Ове слике сетише ме на причу коју сам чуо од једног старог Београђанина...
Негде почетком шездесетих у дотичној кафани окупило се весело млађано друштванце, међу којима је био и поменути господин. Наравно, пало је ту иће и пиће, али овог пута није важила изрека "није се напио што је пио, но што није мезио". Мезили су они и те како, али су и мало више попили.
Елем, дошло време да се креће, они затраже од келнера рачун, а кад је исти стигао почне чувена препирка ко је платити. Један од њих некако угура паре у руке келнеру, али сад други члан дружине хтеде да му да паре кад их већ он није утрапио келнеру. Крену они да се јуре око стола и овај који је платио, да би избегао да му другар угура паре у џеп, прескочи ограду мислећи да је са друге стране земља. На жалост, није била земља већ кавез са медведима! Све у свему, он тресну - не медведу него мечки која је ту лежала право на леђа! Мечка, уплашена скочи, овај се у секунди отрезни кад ју је видео и поче да се пење уз цигле. У нормалним околностима, мечка би побегла, али овог пута ништа није било нормално: имала је мече и уместо да кидне код ње је прорадио нагон заштите младунчета!
Несретник је успео да се попне толико да је мечка могла шапом да га дохвати од појаса на доле, али и то јој је било довољно да га поштено искасапи и да му канџама искида мишиће дебелог меса и бутина. Сви гости са терасе скочише и почеше мечку да гађају флашама, тањирима, пикслама... шта им се нашло при руци, и то је упалило: мечка се некако повукла.
Дуго је момак лежао у болници. Питање је било не само да ли ће проходати већ и да ли ће преживети, не од повреда, губитка крви... већ од тога што су се ране загнојиле јер су мечкине канџе биле загађене изметом са патоса кавеза. Већ се добрано опоравио кад су га другари посетили и на поклон му донели... плишаног медведа! Несретник је пребледео, почео да се тресе и на крају је доживео нервни слом! Ипак је на крају све добро испало, опоравио се, успео је да прохода, мало отежано али боље ишта него ништа...