Vidim danas dok sam prolazio tuda da je srusena ova zgrada, koja se doduse nikad nije uklapala u ovu ulicu. Zna li neko kakvi su planovi? Da li ce sada da izgrade neku zgradu primerenu stilu ove ulice ili ce da nikne novi stakleni biznis centar?
Опет исто сра?е, пардон здање. Због неодговарајућих материјала који су употребљени приликом изградње (наводно азбестне плоче за заштиту),
руши се цела зграда али не знају како а да не оштете околне зграде.
На истом месту истог власника (овај пут само Немачка а не Западна Немачка), конзуларно одељење или трговинско - конзуларно одељење.
Да ли су доступни и именици других дирекција издатих том приликом?
Не видим ко је издао овај, али је најстарији на који сам натрчао - из 1922. Додуше, то и није одговор на питање, али да се нађе. dlibra.bgb.rs/dlibra/docmetadata
Mislim da je ovaj foto iz predstavljene knjige iz Kizzonijevog posta...
Ta knjiga je stampana povodom prvih 10 godina rada fabrike.
Bilo bi zanimljivo procitati verodostojne fakte o tranformacijama pominjanih fabrika avio-motora posle 1945.
Kako su nastale fabrike 21. Maj, TAM.....
То је широка и дугачка тема за овај пости и форум, али укратко 21. Мај Беооград или ДМБ је основан 16. новембра 1948. године одлујом Владе ФНРЈ као предузеће за производњу и ремонт авионских мотора. Када ФИАТ почиње сарадњу са Затавом ДМБ се укључује у програм сервиса мотора, од 1964. почиње да продаје фабрички ремонтоване моторе а 1971. године са радом почиње нова фабрика аутомобилских мотора у којој се производе мотори од 1116 ццм и 55 кс, који ће се уграђивати у Стојадина и касније Југо 55. Сво време паралелно ради и фабрика авионских мотора. Најпознатији производ је турбински мотор и трансмисија за хеликоптер Газела. У оквиру фабрике је и погон за производњу малолитражних мотора који ради у сарадњи са италијанским Ломбардинијем.
Што се тиче ТАМ-а, о томе смо овде већ говорили, он 1950. године од ИМР-а преузима конструкциону, техничку документацију и алате за производњу камиона Пионир. За овај камион је још пре рата купљена лиценца од Чеха и производио се под именом Прага почев од 1940. године. Производња је настављена 1947. године када су направљена 122 камиона, 1948. - 296, 1949. -318 а 1950. - 422 камиона. ИМР је у то време већ почео производњу трактора Задругар Т-08, прототип је представлјен 1949. године а први серијски примерци су кренули на њиве 1951. године. До 1954. године произведено је 2520 трактора. ИМР је започео и производњу трактиора гусеничара, ова производња је 1955. године пребачена у Крушевац и тако настаје фабрика 14. октобар.
п.с.
писано мало с`брда с`дола, видим да сам 106 пута употребио реч мотор и мотора, али хвата се суштина :)
Vidim danas dok sam prolazio tuda da je srusena ova zgrada, koja se doduse nikad nije uklapala u ovu ulicu. Zna li neko kakvi su planovi? Da li ce sada da izgrade neku zgradu primerenu stilu ove ulice ili ce da nikne novi stakleni biznis centar?
Možda se nije uklapala u ulicu, ali je bila jedno od značajnijih i najzanimljivijih dela značajnog srpskog arhitekte Bogdana Ignjatovića.
Mislim da bi Srbija trebala da reaguje paralelno i u poruši ambasadu u Nemačkoj.
Vidim danas dok sam prolazio tuda da je srusena ova zgrada, koja se doduse nikad nije uklapala u ovu ulicu. Zna li neko kakvi su planovi? Da li ce sada da izgrade neku zgradu primerenu stilu ove ulice ili ce da nikne novi stakleni biznis centar?
Опет исто сра?е, пардон здање. Због неодговарајућих материјала који су употребљени приликом изградње (наводно азбестне плоче за заштиту),
руши се цела зграда али не знају како а да не оштете околне зграде.
На истом месту истог власника (овај пут само Немачка а не Западна Немачка), конзуларно одељење или трговинско - конзуларно одељење.
Телефонски именик 1936.
http://hdl.loc.gov/loc.gdc/scd0001.20130924001te.1 (PDF)
Да ли су доступни и именици других дирекција издатих том приликом?
Телефонски именик 1936.
http://hdl.loc.gov/loc.gdc/scd0001.20130924001te.1 (PDF)
Да ли су доступни и именици других дирекција издатих том приликом?
Не видим ко је издао овај, али је најстарији на који сам натрчао - из 1922. Додуше, то и није одговор на питање, али да се нађе.
dlibra.bgb.rs/dlibra/docmetadata
Ta knjiga je stampana povodom prvih 10 godina rada fabrike.
Bilo bi zanimljivo procitati verodostojne fakte o tranformacijama pominjanih fabrika avio-motora posle 1945.
Kako su nastale fabrike 21. Maj, TAM.....
То је широка и дугачка тема за овај пости и форум, али укратко 21. Мај Беооград или ДМБ је основан 16. новембра 1948. године одлујом Владе ФНРЈ као предузеће за производњу и ремонт авионских мотора. Када ФИАТ почиње сарадњу са Затавом ДМБ се укључује у програм сервиса мотора, од 1964. почиње да продаје фабрички ремонтоване моторе а 1971. године са радом почиње нова фабрика аутомобилских мотора у којој се производе мотори од 1116 ццм и 55 кс, који ће се уграђивати у Стојадина и касније Југо 55. Сво време паралелно ради и фабрика авионских мотора. Најпознатији производ је турбински мотор и трансмисија за хеликоптер Газела. У оквиру фабрике је и погон за производњу малолитражних мотора који ради у сарадњи са италијанским Ломбардинијем.
Што се тиче ТАМ-а, о томе смо овде већ говорили, он 1950. године од ИМР-а преузима конструкциону, техничку документацију и алате за производњу камиона Пионир. За овај камион је још пре рата купљена лиценца од Чеха и производио се под именом Прага почев од 1940. године. Производња је настављена 1947. године када су направљена 122 камиона, 1948. - 296, 1949. -318 а 1950. - 422 камиона. ИМР је у то време већ почео производњу трактора Задругар Т-08, прототип је представлјен 1949. године а први серијски примерци су кренули на њиве 1951. године. До 1954. године произведено је 2520 трактора. ИМР је започео и производњу трактиора гусеничара, ова производња је 1955. године пребачена у Крушевац и тако настаје фабрика 14. октобар.
п.с.
писано мало с`брда с`дола, видим да сам 106 пута употребио реч мотор и мотора, али хвата се суштина :)
Kuća Nedeljkovića u Kraljice Natalije (Narodnog fronta):
https://www.google.rs/maps/@44.810853,20.459563,3a,75y,307.31h,100.68t/data=!3m4!1e1!3m2!1sZRYWYEzkHOp3lv81VK8NNw!2e0?hl=en
Ovako je izgledala pre bombardovanja:
Vidim danas dok sam prolazio tuda da je srusena ova zgrada, koja se doduse nikad nije uklapala u ovu ulicu. Zna li neko kakvi su planovi? Da li ce sada da izgrade neku zgradu primerenu stilu ove ulice ili ce da nikne novi stakleni biznis centar?
Možda se nije uklapala u ulicu, ali je bila jedno od značajnijih i najzanimljivijih dela značajnog srpskog arhitekte Bogdana Ignjatovića.
Mislim da bi Srbija trebala da reaguje paralelno i u poruši ambasadu u Nemačkoj.
Bul. V. Stepe?
Čukarica?