Stariji forumasi se verovatno secaju da su lubenice bile tamno zelene boje sa zutom mrljom kako je lubenica lezala na zemlji.
Tek pre tridesetak godina pojavile su se ove sarene lubenice, kako su u prvo vreme imenovane, grcke.
Medjutim slika Bostandzije u Beogradu Ludvika Kube, iz 1897(?), koju je g. Milorad postavio, prikazuje iskljucivo sarene lubenice!
Gde su u medjuvremenu nestale i kada su zelene osvojile Srbiju i Jugoslaviju?
Stariji forumasi se verovatno secaju da su lubenice bile tamno zelene boje sa zutom mrljom kako je lubenica lezala na zemlji.
Tek pre tridesetak godina pojavile su se ove sarene lubenice, kako su u prvo vreme imenovane, grcke.
Medjutim slika Bostandzije u Beogradu Ludvika Kube, iz 1897(?), koju je g. Milorad postavio, prikazuje iskljucivo sarene lubenice!
Gde su u medjuvremenu nestale i kada su zelene osvojile Srbiju i Jugoslaviju?
Zanimljivo zapažanje. I ja se sećam da su se nekada prodavale samo tamno zelene ljubenice. Uzgred, mogle su retko da se nadju i lubenice koje su na preseku bile ne crvene nego žute.
Све што на форумима нађем о прошлости српске медицине (текстови и фотографије), ја то преузмем и доставим историчарима у Српском лекарском друштву. Више пута су изражавали задовољство због неких фотографија које су до објављивања на форуму биле непознате, али су и указивали на нетачности у неким прилозима, јер они знају што други људи не знају. Ево њиховог коментара најновијег чланка о руским лекарским екипама у Србији 1914. И 1915. године:
Поштовани,
није ми јасно зашто се писац (која је највероватније женска особа) није потписао, нити навео изворе (научни апарат)? Зашто крије свој иденитет?
Пасус који почиње:
„У хуманитарној епопеји учествовали су сви тадашњи слојеви руског друштва“...
дословце је преписан из предговора књизи Галине Шевцове,што није забрањено, али је ред да се наведе.
Пасус који почиње
„Од свих страних санитетских мисија“... а говори о зубарима не чини ми се заснованим.
Ствар је у томе што су зубари (прича је мало сложенија) како се наводи у књизи Шевцове били распоређени у руским мисијама као болничари. Једна болничарка зубарка је идентификована у књизи Шевцове. Зна се и да је та особа обављала и зубарску праксу у Нишу, али аутор(ка) претерује када се упушта у претпоставке у погледу реконструктивне стоматологије у српској војсци. (Као и када покушава да Српски потпорни фонд основан у Великој Британији пореди са Словенским добротворним друштвом, јер су то "бабе и жабе". )
Најзад, "поглавље" „Крај рада санитетских екипа у Нишу“ је пречицом урађено. Није речено да се "Мисија Спаског" НИЈЕ повукла, да је дочекала окупаторе, и предала им се. Спаски је послат у ропство и тек касније на једвите јаде успео да се ишчупа.
Штета је што је овим, на изглед ситницама, порпилично упропашћен цео чланак, који у односу на књигу Галине Шевцове има драгоцених новина.
Али, томе није крив аутор већ - форум, који објављује радове без потписа аутора, и без навођења научног апарата. Тиме су оштећени и они који би да користе поједине делове овог чланка, у складу с већ познатим правилима, а и сам аутор, чији чланак нигде у научном свету не може бити цитиран.
Срдачно...
Мој коментар:
Не сумњам да су Ваше примедбе на чланке које обични грађани љубитељи историје објављују на разним форумима (у овом случају "Политикин забавник") основане и умесне. И ти људи су их само преузели из неких других извора. Стручњаку нетачности неће промаћи, али народ на форумима може да нађе доста тога што неће наћи ни у библиотекама, ни архивима ни музејима. Поготово фотографије из приватних збирки које до сада, а неке и после читавог века! нико није видео, а умеју да буду веома значајне и за најстрожије стручно око, а до сада су чамиле у неким породицама које можда нису ни знале шта имају у својој кући, па их је неки форумски ентузијаста уочио код других и издејствовао да се обзнане. Ја сам баш на форумима пронашао и преузео знатан број фотографија које су ми добродошле за мој "ћириличарски" рад, рецимо фотографију Пупиновог писма које је из Њујорка послао удружењу "Цвијета Зузорић" у Београд 1930. године и које је писано ћириличном писаћом машином! Дакле, научник светског гласа у туђини има и користи машину са словима свог народа. Данас постоје наши сународници који гледају то писмо, виде, а не верују! "Зар Пупин да пише ћирилицом"? Да није било форума, али и једног "загуљеног ћириличара", нико не би знао за Пупинову ћириличну писаћу машину.
Нека су нам форуми живи и здрави, форумаши такође, а евентуалне пропусте стручњаци ће уочити и спречити да они постану "званична наука".
Stariji forumasi se verovatno secaju da su lubenice bile tamno zelene boje sa zutom mrljom kako je lubenica lezala na zemlji.
Tek pre tridesetak godina pojavile su se ove sarene lubenice, kako su u prvo vreme imenovane, grcke.
Medjutim slika Bostandzije u Beogradu Ludvika Kube, iz 1897(?), koju je g. Milorad postavio, prikazuje iskljucivo sarene lubenice!
Gde su u medjuvremenu nestale i kada su zelene osvojile Srbiju i Jugoslaviju?
Zanimljivo zapažanje. I ja se sećam da su se nekada prodavale samo tamno zelene ljubenice. Uzgred, mogle su retko da se nadju i lubenice koje su na preseku bile ne crvene nego žute.
I ja se ne sećam da su bile drugačije sem onih komplet zelenih, mada će me ova omiljena fotografija iz tridesetih godina dematovati. Inače fotografija koja se našla i u „Podzemnoj” knjizi Zorana Nikolića i Vidoja Golubovića je iz zbirke mog komšije Slobodana Nešića,čiji je ujak držao ovi piljarnicu u Flajšmanovoj kući, i koji je bostan hladio u dubokom podrumu, uvek punom vode, za koji se veruje da je bio povezan sa De Morezovim laviritom. Mada su mu lubenice dosta sitne.
Kada je o njima reč ne mogu a da se ne setim dorćolskih mangupa koji su na Bajlonovoj pijaci noćom krali lubenice dok su seljaci spavali, tako što su se poređali jedan iza drugog i dodavali ih onom pozadi, kroz noge, kotrljajući ih po zemlji.
Moj omiljeni lik Đorđe Roš, čovek bogate biografije, koga su mnogi optuživali za špijunažu i mutne poslove oko trgovine oružjem??? A čovek krvlju zalivao Srbiju.
I još jedna fotografija koju često viđamo, a nismo znali kome se predaje raport. Iz knjige Đorđa Roša „Na Dunavskom keju septembra 1915. godine” saznajemo da je u sredini on lično, kao zastupnik komandira čete.
Београд је свакако
Можда овај одломак може да буде од помоћи: www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1526268/Zabavnik.html.
Imali smo već „Gusarski brod” i sliku kafane. Kada bi se neko pozabavio pretragom foruma, lako bi ga našli.
www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema
Телефонски именик 1936.
http://hdl.loc.gov/loc.gdc/scd0001.20130924001te.1 (PDF)
Да ли су доступни и именици других дирекција издатих том приликом?
Moze li da se negde na netu pronadje neki kasniji imenik a da je oko 1940 ...?
a imenici iz 50ih,60ih,70ih??? hvala,molim za odgovor
Tek pre tridesetak godina pojavile su se ove sarene lubenice, kako su u prvo vreme imenovane, grcke.
Medjutim slika Bostandzije u Beogradu Ludvika Kube, iz 1897(?), koju je g. Milorad postavio, prikazuje iskljucivo sarene lubenice!
Gde su u medjuvremenu nestale i kada su zelene osvojile Srbiju i Jugoslaviju?
Телефонски именик 1936.
http://hdl.loc.gov/loc.gdc/scd0001.20130924001te.1 (PDF)
Да ли су доступни и именици других дирекција издатих том приликом?
Moze li da se negde na netu pronadje neki kasniji imenik a da je oko 1940 ...?
a imenici iz 50ih,60ih,70ih??? hvala,molim za odgovor
Што се тиче мене, ја сам ископао још оне из 1947, 1949 и 1952 и то овде: www.loc.gov/rr/european/phoners/rsdigdir.html
Tek pre tridesetak godina pojavile su se ove sarene lubenice, kako su u prvo vreme imenovane, grcke.
Medjutim slika Bostandzije u Beogradu Ludvika Kube, iz 1897(?), koju je g. Milorad postavio, prikazuje iskljucivo sarene lubenice!
Gde su u medjuvremenu nestale i kada su zelene osvojile Srbiju i Jugoslaviju?
Zanimljivo zapažanje. I ja se sećam da su se nekada prodavale samo tamno zelene ljubenice. Uzgred, mogle su retko da se nadju i lubenice koje su na preseku bile ne crvene nego žute.
Све што на форумима нађем о прошлости српске медицине (текстови и фотографије), ја то преузмем и доставим историчарима у Српском лекарском друштву. Више пута су изражавали задовољство због неких фотографија које су до објављивања на форуму биле непознате, али су и указивали на нетачности у неким прилозима, јер они знају што други људи не знају. Ево њиховог коментара најновијег чланка о руским лекарским екипама у Србији 1914. И 1915. године:
Поштовани,
није ми јасно зашто се писац (која је највероватније женска особа) није потписао, нити навео изворе (научни апарат)? Зашто крије свој иденитет?
Пасус који почиње:
„У хуманитарној епопеји учествовали су сви тадашњи слојеви руског друштва“...
дословце је преписан из предговора књизи Галине Шевцове, што није забрањено, али је ред да се наведе.
Пасус који почиње
„Од свих страних санитетских мисија“... а говори о зубарима не чини ми се заснованим.
Ствар је у томе што су зубари (прича је мало сложенија) како се наводи у књизи Шевцове били распоређени у руским мисијама као болничари. Једна болничарка зубарка је идентификована у књизи Шевцове. Зна се и да је та особа обављала и зубарску праксу у Нишу, али аутор(ка) претерује када се упушта у претпоставке у погледу реконструктивне стоматологије у српској војсци. (Као и када покушава да Српски потпорни фонд основан у Великој Британији пореди са Словенским добротворним друштвом, јер су то "бабе и жабе". )
Најзад, "поглавље" „Крај рада санитетских екипа у Нишу“ је пречицом урађено. Није речено да се "Мисија Спаског" НИЈЕ повукла, да је дочекала окупаторе, и предала им се. Спаски је послат у ропство и тек касније на једвите јаде успео да се ишчупа.
Штета је што је овим, на изглед ситницама, порпилично упропашћен цео чланак, који у односу на књигу Галине Шевцове има драгоцених новина.
Али, томе није крив аутор већ - форум, који објављује радове без потписа аутора, и без навођења научног апарата. Тиме су оштећени и они који би да користе поједине делове овог чланка, у складу с већ познатим правилима, а и сам аутор, чији чланак нигде у научном свету не може бити цитиран.
Срдачно...
Мој коментар:
Не сумњам да су Ваше примедбе на чланке које обични грађани љубитељи историје објављују на разним форумима (у овом случају "Политикин забавник") основане и умесне. И ти људи су их само преузели из неких других извора. Стручњаку нетачности неће промаћи, али народ на форумима може да нађе доста тога што неће наћи ни у библиотекама, ни архивима ни музејима. Поготово фотографије из приватних збирки које до сада, а неке и после читавог века! нико није видео, а умеју да буду веома значајне и за најстрожије стручно око, а до сада су чамиле у неким породицама које можда нису ни знале шта имају у својој кући, па их је неки форумски ентузијаста уочио код других и издејствовао да се обзнане. Ја сам баш на форумима пронашао и преузео знатан број фотографија које су ми добродошле за мој "ћириличарски" рад, рецимо фотографију Пупиновог писма које је из Њујорка послао удружењу "Цвијета Зузорић" у Београд 1930. године и које је писано ћириличном писаћом машином! Дакле, научник светског гласа у туђини има и користи машину са словима свог народа. Данас постоје наши сународници који гледају то писмо, виде, а не верују! "Зар Пупин да пише ћирилицом"? Да није било форума, али и једног "загуљеног ћириличара", нико не би знао за Пупинову ћириличну писаћу машину.
Нека су нам форуми живи и здрави, форумаши такође, а евентуалне пропусте стручњаци ће уочити и спречити да они постану "званична наука".
Поздрав од Жељка.
Tek pre tridesetak godina pojavile su se ove sarene lubenice, kako su u prvo vreme imenovane, grcke.
Medjutim slika Bostandzije u Beogradu Ludvika Kube, iz 1897(?), koju je g. Milorad postavio, prikazuje iskljucivo sarene lubenice!
Gde su u medjuvremenu nestale i kada su zelene osvojile Srbiju i Jugoslaviju?
Zanimljivo zapažanje. I ja se sećam da su se nekada prodavale samo tamno zelene ljubenice. Uzgred, mogle su retko da se nadju i lubenice koje su na preseku bile ne crvene nego žute.
I ja se ne sećam da su bile drugačije sem onih komplet zelenih, mada će me ova omiljena fotografija iz tridesetih godina dematovati. Inače fotografija koja se našla i u „Podzemnoj” knjizi Zorana Nikolića i Vidoja Golubovića je iz zbirke mog komšije Slobodana Nešića,čiji je ujak držao ovi piljarnicu u Flajšmanovoj kući, i koji je bostan hladio u dubokom podrumu, uvek punom vode, za koji se veruje da je bio povezan sa De Morezovim laviritom. Mada su mu lubenice dosta sitne.
Kada je o njima reč ne mogu a da se ne setim dorćolskih mangupa koji su na Bajlonovoj pijaci noćom krali lubenice dok su seljaci spavali, tako što su se poređali jedan iza drugog i dodavali ih onom pozadi, kroz noge, kotrljajući ih po zemlji.
Iz knjige Tadije Pejovića, jednog od 1300 kaplara, „Moje uspomene i doživljaji”.
http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2698/T_Pejovic_knjiga2.pdf?sequence=1
I još jedna fotografija koju često viđamo, a nismo znali kome se predaje raport. Iz knjige Đorđa Roša „Na Dunavskom keju septembra 1915. godine” saznajemo da je u sredini on lično, kao zastupnik komandira čete.