemu je već dosta bilo govora ...
Posle hiljadu i kusur strana pade mi nešto na pamet. Nikad nije kasno! Mislim da smo svi bili ubeđeni da je ova slika Karla Gabela prikazivala nekadašnju Die Lange gasse, ili današju Dušanovu. Ali pozicija ruševina Pirinčane ne deluje tako. Ovo je, rekao bih unutrašnjost bezistana. Čak se vide i krovovi dve kuće (one austrijske, iz 1724), od kojih je broj 10 pretekla do danas. To se još bolje vidi na onom prvom crtežu, gde se vide i bočni zidovi bezistana. Tek iza njih je današnja Dušanova u kojoj se nalazila palata princa Eugena Savojskog. Znamo sa fotografije u Politici prilikom rušenja Pirinčane da se ona nalazila uz samu Dušanovu ulicu.
Samo moja pretpostavka. Ništa ne tvrdim, mada mi deluje logično.
... zanimljivo kao ideja .. verovatno bi trebalo da se upoređuje i analizira sa ostalim crtežima i eventaulno ponekom fotkom ... a da je kasno, nikad nije kasno, pogotovo za nas mlađahne :)
... da se podsetimo i lepog crteža Karla Gebela iz XIX veka, gde se takođe vide ostaci Pirinčane i još svašta nešto, o čemu je već dosta bilo govora ...
Posle hiljadu i kusur strana pade mi nešto na pamet. Nikad nije kasno! Mislim da smo svi bili ubeđeni da je ova slika Karla Gabela prikazivala nekadašnju Die Lange gasse, ili današju Dušanovu. Ali pozicija ruševina Pirinčane ne deluje tako. Ovo je, rekao bih unutrašnjost bezistana. Čak se vide i krovovi dve kuće (one austrijske, iz 1724), od kojih je broj 10 pretekla do danas. To se još bolje vidi na onom prvom crtežu, gde se vide i bočni zidovi bezistana. Tek iza njih je današnja Dušanova u kojoj se nalazila palata princa Eugena Savojskog. Znamo sa fotografije u Politici prilikom rušenja Pirinčane da se ona nalazila uz samu Dušanovu ulicu.
Samo moja pretpostavka. Ništa ne tvrdim, mada mi deluje logično.
... zanimljivo kao ideja .. verovatno bi trebalo da se upoređuje i analizira sa ostalim crtežima i eventaulno ponekom fotkom ... a da je kasno, nikad nije kasno, pogotovo za nas mlađahne :)
... da se podsetimo i lepog crteža Karla Gebela iz XIX veka, gde se takođe vide ostaci Pirinčane i još svašta nešto, o čemu je već dosta bilo govora ...
Posle hiljadu i kusur strana pade mi nešto na pamet. Nikad nije kasno! Mislim da smo svi bili ubeđeni da je ova slika Karla Gabela prikazivala nekadašnju Die Lange gasse, ili današju Dušanovu. Ali pozicija ruševina Pirinčane ne deluje tako. Ovo je, rekao bih unutrašnjost bezistana. Čak se vide i krovovi dve kuće (one austrijske, iz 1724), od kojih je broj 10 pretekla do danas. To se još bolje vidi na onom prvom crtežu, gde se vide i bočni zidovi bezistana. Tek iza njih je današnja Dušanova u kojoj se nalazila palata princa Eugena Savojskog. Znamo sa fotografije u Politici prilikom rušenja Pirinčane da se ona nalazila uz samu Dušanovu ulicu.
Samo moja pretpostavka. Ništa ne tvrdim, mada mi deluje logično.
Све зависи шта ти је референца за размишљање.
Упореди рад Дивне Ђурић-Замоло у ГГБ за 1970. годину и рад Жељка Шкаламере у ГГБ за 1973. годину, посебно на планове тог дела града.
Рецимо, код Дивне испод горње црно-беле слике стоји легенда: "Ф. Каниц, Рушевине Комадантове палате у Београду око 1860. г. акварел". Према Дивни, Пиринчана и Комадантова плата је исто здање, док их Жељко раздваја: палата је негде на месту данашње Страхињића Бана; Пиринчана није као код Дивне поред данашње најстарије зграде у Душановој 10 већ на месту потоњег Дома Светог Саве, а поред најстарије београдске зграде је безистан и караван сарај Мехмед паше Соколовића.
Не треба заборавити ни рад Милорада Џелебџића у ГГБ за 1974. годину, одакле су ови цртежи турског стоваришта - очито безистан и караван сарај (на плану позиција 23):
... da se podsetimo i lepog crteža Karla Gebela iz XIX veka, gde se takođe vide ostaci Pirinčane i još svašta nešto, o čemu je već dosta bilo govora ...
Posle hiljadu i kusur strana pade mi nešto na pamet. Nikad nije kasno! Mislim da smo svi bili ubeđeni da je ova slika Karla Gabela prikazivala nekadašnju Die Lange gasse, ili današju Dušanovu. Ali pozicija ruševina Pirinčane ne deluje tako. Ovo je, rekao bih unutrašnjost bezistana. Čak se vide i krovovi dve kuće (one austrijske, iz 1724), od kojih je broj 10 pretekla do danas. To se još bolje vidi na onom prvom crtežu, gde se vide i bočni zidovi bezistana. Tek iza njih je današnja Dušanova u kojoj se nalazila palata princa Eugena Savojskog. Znamo sa fotografije u Politici prilikom rušenja Pirinčane da se ona nalazila uz samu Dušanovu ulicu.
Samo moja pretpostavka. Ništa ne tvrdim, mada mi deluje logično.
Све зависи шта ти је референца за размишљање.
Упореди рад Дивне Ђурић-Замоло у ГГБ за 1970. годину и рад Жељка Шкаламере у ГГБ за 1973. годину, посебно на планове тог дела града.
Рецимо, код Дивне испод горње црно-беле слике стоји легенда: "Ф. Каниц, Рушевине Комадантове палате у Београду око 1860. г. акварел". Према Дивни, Пиринчана и Комадантова плата је исто здање, док их Жељко раздваја: палата је негде на месту данашње Страхињића Бана; Пиринчана није као код Дивне поред данашње најстарије зграде у Душановој 10 већ на месту потоњег Дома Светог Саве, а поред најстарије београдске зграде је безистан и караван сарај Мехмед паше Соколовића.
Не треба заборавити ни рад Милорада Џелебџића у ГГБ за 1974. годину, одакле су ови цртежи турског стоваришта - очито безистан и караван сарај (на плану позиција 23):
Moje pretpostavke su negde između, a mi mi smo ovu temu u nekoliko navrata načinjali. Sve ovo davno beše, iduće godine 300 godina kako su Austrijanci ušli u Beograd i naselili ovaj kraj, a malo je ostalo podataka i kako vidimo i oni se razlikuju. Ali mislim da smo konstatovali da se Pirinčana nalazila na mestu Doma sv. Save, i da je u Politici čak objavljena i slika njenog rušenja. U knjizi dr Dušana J. Popovića „Beograd u XVIII veku” na str. 16 pominje se kako je „…u jednoj od tih orijentalnih kuća stanovao general Mersi, zatim general Firmon i, najposle sam princ Evgenije Savojski. Po odlasku princa Evgenija iz Beograda uselio se u ovu kuću novi upravnik Srbije, princ Aleksandar. Kada se princ preselio u svoj stan, u novopodignutoj kasarni, uselio se u ovu kuću genetal Maruli. U drugoj, svakako lepoj kući, stanovao je prvi zapovednik Beograda general d’Odvije, a zatim jedno vreme princ Aleksandar, koji je ovu kuću, 1726. poklonio grofici de la Tur…”
Dakle iz ovo podatka ne može se ništa konstatovati, samo naslutiti i pratiti svoju autosugestiju, što znamo da najčešće vodi u krvi pravac. Mi ovde ne znamo o kojim godinama se radi i sve je pomalo ili poviše zbrkano. Pretpostavljam da je Pirinčana građevina u kojoj su stanovali generali Mersi i Firmon, potom princ Aleksandar Virtemberški pa general Maruli. Smatram da se komandantovom palatom nazivala upravo ta građevina. Jer palata nije bilo puno, osim kasarne koja se takođe nazivala palata princa Aleksandra, koja je kasnije sagrađena ali na mestu današnje SANU ka Topličinom vencu, a ne u Strahinjića Bana.
U jednoj drugoj brošuri naišao sam na podatak da je Jezuitska crkva sagrađena 1732. u samoj blizini komandantove palate, a znamo da je ta crkva bila u ulici današnjoj Cara Uroša, na mestu dvorišta osnovne škole Janko Veselinović. Rekao bih da je crkva sagrađena ne mestu ove džamije s desne stane na crtežu.
Ali cela ova priča nema veze sa mojom prvobitnom pretpostavkom da na slici možda nije u pitanju Die Lange gasse. Sad više nisam ni toliko siguran jer ovaj zid s prozorima (levo) možda i pripada Pirinčani!???
Što se tiče bezistana i karavansaraja mislim da tu nije ništa sporno.
Moje pretpostavke su negde između, a mi mi smo ovu temu u nekoliko navrata načinjali. Sve ovo davno beše, iduće godine 300 godina kako su Austrijanci ušli u Beograd i naselili ovaj kraj, a malo je ostalo podataka i kako vidimo i oni se razlikuju. Ali mislim da smo konstatovali da se Pirinčana nalazila na mestu Doma sv. Save, i da je u Politici čak objavljena i slika njenog rušenja. U knjizi dr Dušana J. Popovića „Beograd u XVIII veku” na str. 16 pominje se kako je „…u jednoj od tih orijentalnih kuća stanovao general Mersi, zatim general Firmon i, najposle sam princ Evgenije Savojski. Po odlasku princa Evgenija iz Beograda uselio se u ovu kuću novi upravnik Srbije, princ Aleksandar. Kada se princ preselio u svoj stan, u novopodignutoj kasarni, uselio se u ovu kuću genetal Maruli. U drugoj, svakako lepoj kući, stanovao je prvi zapovednik Beograda general d’Odvije, a zatim jedno vreme princ Aleksandar, koji je ovu kuću, 1726. poklonio grofici de la Tur…”
Dakle iz ovo podatka ne može se ništa konstatovati, samo naslutiti i pratiti svoju autosugestiju, što znamo da najčešće vodi u krvi pravac. Mi ovde ne znamo o kojim godinama se radi i sve je pomalo ili poviše zbrkano. Pretpostavljam da je Pirinčana građevina u kojoj su stanovali generali Mersi i Firmon, potom princ Aleksandar Virtemberški pa general Maruli. Smatram da se komandantovom palatom nazivala upravo ta građevina. Jer palata nije bilo puno, osim kasarne koja se takođe nazivala palata princa Aleksandra, koja je kasnije sagrađena ali na mestu današnje SANU ka Topličinom vencu, a ne u Strahinjića Bana.
U jednoj drugoj brošuri naišao sam na podatak da je Jezuitska crkva sagrađena 1732. u samoj blizini komandantove palate, a znamo da je ta crkva bila u ulici današnjoj Cara Uroša, na mestu dvorišta osnovne škole Janko Veselinović. Rekao bih da je crkva sagrađena ne mestu ove džamije s desne stane na crtežu.
Ali cela ova priča nema veze sa mojom prvobitnom pretpostavkom da na slici možda nije u pitanju Die Lange gasse. Sad više nisam ni toliko siguran jer ovaj zid s prozorima (levo) možda i pripada Pirinčani!???
Što se tiče bezistana i karavansaraja mislim da tu nije ništa sporno.
[/quote]
Мени се чини да је ово Die Lange Gasse, а ево зашто: на двема илустрацијама савременика виде се џамије:
А на плану из ГГБ за 1973. годину те џамије су у односу на Пиринач-хан овде:
Значи, улица где се виде две џамије је данашња Душанова.
У прилог овоме могло би се навести и то што је према поузданим подацима безистан и караван сарај имао призмеље и спрат, а рушевине Пиринчане очито имају два спрата.
Дивна Ђурић-Замоло је у свом раду у ГГБ за 1970. поистоветила безистан и караван сарај Мехмед Паше Соколовића, Пиринчану и Комадантову палату/двор прица Еугена, што очито није тачно. У истом раду објавила је и цртеж њене реконструкције Пиринач-хана:
Жељко Шкаламера у ГГБ за 1973. годину не само да лоцира где се налазио безистан а где Пиринач-хан, већ тврди да Комадантова палата нема никакве везе са Пиринач-ханом и то приказује на овом плану:
са овим образложењем:
Разлог за грешку највероватније је настао спајањем појмова Пиринач-хан и принчев двор, мада је први назив постојао много пре но што су Аустријанци заузели Београду 1917. године. Занимљиво је да је и раније постојала сумња да је Пиринчана била двор принца Еугена - погледај рад Рајка Веселиновића "Нека питања из прошлости Београда..." објављеног у ГГБ за 1955. годину.
А кад си већ поменуо Велику касарну Александра Виртембершког
она се није налазила тамо где је данас САНУ. У каталогу изложбе"Београд на гравирама од XVI до XIX века" из 1984. године наводи се да се налазила на углу данашње Кнез Михајлове и Обилићевог венца. Приликом реконструкције Кнез Михајлове улице 1988. године на основу ископавања прецизно су лоцирани темељи ове грађевине: налазила се између данашњих кућних бројева 10 и 22.
... čini mi se da smo već poodavno utvrdili da nam je za Pirinčanu Škalamera pouzdaniji sagovornik od Divne ... pogotovo što su mu planovi bili uska specijalnost, tako da mislim da se možemo osloniti na njegove tvrdnje - bar dok ih argumentovano ne osporimo ... Izi, to je sigurno Dušanova, kao što i ti dokazuješ , ja sam shvatio Dorćolca da misli samo da je cela ova vreva u Bezistanu iz koga se dalje vidi Dušanova ...
... a ja dupliram postove, ne bi li i gosn. Putniković rekao koju, brinem ja za kolegu ...
А кад си већ поменуо Велику касарну Александра Виртембершког
она се није налазила тамо где је данас САНУ. У каталогу изложбе"Београд на гравирама од XVI до XIX века" из 1984. године наводи се да се налазила на углу данашње Кнез Михајлове и Обилићевог венца. Приликом реконструкције Кнез Михајлове улице 1988. године на основу ископавања прецизно су лоцирани темељи ове грађевине: налазила се између данашњих кућних бројева 10 и 22.
Пошто су Аустријске карте Београда 18-тог века биле врло прецизне, само могу да потврдим и илуструјем Изногудову, односно, тезу господина Шкаламере.
Ископавања вршена 1988-те године јој додатно увећавају веродостојност.
Бројеви од 10 до 22 Кнез Михајлове улице су зграде у блоку од Обилићевог Венца до улице Змај Јовине...
Постављањем на исте пропорције аустријског и данашњег плана Београда уз постојање бар једног репера за кога се са извесношћу зна где се тачно налазио, у овом случају, Дефтердарове џамије, на углу улица Вука Караџића и Цара Лазара, може се тачно лоцирати и положај Виртембершке-Александрове касарне...
Пошто су Аустријске карте Београда 18-тог века биле врло прецизне, само могу да потврдим и илуструјем Изногудову, односно, тезу господина Шкаламере.
Ископавања вршена 1988-те године јој додатно увећавају веродостојност.
Бројеви од 10 до 22 Кнез Михајлове улице су зграде у блоку од Обилићевог Венца до улице Змај Јовине...
Постављањем на исте пропорције аустријског и данашњег плана Београда уз постојање бар једног репера за кога се са извесношћу зна где се тачно налазио, у овом случају, Дефтердарове џамије, на углу улица Вука Караџића и Цара Лазара, може се тачно лоцирати и положај Виртембершке-Александрове касарне...
Vrlo slikovito i jasno. Svaka čast. Ono što me je bunilo a ni sada mi nije jasnije, kakve onda veze ima Obilićev venac sa kasarnom?
... da se podsetimo i lepog crteža Karla Gebela iz XIX veka, gde se takođe vide ostaci Pirinčane i još svašta nešto, o čemu je već dosta bilo govora ...
Samo moja pretpostavka. Ništa ne tvrdim, mada mi deluje logično.
... da se podsetimo i lepog crteža Karla Gebela iz XIX veka, gde se takođe vide ostaci Pirinčane i još svašta nešto, o čemu je već dosta bilo govora ...
Samo moja pretpostavka. Ništa ne tvrdim, mada mi deluje logično.
... da se podsetimo i lepog crteža Karla Gebela iz XIX veka, gde se takođe vide ostaci Pirinčane i još svašta nešto, o čemu je već dosta bilo govora ...
Samo moja pretpostavka. Ništa ne tvrdim, mada mi deluje logično.
Све зависи шта ти је референца за размишљање.
Упореди рад Дивне Ђурић-Замоло у ГГБ за 1970. годину и рад Жељка Шкаламере у ГГБ за 1973. годину, посебно на планове тог дела града.
Рецимо, код Дивне испод горње црно-беле слике стоји легенда: "Ф. Каниц, Рушевине Комадантове палате у Београду око 1860. г. акварел". Према Дивни, Пиринчана и Комадантова плата је исто здање, док их Жељко раздваја: палата је негде на месту данашње Страхињића Бана; Пиринчана није као код Дивне поред данашње најстарије зграде у Душановој 10 већ на месту потоњег Дома Светог Саве, а поред најстарије београдске зграде је безистан и караван сарај Мехмед паше Соколовића.
Не треба заборавити ни рад Милорада Џелебџића у ГГБ за 1974. годину, одакле су ови цртежи турског стоваришта - очито безистан и караван сарај (на плану позиција 23):
... da se podsetimo i lepog crteža Karla Gebela iz XIX veka, gde se takođe vide ostaci Pirinčane i još svašta nešto, o čemu je već dosta bilo govora ...
Samo moja pretpostavka. Ništa ne tvrdim, mada mi deluje logično.
Све зависи шта ти је референца за размишљање.
Упореди рад Дивне Ђурић-Замоло у ГГБ за 1970. годину и рад Жељка Шкаламере у ГГБ за 1973. годину, посебно на планове тог дела града.
Рецимо, код Дивне испод горње црно-беле слике стоји легенда: "Ф. Каниц, Рушевине Комадантове палате у Београду око 1860. г. акварел". Према Дивни, Пиринчана и Комадантова плата је исто здање, док их Жељко раздваја: палата је негде на месту данашње Страхињића Бана; Пиринчана није као код Дивне поред данашње најстарије зграде у Душановој 10 већ на месту потоњег Дома Светог Саве, а поред најстарије београдске зграде је безистан и караван сарај Мехмед паше Соколовића.
Не треба заборавити ни рад Милорада Џелебџића у ГГБ за 1974. годину, одакле су ови цртежи турског стоваришта - очито безистан и караван сарај (на плану позиција 23):
Moje pretpostavke su negde između, a mi mi smo ovu temu u nekoliko navrata načinjali. Sve ovo davno beše, iduće godine 300 godina kako su Austrijanci ušli u Beograd i naselili ovaj kraj, a malo je ostalo podataka i kako vidimo i oni se razlikuju. Ali mislim da smo konstatovali da se Pirinčana nalazila na mestu Doma sv. Save, i da je u Politici čak objavljena i slika njenog rušenja. U knjizi dr Dušana J. Popovića „Beograd u XVIII veku” na str. 16 pominje se kako je „…u jednoj od tih orijentalnih kuća stanovao general Mersi, zatim general Firmon i, najposle sam princ Evgenije Savojski. Po odlasku princa Evgenija iz Beograda uselio se u ovu kuću novi upravnik Srbije, princ Aleksandar. Kada se princ preselio u svoj stan, u novopodignutoj kasarni, uselio se u ovu kuću genetal Maruli. U drugoj, svakako lepoj kući, stanovao je prvi zapovednik Beograda general d’Odvije, a zatim jedno vreme princ Aleksandar, koji je ovu kuću, 1726. poklonio grofici de la Tur…”
Dakle iz ovo podatka ne može se ništa konstatovati, samo naslutiti i pratiti svoju autosugestiju, što znamo da najčešće vodi u krvi pravac. Mi ovde ne znamo o kojim godinama se radi i sve je pomalo ili poviše zbrkano. Pretpostavljam da je Pirinčana građevina u kojoj su stanovali generali Mersi i Firmon, potom princ Aleksandar Virtemberški pa general Maruli. Smatram da se komandantovom palatom nazivala upravo ta građevina. Jer palata nije bilo puno, osim kasarne koja se takođe nazivala palata princa Aleksandra, koja je kasnije sagrađena ali na mestu današnje SANU ka Topličinom vencu, a ne u Strahinjića Bana.
U jednoj drugoj brošuri naišao sam na podatak da je Jezuitska crkva sagrađena 1732. u samoj blizini komandantove palate, a znamo da je ta crkva bila u ulici današnjoj Cara Uroša, na mestu dvorišta osnovne škole Janko Veselinović. Rekao bih da je crkva sagrađena ne mestu ove džamije s desne stane na crtežu.
Ali cela ova priča nema veze sa mojom prvobitnom pretpostavkom da na slici možda nije u pitanju Die Lange gasse. Sad više nisam ni toliko siguran jer ovaj zid s prozorima (levo) možda i pripada Pirinčani!???
Što se tiče bezistana i karavansaraja mislim da tu nije ništa sporno.
Moje pretpostavke su negde između, a mi mi smo ovu temu u nekoliko navrata načinjali. Sve ovo davno beše, iduće godine 300 godina kako su Austrijanci ušli u Beograd i naselili ovaj kraj, a malo je ostalo podataka i kako vidimo i oni se razlikuju. Ali mislim da smo konstatovali da se Pirinčana nalazila na mestu Doma sv. Save, i da je u Politici čak objavljena i slika njenog rušenja. U knjizi dr Dušana J. Popovića „Beograd u XVIII veku” na str. 16 pominje se kako je „…u jednoj od tih orijentalnih kuća stanovao general Mersi, zatim general Firmon i, najposle sam princ Evgenije Savojski. Po odlasku princa Evgenija iz Beograda uselio se u ovu kuću novi upravnik Srbije, princ Aleksandar. Kada se princ preselio u svoj stan, u novopodignutoj kasarni, uselio se u ovu kuću genetal Maruli. U drugoj, svakako lepoj kući, stanovao je prvi zapovednik Beograda general d’Odvije, a zatim jedno vreme princ Aleksandar, koji je ovu kuću, 1726. poklonio grofici de la Tur…”
Dakle iz ovo podatka ne može se ništa konstatovati, samo naslutiti i pratiti svoju autosugestiju, što znamo da najčešće vodi u krvi pravac. Mi ovde ne znamo o kojim godinama se radi i sve je pomalo ili poviše zbrkano. Pretpostavljam da je Pirinčana građevina u kojoj su stanovali generali Mersi i Firmon, potom princ Aleksandar Virtemberški pa general Maruli. Smatram da se komandantovom palatom nazivala upravo ta građevina. Jer palata nije bilo puno, osim kasarne koja se takođe nazivala palata princa Aleksandra, koja je kasnije sagrađena ali na mestu današnje SANU ka Topličinom vencu, a ne u Strahinjića Bana.
U jednoj drugoj brošuri naišao sam na podatak da je Jezuitska crkva sagrađena 1732. u samoj blizini komandantove palate, a znamo da je ta crkva bila u ulici današnjoj Cara Uroša, na mestu dvorišta osnovne škole Janko Veselinović. Rekao bih da je crkva sagrađena ne mestu ove džamije s desne stane na crtežu.
Ali cela ova priča nema veze sa mojom prvobitnom pretpostavkom da na slici možda nije u pitanju Die Lange gasse. Sad više nisam ni toliko siguran jer ovaj zid s prozorima (levo) možda i pripada Pirinčani!???
Što se tiče bezistana i karavansaraja mislim da tu nije ništa sporno.
[/quote]
Мени се чини да је ово Die Lange Gasse, а ево зашто: на двема илустрацијама савременика виде се џамије:
А на плану из ГГБ за 1973. годину те џамије су у односу на Пиринач-хан овде:
Значи, улица где се виде две џамије је данашња Душанова.
У прилог овоме могло би се навести и то што је према поузданим подацима безистан и караван сарај имао призмеље и спрат, а рушевине Пиринчане очито имају два спрата.
Дивна Ђурић-Замоло је у свом раду у ГГБ за 1970. поистоветила безистан и караван сарај Мехмед Паше Соколовића, Пиринчану и Комадантову палату/двор прица Еугена, што очито није тачно. У истом раду објавила је и цртеж њене реконструкције Пиринач-хана:
Жељко Шкаламера у ГГБ за 1973. годину не само да лоцира где се налазио безистан а где Пиринач-хан, већ тврди да Комадантова палата нема никакве везе са Пиринач-ханом и то приказује на овом плану:
са овим образложењем:
Разлог за грешку највероватније је настао спајањем појмова Пиринач-хан и принчев двор, мада је први назив постојао много пре но што су Аустријанци заузели Београду 1917. године. Занимљиво је да је и раније постојала сумња да је Пиринчана била двор принца Еугена - погледај рад Рајка Веселиновића "Нека питања из прошлости Београда..." објављеног у ГГБ за 1955. годину.
А кад си већ поменуо Велику касарну Александра Виртембершког
она се није налазила тамо где је данас САНУ. У каталогу изложбе"Београд на гравирама од XVI до XIX века" из 1984. године наводи се да се налазила на углу данашње Кнез Михајлове и Обилићевог венца. Приликом реконструкције Кнез Михајлове улице 1988. године на основу ископавања прецизно су лоцирани темељи ове грађевине: налазила се између данашњих кућних бројева 10 и 22.
... a ja dupliram postove, ne bi li i gosn. Putniković rekao koju, brinem ja za kolegu
ТВ комби некад и сад
Иста репортажна кола сада
Саобраћајка, мислим да је бгд Карађорђева, напомињем још једном САМО МИСЛИМ нисам уопште форензичар
А кад си већ поменуо Велику касарну Александра Виртембершког
она се није налазила тамо где је данас САНУ. У каталогу изложбе"Београд на гравирама од XVI до XIX века" из 1984. године наводи се да се налазила на углу данашње Кнез Михајлове и Обилићевог венца. Приликом реконструкције Кнез Михајлове улице 1988. године на основу ископавања прецизно су лоцирани темељи ове грађевине: налазила се између данашњих кућних бројева 10 и 22.
Пошто су Аустријске карте Београда 18-тог века биле врло прецизне, само могу да потврдим и илуструјем Изногудову, односно, тезу господина Шкаламере.
Ископавања вршена 1988-те године јој додатно увећавају веродостојност.
Бројеви од 10 до 22 Кнез Михајлове улице су зграде у блоку од Обилићевог Венца до улице Змај Јовине...
Постављањем на исте пропорције аустријског и данашњег плана Београда уз постојање бар једног репера за кога се са извесношћу зна где се тачно налазио, у овом случају, Дефтердарове џамије, на углу улица Вука Караџића и Цара Лазара, може се тачно лоцирати и положај Виртембершке-Александрове касарне...
Пошто су Аустријске карте Београда 18-тог века биле врло прецизне, само могу да потврдим и илуструјем Изногудову, односно, тезу господина Шкаламере.
Ископавања вршена 1988-те године јој додатно увећавају веродостојност.
Бројеви од 10 до 22 Кнез Михајлове улице су зграде у блоку од Обилићевог Венца до улице Змај Јовине...
Постављањем на исте пропорције аустријског и данашњег плана Београда уз постојање бар једног репера за кога се са извесношћу зна где се тачно налазио, у овом случају, Дефтердарове џамије, на углу улица Вука Караџића и Цара Лазара, може се тачно лоцирати и положај Виртембершке-Александрове касарне...
Vrlo slikovito i jasno. Svaka čast. Ono što me je bunilo a ni sada mi nije jasnije, kakve onda veze ima Obilićev venac sa kasarnom?