На ову слику сам наишао у књизи из 1938. године. Такав споменик нисам раније видео. Колико се сећам нисмо га имали ни овде. Обликом подсећа на ону костурницу код Куле Јакшића а, према фотографији, чини се да је ту негде и стајао.
Можда Звездарка зна да нам каже нешто о историји споменуте костурнице, нпр. које године је отворена? За сада ћу претпоставити да је овај крст стајао негде изнад старе црквице св. Петке али да је засметао при градњи новог храма па је премештен уз зидине.
Ово је мени, и за мој рад на споменицима врло занимљиво откриће, посебно у смислу што постоје и фотографије, иначе реткост за нестале, или споменике којих више нема (како називам један одељак у будућој књизи).
И овај би се могао сврстати у те којих више нема, иако је заправо највероватније да је ово онај исти крст (изливен од топовских цеви), касније искориштен за костурницу испод Јакшића куле.
Али, пре коначног сређивања, проширивања и подизања костурнице '37, кад је и Јакшићева кула реконструисана, у околини је било више тих мањих споменика. Посебно се спомиње костурница, пре ове данашње, мања, заправо провизорна, "у једном тунелу изнад цркве Ружице", а из ње су кости премештене кад је изграђена ова...
Иначе су постојали велики планови, да се овде изгради монументални маузолеј, налик ономе на Виду, и штампа је писала о томе и најављивала, али како знамо, то није остварено, услед недостатка новца, а можда и довољно воље...
Interesujući se o pohranjenim kostima branilaca, a bilo ih je svuda, pretpostavljam u svakoj iole većoj rupi od granata, naišao sam i na podatak o velikom broju tako sahranjenih na samoj raskrsnici Dušanove i Tadeuša Košćuškog, da ne ponavljam već o onima u Banatskoj, Dunavskoj ili na Dunavskom keju. Uostalom, i sam verujem da je sahranjivanje poginulih u tom trenutku bio jedini način da se izbegne zaraza većih razmera. Takođe sam u jednoj knjizi naišao na zanimljiv tekst koji govori o kosturnici iznad crkve Ružice, ali je moguće da je reč o sadašnjoj kosturnici.
I još jedna napomena: Krst nije izliven od topovskih cevi, već je sastavljen od njih. Verujem, naravno, da je lapsus.
Ova fotografija verovatno datira između 1930-35, baš me je obradovao Varoš kapija, primetio sam da nije kompletno reprodukovana sa krajnje desne strane, baš tamo u Knjeginje Ljubice gde je zgrada crvenog krsta. Ako bi mogao varoš kapija da ponovo objavi pod uslovom da je ima kompletnu hvala.
На ову слику сам наишао у књизи из 1938. године. Такав споменик нисам раније видео. Колико се сећам нисмо га имали ни овде. Обликом подсећа на ону костурницу код Куле Јакшића а, према фотографији, чини се да је ту негде и стајао.
Можда Звездарка зна да нам каже нешто о историји споменуте костурнице, нпр. које године је отворена? За сада ћу претпоставити да је овај крст стајао негде изнад старе црквице св. Петке али да је засметао при градњи новог храма па је премештен уз зидине.
Ово је мени, и за мој рад на споменицима врло занимљиво откриће, посебно у смислу што постоје и фотографије, иначе реткост за нестале, или споменике којих више нема (како називам један одељак у будућој књизи).
И овај би се могао сврстати у те којих више нема, иако је заправо највероватније да је ово онај исти крст (изливен од топовских цеви), касније искориштен за костурницу испод Јакшића куле.
Али, пре коначног сређивања, проширивања и подизања костурнице '37, кад је и Јакшићева кула реконструисана, у околини је било више тих мањих споменика. Посебно се спомиње костурница, пре ове данашње, мања, заправо провизорна, "у једном тунелу изнад цркве Ружице", а из ње су кости премештене кад је изграђена ова...
Иначе су постојали велики планови, да се овде изгради монументални маузолеј, налик ономе на Виду, и штампа је писала о томе и најављивала, али како знамо, то није остварено, услед недостатка новца, а можда и довољно воље...
Interesujući se o pohranjenim kostima branilaca, a bilo ih je svuda, pretpostavljam u svakoj iole većoj rupi od granata, naišao sam i na podatak o velikom broju tako sahranjenih na samoj raskrsnici Dušanove i Tadeuša Košćuškog, da ne ponavljam već o onima u Banatskoj, Dunavskoj ili na Dunavskom keju. Uostalom, i sam verujem da je sahranjivanje poginulih u tom trenutku bio jedini način da se izbegne zaraza većih razmera. Takođe sam u jednoj knjizi naišao na zanimljiv tekst koji govori o kosturnici iznad crkve Ružice, ali je moguće da je reč o sadašnjoj kosturnici.
I još jedna napomena: Krst nije izliven od topovskih cevi, već je sastavljen od njih. Verujem, naravno, da je lapsus.
Nemam,nazalost.
Pozdrav svima ...
Pozdrav svima ...
Кад сам је ја скинуо, не сећам се одакле, наведена је 1930. година.