Stariji forumasi se verovatno secaju da su lubenice bile tamno zelene boje sa zutom mrljom kako je lubenica lezala na zemlji.
Tek pre tridesetak godina pojavile su se ove sarene lubenice, kako su u prvo vreme imenovane, grcke.
Medjutim slika Bostandzije u Beogradu Ludvika Kube, iz 1897(?), koju je g. Milorad postavio, prikazuje iskljucivo sarene lubenice!
Gde su u medjuvremenu nestale i kada su zelene osvojile Srbiju i Jugoslaviju?
Zanimljivo zapažanje. I ja se sećam da su se nekada prodavale samo tamno zelene ljubenice. Uzgred, mogle su retko da se nadju i lubenice koje su na preseku bile ne crvene nego žute.
Постојала је домаћа стара "црнка" и бугарска "мраморка" која се временом одомаћила.
Лоптастог облика, тамнозелена танка кора, ситно семе, црвено месо, изразито слатка.
Скоро да је нестала под најездом "шарених " издужених лубеница које су пореклом из Албаније, Македоније и Грчке.
Оне нешто више издужене које су се прве појавиле паралелно са мраморкама прозване су "грчке".
Данас на тржишту углавном имамо домаћи расад "шарених"албанских и македонских лубеница али и огроман увоз директно из тих земаља.
Чудна поврћка тај бостан, обично га се сетимо кад угреје звезда а ето овде то правило не важи.
Vidim danas dok sam prolazio tuda da je srusena ova zgrada, koja se doduse nikad nije uklapala u ovu ulicu. Zna li neko kakvi su planovi? Da li ce sada da izgrade neku zgradu primerenu stilu ove ulice ili ce da nikne novi stakleni biznis centar?
Možda se nije uklapala u ulicu, ali je bila jedno od značajnijih i najzanimljivijih dela značajnog srpskog arhitekte Bogdana Ignjatovića.
Mislim da bi Srbija trebala da reaguje paralelno i u poruši ambasadu u Nemačkoj.
Е па не може, тамо је то заштићено добро. А и овде је заштићена просторна целина, али то нема везе.
Причали смо већ надугачко о томе, али не могу а да се још једном не задивим пред мајсторијама људи који су обнављали ове зграде. У већини случајева уопште се не примећује да су зграде икада оштећене. Ова има и јако богат ентеријер, који је, бар колико знамо, обновљен до танчина. А данас и без бомбардовања затиремо како детаље тако и много више од тога.
Svečano otkriće spomenika Njegovom Veličanstvu caru i kralju u Zетunu. Prigodom proslave 70-godišnjice rođenja prejasnoga vladara postavljen bi tome trajni spomen гаznim korisnim, čovjekoljubivim i prosvjetnim zakladama, a mnogi gradovi podigoše spomenike, neka kao vidljivi znaci poznom naraštaju pričaju o ljubavi i štovanju, što ga je gajio narod spram uzvišene osobe vladareve. I grad Zemun odlučio je o svom trošku podignuti ovakav spomenik, pak je 27. jula o. g. svoju namisao sjajno i izveo. Toga dana otkriven je u prisuću predstavnika oblasti, svećenstva i vojništva krasan spomenik, što ga izradi vrijedni umjetnik Ivan Rendić, koji i prisustvovaše tome svečanom činu. Spomenik izrađen je rijetkom umjetničkom vještinom, te sе svak divi novom remek-djelu slavnoga hrvatskoga kipara. U današnjem broju „Nade“ donosimo sa toga slavlja dvije slike. Ovijem spomenikom dobio je grad Zemun novi ukras, koji je pored toga živim dokazom podaničke ljubavi i pieteta spram uzvišenog nosioca krune.
Ако је веровати Холанђанима, ови су њихови медицински радници на пријему код свог конзула у Београду. Ако је веровати очима, на слици има и накнадно додатих особа.
Иначе, према именику из 1922., холандски конзулат налазио се на Теразијама, а према оном из 1936,, у Чика Љубиној 10а. Занимало би ме где је био пре 1922. С друге стране, на сајту холандске владе пише да се слање првог дипломатског изасланика у Београд десило 1920.
Tek pre tridesetak godina pojavile su se ove sarene lubenice, kako su u prvo vreme imenovane, grcke.
Medjutim slika Bostandzije u Beogradu Ludvika Kube, iz 1897(?), koju je g. Milorad postavio, prikazuje iskljucivo sarene lubenice!
Gde su u medjuvremenu nestale i kada su zelene osvojile Srbiju i Jugoslaviju?
Zanimljivo zapažanje. I ja se sećam da su se nekada prodavale samo tamno zelene ljubenice. Uzgred, mogle su retko da se nadju i lubenice koje su na preseku bile ne crvene nego žute.
Постојала је домаћа стара "црнка" и бугарска "мраморка" која се временом одомаћила.
Лоптастог облика, тамнозелена танка кора, ситно семе, црвено месо, изразито слатка.
Скоро да је нестала под најездом "шарених " издужених лубеница које су пореклом из Албаније, Македоније и Грчке.
Оне нешто више издужене које су се прве појавиле паралелно са мраморкама прозване су "грчке".
Данас на тржишту углавном имамо домаћи расад "шарених"албанских и македонских лубеница али и огроман увоз директно из тих земаља.
Чудна поврћка тај бостан, обично га се сетимо кад угреје звезда а ето овде то правило не важи.
Vidim danas dok sam prolazio tuda da je srusena ova zgrada, koja se doduse nikad nije uklapala u ovu ulicu. Zna li neko kakvi su planovi? Da li ce sada da izgrade neku zgradu primerenu stilu ove ulice ili ce da nikne novi stakleni biznis centar?
Možda se nije uklapala u ulicu, ali je bila jedno od značajnijih i najzanimljivijih dela značajnog srpskog arhitekte Bogdana Ignjatovića.
Mislim da bi Srbija trebala da reaguje paralelno i u poruši ambasadu u Nemačkoj.
Е па не може, тамо је то заштићено добро. А и овде је заштићена просторна целина, али то нема везе.
Причали смо већ надугачко о томе, али не могу а да се још једном не задивим пред мајсторијама људи који су обнављали ове зграде. У већини случајева уопште се не примећује да су зграде икада оштећене. Ова има и јако богат ентеријер, који је, бар колико знамо, обновљен до танчина. А данас и без бомбардовања затиремо како детаље тако и много више од тога.
Београд је свакако
Можда овај одломак може да буде од помоћи: www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1526268/Zabavnik.html.
Imali smo već „Gusarski brod” i sliku kafane. Kada bi se neko pozabavio pretragom foruma, lako bi ga našli.
„Политика“, 10 јуни 1923.
Иначе, према именику из 1922., холандски конзулат налазио се на Теразијама, а према оном из 1936,, у Чика Љубиној 10а. Занимало би ме где је био пре 1922. С друге стране, на сајту холандске владе пише да се слање првог дипломатског изасланика у Београд десило 1920.