Pojam su mi bili "THE SHADOWS" (cak sam svirao solo el. gitaru krace vreme u jednom sastavu VIII beogradske gimnazije)i THE BEATLES. Ostali nisu postojali.
Kapor: Tada je bilo nemoguće naći stan za iznajmljivanje, pa je otišao u hotel 'Moskva' i na recepciji rekao da mu se kreči stan i da će tu biti neko vreme, ali pošto je ostao dva meseca, malo su ga čudno gledali - 'koliko traje to krečenje'.
Posle smo našli sobu u kući koju nam je ustupio prijatelj, a u drugoj sobi je bio još neki par. Imali smo zajedničko kupatilo i kuhinju, a onda smo prešli u Dalmatinsku ulicu, u malu kuću s dvorištem, a preko puta je bila mlada žena s majkom i bebom. Živeli smo u toj vlažnoj garsonjeri nekoliko godina, u dvorištu je uvek bio raširen veš, a kad su nam dolazili gosti,ambasadori, kulturni atašei, morali su da razgrnu te prostirke i provuku se da dođu do nas. Bili su začuđeni, a neki su verovali da je to Momin umetnički koncept. Da bih nadomestila taj užas i oplemenila prostor, donosila sam lampione iz Singapura, zavese, francuske sireve, šampanjac, Njujorker.
Onda je Moma dobio od gradagarsonjeru od 28 kvadrata na Bulevaru revolucije 255, prvi sprat. Kao da su nam non-stop prolazilitramvaji kroz bračni krevet, i onda je bilo: 'Moki, pomeri se malo, ide sedmica.' Posle smo se preselili u Kičevsku, pa u Skadarliju, u ozbiljan, lep stan, ali naporan za život. Ko god bi prošao tuda, bio je kod nas, od ujutru do uveče, ceo repertoar kafanskih pesama smo znali napamet. Oko pola jedan je bilo obavezno 'Tiho, noći, moje zlato spava'. Konačno smo došli na Neimar i tu zatvorili krug jer on je kao devetogodišnjak, kada ga je otac iz Sarajeva doveo u Beograd, živeo pedesetak metara odavde.
grce, ajde napisi nesto o bendu iz 8
Posle smo našli sobu u kući koju nam je ustupio prijatelj, a u drugoj sobi je bio još neki par. Imali smo zajedničko kupatilo i kuhinju, a onda smo prešli u Dalmatinsku ulicu, u malu kuću s dvorištem, a preko puta je bila mlada žena s majkom i bebom. Živeli smo u toj vlažnoj garsonjeri nekoliko godina, u dvorištu je uvek bio raširen veš, a kad su nam dolazili gosti,ambasadori, kulturni atašei, morali su da razgrnu te prostirke i provuku se da dođu do nas. Bili su začuđeni, a neki su verovali da je to Momin umetnički koncept. Da bih nadomestila taj užas i oplemenila prostor, donosila sam lampione iz Singapura, zavese, francuske sireve, šampanjac, Njujorker.
Onda je Moma dobio od gradagarsonjeru od 28 kvadrata na Bulevaru revolucije 255, prvi sprat. Kao da su nam non-stop prolazilitramvaji kroz bračni krevet, i onda je bilo: 'Moki, pomeri se malo, ide sedmica.' Posle smo se preselili u Kičevsku, pa u Skadarliju, u ozbiljan, lep stan, ali naporan za život. Ko god bi prošao tuda, bio je kod nas, od ujutru do uveče, ceo repertoar kafanskih pesama smo znali napamet. Oko pola jedan je bilo obavezno 'Tiho, noći, moje zlato spava'. Konačno smo došli na Neimar i tu zatvorili krug jer on je kao devetogodišnjak, kada ga je otac iz Sarajeva doveo u Beograd, živeo pedesetak metara odavde.