Ове слике сетише ме на причу коју сам чуо од једног старог Београђанина...
Негде почетком шездесетих у дотичној кафани окупило се весело млађано друштванце, међу којима је био и поменути господин. Наравно, пало је ту иће и пиће, али овог пута није важила изрека "није се напио што је пио, но што није мезио". Мезили су они и те како, али су и мало више попили.
Елем, дошло време да се креће, они затраже од келнера рачун, а кад је исти стигао почне чувена препирка ко је платити. Један од њих некако угура паре у руке келнеру, али сад други члан дружине хтеде да му да паре кад их већ он није утрапио келнеру. Крену они да се јуре око стола и овај који је платио, да би избегао да му другар угура паре у џеп, прескочи ограду мислећи да је са друге стране земља. На жалост, није била земља већ кавез са медведима! Све у свему, он тресну - не медведу него мечки која је ту лежала право на леђа! Мечка, уплашена скочи, овај се у секунди отрезни кад ју је видео и поче да се пење уз цигле. У нормалним околностима, мечка би побегла, али овог пута ништа није било нормално: имала је мече и уместо да кидне код ње је прорадио нагон заштите младунчета!
Несретник је успео да се попне толико да је мечка могла шапом да га дохвати од појаса на доле, али и то јој је било довољно да га поштено искасапи и да му канџама искида мишиће дебелог меса и бутина. Сви гости са терасе скочише и почеше мечку да гађају флашама, тањирима, пикслама... шта им се нашло при руци, и то је упалило: мечка се некако повукла.
Дуго је момак лежао у болници. Питање је било не само да ли ће проходати већ и да ли ће преживети, не од повреда, губитка крви... већ од тога што су се ране загнојиле јер су мечкине канџе биле загађене изметом са патоса кавеза. Већ се добрано опоравио кад су га другари посетили и на поклон му донели... плишаног медведа! Несретник је пребледео, почео да се тресе и на крају је доживео нервни слом! Ипак је на крају све добро испало, опоравио се, успео је да прохода, мало отежано али боље ишта него ништа...
Ове слике сетише ме на причу коју сам чуо од једног старог Београђанина...
Негде почетком шездесетих у дотичној кафани окупило се весело млађано друштванце, међу којима је био и поменути господин. Наравно, пало је ту иће и пиће, али овог пута није важила изрека "није се напио што је пио, но што није мезио". Мезили су они и те како, али су и мало више попили.
Елем, дошло време да се креће, они затраже од келнера рачун, а кад је исти стигао почне чувена препирка ко је платити. Један од њих некако угура паре у руке келнеру, али сад други члан дружине хтеде да му да паре кад их већ он није утрапио келнеру. Крену они да се јуре око стола и овај који је платио, да би избегао да му другар угура паре у џеп, прескочи ограду мислећи да је са друге стране земља. На жалост, није била земља већ кавез са медведима! Све у свему, он тресну - не медведу него мечки која је ту лежала право на леђа! Мечка, уплашена скочи, овај се у секунди отрезни кад ју је видео и поче да се пење уз цигле. У нормалним околностима, мечка би побегла, али овог пута ништа није било нормално: имала је мече и уместо да кидне код ње је прорадио нагон заштите младунчета!
Несретник је успео да се попне толико да је мечка могла шапом да га дохвати од појаса на доле, али и то јој је било довољно да га поштено искасапи и да му канџама искида мишиће дебелог меса и бутина. Сви гости са терасе скочише и почеше мечку да гађају флашама, тањирима, пикслама... шта им се нашло при руци, и то је упалило: мечка се некако повукла.
Дуго је момак лежао у болници. Питање је било не само да ли ће проходати већ и да ли ће преживети, не од повреда, губитка крви... већ од тога што су се ране загнојиле јер су мечкине канџе биле загађене изметом са патоса кавеза. Већ се добрано опоравио кад су га другари посетили и на поклон му донели... плишаног медведа! Несретник је пребледео, почео да се тресе и на крају је доживео нервни слом! Ипак је на крају све добро испало, опоравио се, успео је да прохода, мало отежано али боље ишта него ништа...
Meni je u secanju prica o coveku koji je u kafani sedeo sa svalerkom, dok se nije pojavila njegova zena. Zena je nasrnula na njega, mislim da je imala i noz. On je bezeci od nje dosao do ograde i strmoglavio se na mecku. Dalje je prica ista, samo mi nije poznato to sa plisanim medom. Znam da su mi mnogo kasnije prijatelji koji su stalno sedeli u Presernovoj kleti, pokazali nekog klosara koji je otezano hodao, i rekli mi da je bas on taj iz price.
Да није у Сремској, можда зграда Телеграфа или тако нешто?
Када је министарству додат спрат? Иначе, није немогуће да су тазе пошто их претраживач не налази.
Када је министарству додат спрат? Иначе, није немогуће да су тазе пошто их претраживач не налази.
Verovatno su bile.
A sprat je dodat posle I svetskog rata... uostalom - kada je nadležnost preneta i na mornaricu...
Да није у Сремској, можда зграда Телеграфа или тако нешто?
Ako se ne varam, ovo smo imali i locirano je kao Obilicev venac.
Да није у Сремској, можда зграда Телеграфа или тако нешто?
[/quote]
Ako se ne varam, ovo smo imali i locirano je kao Obilicev venac.Изгледа да јесте: то би требало да је ова зграда у дубини слике, што је Обилићев венац:
Ове слике сетише ме на причу коју сам чуо од једног старог Београђанина...
Негде почетком шездесетих у дотичној кафани окупило се весело млађано друштванце, међу којима је био и поменути господин. Наравно, пало је ту иће и пиће, али овог пута није важила изрека "није се напио што је пио, но што није мезио". Мезили су они и те како, али су и мало више попили.
Елем, дошло време да се креће, они затраже од келнера рачун, а кад је исти стигао почне чувена препирка ко је платити. Један од њих некако угура паре у руке келнеру, али сад други члан дружине хтеде да му да паре кад их већ он није утрапио келнеру. Крену они да се јуре око стола и овај који је платио, да би избегао да му другар угура паре у џеп, прескочи ограду мислећи да је са друге стране земља. На жалост, није била земља већ кавез са медведима! Све у свему, он тресну - не медведу него мечки која је ту лежала право на леђа! Мечка, уплашена скочи, овај се у секунди отрезни кад ју је видео и поче да се пење уз цигле. У нормалним околностима, мечка би побегла, али овог пута ништа није било нормално: имала је мече и уместо да кидне код ње је прорадио нагон заштите младунчета!
Несретник је успео да се попне толико да је мечка могла шапом да га дохвати од појаса на доле, али и то јој је било довољно да га поштено искасапи и да му канџама искида мишиће дебелог меса и бутина. Сви гости са терасе скочише и почеше мечку да гађају флашама, тањирима, пикслама... шта им се нашло при руци, и то је упалило: мечка се некако повукла.
Дуго је момак лежао у болници. Питање је било не само да ли ће проходати већ и да ли ће преживети, не од повреда, губитка крви... већ од тога што су се ране загнојиле јер су мечкине канџе биле загађене изметом са патоса кавеза. Већ се добрано опоравио кад су га другари посетили и на поклон му донели... плишаног медведа! Несретник је пребледео, почео да се тресе и на крају је доживео нервни слом! Ипак је на крају све добро испало, опоравио се, успео је да прохода, мало отежано али боље ишта него ништа...
Ове слике сетише ме на причу коју сам чуо од једног старог Београђанина...
Негде почетком шездесетих у дотичној кафани окупило се весело млађано друштванце, међу којима је био и поменути господин. Наравно, пало је ту иће и пиће, али овог пута није важила изрека "није се напио што је пио, но што није мезио". Мезили су они и те како, али су и мало више попили.
Елем, дошло време да се креће, они затраже од келнера рачун, а кад је исти стигао почне чувена препирка ко је платити. Један од њих некако угура паре у руке келнеру, али сад други члан дружине хтеде да му да паре кад их већ он није утрапио келнеру. Крену они да се јуре око стола и овај који је платио, да би избегао да му другар угура паре у џеп, прескочи ограду мислећи да је са друге стране земља. На жалост, није била земља већ кавез са медведима! Све у свему, он тресну - не медведу него мечки која је ту лежала право на леђа! Мечка, уплашена скочи, овај се у секунди отрезни кад ју је видео и поче да се пење уз цигле. У нормалним околностима, мечка би побегла, али овог пута ништа није било нормално: имала је мече и уместо да кидне код ње је прорадио нагон заштите младунчета!
Несретник је успео да се попне толико да је мечка могла шапом да га дохвати од појаса на доле, али и то јој је било довољно да га поштено искасапи и да му канџама искида мишиће дебелог меса и бутина. Сви гости са терасе скочише и почеше мечку да гађају флашама, тањирима, пикслама... шта им се нашло при руци, и то је упалило: мечка се некако повукла.
Дуго је момак лежао у болници. Питање је било не само да ли ће проходати већ и да ли ће преживети, не од повреда, губитка крви... већ од тога што су се ране загнојиле јер су мечкине канџе биле загађене изметом са патоса кавеза. Већ се добрано опоравио кад су га другари посетили и на поклон му донели... плишаног медведа! Несретник је пребледео, почео да се тресе и на крају је доживео нервни слом! Ипак је на крају све добро испало, опоравио се, успео је да прохода, мало отежано али боље ишта него ништа...
Meni je u secanju prica o coveku koji je u kafani sedeo sa svalerkom, dok se nije pojavila njegova zena. Zena je nasrnula na njega, mislim da je imala i noz. On je bezeci od nje dosao do ograde i strmoglavio se na mecku. Dalje je prica ista, samo mi nije poznato to sa plisanim medom. Znam da su mi mnogo kasnije prijatelji koji su stalno sedeli u Presernovoj kleti, pokazali nekog klosara koji je otezano hodao, i rekli mi da je bas on taj iz price.
Ko ce ga znati ...