U kući Milana Đ. Milićevića, poznatog javnog i kulturnog radnika druge polovine XIX veka, organizovane su najpoznatije sedeljke u Beogradu. U istoj epohi bile su poznate i sedeljke u Garašaninov kući u koju se okupljali uglavnom političari, i u domu porodice Ilić, iz koje je potekao i slavni pesnik Vojislav, koje su vremenom postale prave kulturne institucije poznate i pod imenom "književni salon Ilića", koji je okupljao najpoznatije pisce i umetnike Srbije i Beograda. (Aleksandra Vuletić, Porodica u Srbiji sredinom XIX veka, st. 70)
... a za sirotinju raju - buđav lebac ...
...al je bar i za Garašanine važilo - Ni po babu, ni po stričevima ... bar za vakta Obrenovića ...
Читао сам некад Београдске општинске новине и неко је писао о чесмама... Доказивало се да не памтим најбоље, с чиме се слажем, али ми се чини да се Сува чесма налазила негде око раскрснице Кнеза Симе Марковића и Париске (можда негде где је и данас једна сува чесма, али с друге стране). У том тексту је писало да је та чесма, док је радила, правила баре око себе, па је крај око ње био клизав у току зиме, и нешто о некој деци која су се туда санкала. (Људи, мрзи ме да копам по гомили фото копија у ћошку собе, да тражим та два три листа из Б.О.Н.)
Ако Путник погледа Адресар Београда за 1912. годину, наћи ће да је удова Пата Гарашанинова била власница куће у Кнез Михаиловом венцу број 9. Пошто је та улица, данас Париска, имала само једну страну, то би значило да је то било девето двориште од угла Париске и Симе Марковића. Мислим да је имање Гарашанина излазило у једну уличицу која је била између Париске и Краља Петра, нешто као Рајићева (Танаска Рајића). У том крају је био и неки суд...
А можда ја само халуцинирам.
Ако је опис, који је навео Касина, тачан, онај спровод је кренуо од Саборне цркве улицом Симе Марковића до угла где би по мом сећању требало да буде Сува чесма, а онда узбрдо Париском до куће Гарашанинове...
Влада је изгледа кренуо да чита Полексијину књигу о београдским поселима, па нас пропитује о томе.
Кућа Јеврема и Томаније Обреновић је била на углу Крунске и Милошеве (Томанијино ћоше).
sedeljke u Beogradu
U kući Milana Đ. Milićevića, poznatog javnog i kulturnog radnika druge polovine XIX veka, organizovane su najpoznatije sedeljke u Beogradu. U istoj epohi bile su poznate i sedeljke u Garašaninov kući u koju se okupljali uglavnom političari, i u domu porodice Ilić, iz koje je potekao i slavni pesnik Vojislav, koje su vremenom postale prave kulturne institucije poznate i pod imenom "književni salon Ilića", koji je okupljao najpoznatije pisce i umetnike Srbije i Beograda. (Aleksandra Vuletić, Porodica u Srbiji sredinom XIX veka, st. 70)
... a za sirotinju raju - buđav lebac ...
...al je bar i za Garašanine važilo - Ni po babu, ni po stričevima ... bar za vakta Obrenovića
Посластичарница се налазила на углу Макензијеве и Књегиње Зорке...
Господин Јуришић, крај 50-тих почетак шездесетих...
Ова је моја, у време рушења ове страћаре, отприлике 1987-88 године...
Нема на чему, Реља! Испод 2250 пиксела по већој димензији не иде. :)
... to bi bilo mesto (da li i kuća ?) u kojoj je neko vreme bilo i Englesko poslanstvo ...
A gde je onda kuća Jevreme Obrenovića..........
A
Ако Путник погледа Адресар Београда за 1912. годину, наћи ће да је удова Пата Гарашанинова била власница куће у Кнез Михаиловом венцу број 9. Пошто је та улица, данас Париска, имала само једну страну, то би значило да је то било девето двориште од угла Париске и Симе Марковића. Мислим да је имање Гарашанина излазило у једну уличицу која је била између Париске и Краља Петра, нешто као Рајићева (Танаска Рајића). У том крају је био и неки суд...
А можда ја само халуцинирам.
Ако је опис, који је навео Касина, тачан, онај спровод је кренуо од Саборне цркве улицом Симе Марковића до угла где би по мом сећању требало да буде Сува чесма, а онда узбрдо Париском до куће Гарашанинове...
Влада је изгледа кренуо да чита Полексијину књигу о београдским поселима, па нас пропитује о томе.
Кућа Јеврема и Томаније Обреновић је била на углу Крунске и Милошеве (Томанијино ћоше).