Mislite -Fabrika avionskih motora !?
Tu se nikada nisu pravili avioni, vec samo motori raznih namena, pa cak i brodski...
Stara zgrada stanice Rakovice je porusena krajem 30-ih , nakon izgradnje NOVE ,(danasnje) stanicne zgrade. Ona je podignuta levo od stare, a do pre 20 godina su se videli temelji stare..
Inace, da dodam, u Rakovici su postojale DVE fabrike avio motora.
Druga je bila "Valter" u objektu posleratne firme "Jugostroj".
Das ist Valter !...Foto je sa foruma..
Само ситна допуна, фабрика се звала kao што и на самој згради пише "Vlajković & komp" Натпис "Walter" је стајао јер је фабрика производила те моторе Walter NZ. И чисто ради информације произвели су и један авион који се звао "Свети Ђорђе" a бавили су се ревизијом авиона Бреге-14 и производњом појединих делова авиона.
Ovu "Vlajkovića i kompanije" projektovao je čuveni arhitekta Jan Dubovi.
IZ POLITIKE
"Braća Radovanović, Mihajlo, Milan i Aleksa, kao prevodioci i mladi naučnici, zadužili su Srbiju krajem 19. veka. Mihajlo je preveo „Justinijanove institucije”, temelj za rimsko pravo, Milan je preveo Darvinov „Postanak vrsta”, a Aleksa knjigu Ernesta Hekela „Prirodna istorija postanja”, u kojoj se prvi put kao termin u srpskom jeziku pojavljuje reč ekologija. I sve to sa nepunih 30 godina života. Danas, braća Radovanović su gotovo zaboravljeni.
Prema rečima Marine Mučalice, bibliotekarke u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, koja je zajedno sa Dragicom Stojić osmislila izložbu „Zaboravljena braća Radovanović”, postavljenu u holu beogradske opštine Vračar, čudesno i tragično porodično stablo Radovanovića počinje sa ocem Marinkom, sudijom koji je učestvovao u suđenju Majstoroviću, optuženom za zaveru protiv Obrenovića.
– Marinko je pravedno sudio i oslobodio nevino optuženog Majstorovića, ali se to Mihailu Obrenoviću nije svidelo, pa je Marinko završio u zatvoru. Tamo je prevodio žitija svetaca – kaže Marina Mučalica.
Sinovi su, pak, kao sušta suprotnost ocu, odlučili da se posvete nauci i prevođenju materijalističkih knjiga. Mihajlo, rođen 1840. godine završava prava na Liceju i nastavlja studije u Parizu. Prevod „Justinijanovih institucija” značajan je i zbog toga što je doprineo razvoju pravne nauke i uvođenju pravničke terminologije. Umro je u 23. godini. Devet godina mlađi brat, Milan, bio je mladić modernih shvatanja. Poput momaka iz filma „Društvo mrtvih pesnika”, osnovao je velikoškolsku đačku družinu „Srbadija”. Ta družina je rasturena po nalogu ministra unutrašnjih poslova, pod obrazloženjem da na njihovim sastancima nema „ni mrve pozitivnog znanja”. Milan i Aleksa se 1867. godine udružuju u „Pobratimstvo”, koje okuplja mlade obrazovane ljude poput Laze Lazarevića, Ljube Kovačevića, Koste N. Hristića. Milan je tri godine studirao medicinu u Berlinu, a za vreme rata protiv Turske 1876. godine bio je lekar na bojištu. Prevodilački rad počeo je beletristikom, prevodeći sa bugarskog, a svoj životni put, koji je prerano okončan u 29. godini, kruniše nezavršenim prevodom Darvinovog kapitalnog dela „Postanak vrsta”.
– Prevod „Postanka vrsta” počinje pismima koje je Čarls Darvin slao Milanu, a završava pismima saučešća koja je veliki naučnik slao ocu Marinku – kaže Marina Mučalica.
Darvin u svom pismu zahvaljuje Milanu, napominjući da je počastvovan što će se njegov „Postanak vrsta” pojaviti u Srbiji.
Veličina, ali i tragedija porodice Radovanović preneta je i na najmlađeg brata, Aleksu, rođenog 1852. godine. Tuberkuloza ga je sprečila da završi studije medicine, koje je započeo u Berlinu. Pored prevoda niza pripovetki tada aktuelnih pisaca, pre smrti uspeva da prevede i delo nemačkog biologa Ernesta Hekela „Prirodna istorija postanja”. Prevod je pohvalila stručna javnost, a i sam autor šalje pismo zahvalnosti ocu Marinku, izjavljujući usput saučešće zbog smrti mladog naučnika Alekse, i žaljenje što nije stigao da upozna „tog vrlog mladića”.
Sva tri brata umrla su od tuberkuloze, koja je u vreme Mihaila Obrenovića, pored drugih bolesti, kosila mlade ljude koji su odlazili u tuđinu, kako bi, u korist Srbije, sticali nova znanja. Radovanovići su rodom iz Šapca, a majka Jelka i otac Marinko imali su osmoro dece. Sahranjeni su u porodičnoj grobnici na Tašmajdanskom groblju, koje je kasnije celo preseljeno na Novo groblje.
– Tamo sada postoji samo neugledna tabla sa njihovim imenima i mi smo pokrenuli inicijativu da se dostojnije obeleži mesto počinka ovih ljudi – navodi Marina Mučalica, koja je i autor DVD izdanja „Zaboravljena braća Radovavinoć”. Ono sadrži niz fotografija i skenirana dela mladih naučnika.
Radovanovići su živeli u Beogradu. Rano preminula braća, u vreme loših komunikacija, stigla su da se povežu sa najumnijim ljudima svog doba. I malo ko je čuo za njih. A na svemoćnom sredstvu komunikacije, internetu, doskora su tamo uglavnom bila zastupljena druga trojica braće Radovanović, znatno poznatiji Pavle, Đorđe i Kosta, koji su takođe ušli u istoriju – ali, kao organizatori ubistva kneza Mihaila Obrenovića."
Igrom sudbine koja je dvorskog arhitektu sa Krima dovela u Srbiju, Nikolaj Krasnov će ubrzo ponovo poneti epitet dvorskog neimara i graditelja Beograda.
Nikolaj Petrovič Krasnov rođen je 5. decembra 1864. u podmoskovskom selu Honjatino, a iako skromnog porodičnog porekla, biće primljen u Moskovsko učilište slikarstva, vajarstva i graditeljstva. U 23. biće imenovan za glavnog arhitektu Jalte. Čuveni dvorac „Livadija“, u kom su Čerčil, Staljin, Ruzvelt 1945. krojili svet, gradio je Krasnov. Njegovu krimsku karijeru okončaće Oktobarska revolucija.
„Sa Malte, gde je bio u izbeglištvu do 1922, dolazi u Beograd gde u Ministarstvu građevina rukovodi Odsekom za monumentalne građevine i spomenike „, kaže Ranka Rađenović iz Arhiva Jugoslavije.
Njegov rad sa posebnom naklonošću posmatraće kralj Aleksandar I Karađorđević, koji mu je poveravao izradu projekata za najznačajnija državna zdanja. Kasnije, Krasnov je radio i Mauzolej Karađorđevića na Oplencu.
„Beograd u koji je došao Nikolaj Krasnov još je nosio ožiljke ratnih razaranja. Njegov stručni i umetnički profil bio je u idealnom saglasju sa ukusom tadašnjih investitora, a to su država i dvor, skloni konzervativnijim rešenjima. Period između dva rata obeležava razvoj moderne arhitekture“, kaže Mileta Prodanović, slikar, profesor i književnik.
Raznolikost Krasnovljevog opusa ogleda se u svim segmentima neimarstva, od pojedinačnih urbanističkih rešenja i monumentalnih palata, preko sakralnih i dvorskih rezidencijalnih objekata, do utilitarne i memorijalne arhitekture.
„Često je bio angažovan i na uređenju reprezentativnih enterijera, kao i eksterijera svih važnijih objekata“, dodaje Rađenovićeva.
U Beogradu je živeo 17 godina, a za predan i uspešan rad Krasnov je odlikovan u više navrata. Umro je u Beogradu 8. decembra 1939, a sahranjen je na ruskoj parceli Novog groblja. Danas u Beogradu Krasnov nema ulicu koja nosi njegovo ime…
Posle dva propala konkursa za projekat izgradnje Ministarstva finansija, od Krasnova je 1925. naručen projekat. Energični arhitekta je za manje od dva meseca izradio sve crteže. Gradnja je završena 1928, ali je ubrzo odlučeno da se dogradi još jedan sprat i preradi treći. I taj rad je poveren Krasnovu i 1938, godinu pred smrt, on je završio ovaj projekat koji je u istoriju arhitekture Beograda ušao kao „virtuozna nadogradnja“.
Enterijer Doma narodne skupštine
Gradnja je završena 1936. godine, a Krasnov je izradio mnogobrojne skice i crteže za uređenje enterijera (nameštaj, vrata, prozori, lusteri, svetiljke, štuko-dekoracija, fasadni detalji), uređenje ograde, za heraldiku, za postamente jarbola za zastave. Grb Kraljevine Jugoslavije smešten je na zabatu glavnog portala.
Most kralja Aleksandra I
Tridesetih godina 20. veka Beograd je dobio most koji je povezivao prestonicu sa Zemunom. Krasnov je autor arhitektonske obrade substrukture mosta i skulpturne dekoracije. Bile su predviđene i statue na konjima srpskih, hrvatskih i bosanskih kraljeva, koje je trebalo da izradi Meštrović, ali do toga nije došlo. Bombardovanje 1941. „preživeli“ su samo piloni u Karađorđevoj ulici i na levoj obali Save.
Vojničko groblje na Zejtinliku i kosturnica na Vidu
Spomen-kosturnica građena je od 1933. do 1936, prema projektu A. Vasića, koji je Krasnov preradio i po njegovim crtežima je izvršeno uređenje enterijera. Svoj sedamnaestogodišnji rad u Kraljevini Jugoslaviji Krasnov je završio još jednim monumentalnim memorijalom: spomen-kosturnicom na grčkom ostrvu Vido, poslednjem pristaništu mnogobrojnih srpskih oficira i vojnika Prvog svetskog rata.
Izložba do 21. maja
Izložba „Nikolaj Krasnov – ruski neimar Srbije“ traje do 21. maja u Arhivu Jugoslavije na Topčiderskoj zvezdi u Beogradu radnim danima i subotom od 9 do 16 sati. Većina dokumenata izložena je prvi put. Autori su Milan Medaković i Ranka Rađenović iz Arhiva Jugoslavije i Đurđija Borovnjak iz Istorijskog arhiva Beograda.
Ове Киззонијеве су изванредне у односу на исте те које се као знатно лошији скенови налазе на другом форуму, с тим што иха тамо има још једно 5-6 комада, па молим Киззонија да постави и све остале у HD уколико има могућности.
Vidim danas dok sam prolazio tuda da je srusena ova zgrada, koja se doduse nikad nije uklapala u ovu ulicu. Zna li neko kakvi su planovi? Da li ce sada da izgrade neku zgradu primerenu stilu ove ulice ili ce da nikne novi stakleni biznis centar?
Станица Раковица..у позадини фабрика авиона.
Mislite -Fabrika avionskih motora !?
Tu se nikada nisu pravili avioni, vec samo motori raznih namena, pa cak i brodski...
Stara zgrada stanice Rakovice je porusena krajem 30-ih , nakon izgradnje NOVE ,(danasnje) stanicne zgrade.
Ona je podignuta levo od stare, a do pre 20 godina su se videli temelji stare..
Inace, da dodam, u Rakovici su postojale DVE fabrike avio motora.
Druga je bila "Valter" u objektu posleratne firme "Jugostroj".
Das ist Valter !
Ovu "Vlajkovića i kompanije" projektovao je čuveni arhitekta Jan Dubovi.
Današnji izgled i pozicija fabrike:
https://www.google.rs/maps/@44.741492,20.440682,3a,75y,258.75h,82.82t/data=!3m4!1e1!3m2!1sxR0YvnL4H8xqAyjKcm1Tdw!2e0?hl=en
IZ POLITIKE
"Braća Radovanović, Mihajlo, Milan i Aleksa, kao prevodioci i mladi naučnici, zadužili su Srbiju krajem 19. veka. Mihajlo je preveo „Justinijanove institucije”, temelj za rimsko pravo, Milan je preveo Darvinov „Postanak vrsta”, a Aleksa knjigu Ernesta Hekela „Prirodna istorija postanja”, u kojoj se prvi put kao termin u srpskom jeziku pojavljuje reč ekologija. I sve to sa nepunih 30 godina života. Danas, braća Radovanović su gotovo zaboravljeni.
Prema rečima Marine Mučalice, bibliotekarke u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, koja je zajedno sa Dragicom Stojić osmislila izložbu „Zaboravljena braća Radovanović”, postavljenu u holu beogradske opštine Vračar, čudesno i tragično porodično stablo Radovanovića počinje sa ocem Marinkom, sudijom koji je učestvovao u suđenju Majstoroviću, optuženom za zaveru protiv Obrenovića.
– Marinko je pravedno sudio i oslobodio nevino optuženog Majstorovića, ali se to Mihailu Obrenoviću nije svidelo, pa je Marinko završio u zatvoru. Tamo je prevodio žitija svetaca – kaže Marina Mučalica.
Sinovi su, pak, kao sušta suprotnost ocu, odlučili da se posvete nauci i prevođenju materijalističkih knjiga. Mihajlo, rođen 1840. godine završava prava na Liceju i nastavlja studije u Parizu. Prevod „Justinijanovih institucija” značajan je i zbog toga što je doprineo razvoju pravne nauke i uvođenju pravničke terminologije. Umro je u 23. godini. Devet godina mlađi brat, Milan, bio je mladić modernih shvatanja. Poput momaka iz filma „Društvo mrtvih pesnika”, osnovao je velikoškolsku đačku družinu „Srbadija”. Ta družina je rasturena po nalogu ministra unutrašnjih poslova, pod obrazloženjem da na njihovim sastancima nema „ni mrve pozitivnog znanja”. Milan i Aleksa se 1867. godine udružuju u „Pobratimstvo”, koje okuplja mlade obrazovane ljude poput Laze Lazarevića, Ljube Kovačevića, Koste N. Hristića. Milan je tri godine studirao medicinu u Berlinu, a za vreme rata protiv Turske 1876. godine bio je lekar na bojištu. Prevodilački rad počeo je beletristikom, prevodeći sa bugarskog, a svoj životni put, koji je prerano okončan u 29. godini, kruniše nezavršenim prevodom Darvinovog kapitalnog dela „Postanak vrsta”.
– Prevod „Postanka vrsta” počinje pismima koje je Čarls Darvin slao Milanu, a završava pismima saučešća koja je veliki naučnik slao ocu Marinku – kaže Marina Mučalica.
Darvin u svom pismu zahvaljuje Milanu, napominjući da je počastvovan što će se njegov „Postanak vrsta” pojaviti u Srbiji.
Veličina, ali i tragedija porodice Radovanović preneta je i na najmlađeg brata, Aleksu, rođenog 1852. godine. Tuberkuloza ga je sprečila da završi studije medicine, koje je započeo u Berlinu. Pored prevoda niza pripovetki tada aktuelnih pisaca, pre smrti uspeva da prevede i delo nemačkog biologa Ernesta Hekela „Prirodna istorija postanja”. Prevod je pohvalila stručna javnost, a i sam autor šalje pismo zahvalnosti ocu Marinku, izjavljujući usput saučešće zbog smrti mladog naučnika Alekse, i žaljenje što nije stigao da upozna „tog vrlog mladića”.
Sva tri brata umrla su od tuberkuloze, koja je u vreme Mihaila Obrenovića, pored drugih bolesti, kosila mlade ljude koji su odlazili u tuđinu, kako bi, u korist Srbije, sticali nova znanja. Radovanovići su rodom iz Šapca, a majka Jelka i otac Marinko imali su osmoro dece. Sahranjeni su u porodičnoj grobnici na Tašmajdanskom groblju, koje je kasnije celo preseljeno na Novo groblje.
– Tamo sada postoji samo neugledna tabla sa njihovim imenima i mi smo pokrenuli inicijativu da se dostojnije obeleži mesto počinka ovih ljudi – navodi Marina Mučalica, koja je i autor DVD izdanja „Zaboravljena braća Radovavinoć”. Ono sadrži niz fotografija i skenirana dela mladih naučnika.
Radovanovići su živeli u Beogradu. Rano preminula braća, u vreme loših komunikacija, stigla su da se povežu sa najumnijim ljudima svog doba. I malo ko je čuo za njih. A na svemoćnom sredstvu komunikacije, internetu, doskora su tamo uglavnom bila zastupljena druga trojica braće Radovanović, znatno poznatiji Pavle, Đorđe i Kosta, koji su takođe ušli u istoriju – ali, kao organizatori ubistva kneza Mihaila Obrenovića."
Ta knjiga je stampana povodom prvih 10 godina rada fabrike.
Bilo bi zanimljivo procitati verodostojne fakte o tranformacijama pominjanih fabrika avio-motora posle 1945.
Kako su nastale fabrike 21. Maj, TAM.....
Nikolaj Krasnov, arhitekta koji je gradio Beograd
Objavljeno: 18/03/2015
Nikolaj Petrovič Krasnov rođen je 5. decembra 1864. u podmoskovskom selu Honjatino, a iako skromnog porodičnog porekla, biće primljen u Moskovsko učilište slikarstva, vajarstva i graditeljstva. U 23. biće imenovan za glavnog arhitektu Jalte. Čuveni dvorac „Livadija“, u kom su Čerčil, Staljin, Ruzvelt 1945. krojili svet, gradio je Krasnov. Njegovu krimsku karijeru okončaće Oktobarska revolucija.
„Sa Malte, gde je bio u izbeglištvu do 1922, dolazi u Beograd gde u Ministarstvu građevina rukovodi Odsekom za monumentalne građevine i spomenike „, kaže Ranka Rađenović iz Arhiva Jugoslavije.
Njegov rad sa posebnom naklonošću posmatraće kralj Aleksandar I Karađorđević, koji mu je poveravao izradu projekata za najznačajnija državna zdanja. Kasnije, Krasnov je radio i Mauzolej Karađorđevića na Oplencu.
„Beograd u koji je došao Nikolaj Krasnov još je nosio ožiljke ratnih razaranja. Njegov stručni i umetnički profil bio je u idealnom saglasju sa ukusom tadašnjih investitora, a to su država i dvor, skloni konzervativnijim rešenjima. Period između dva rata obeležava razvoj moderne arhitekture“, kaže Mileta Prodanović, slikar, profesor i književnik.
Raznolikost Krasnovljevog opusa ogleda se u svim segmentima neimarstva, od pojedinačnih urbanističkih rešenja i monumentalnih palata, preko sakralnih i dvorskih rezidencijalnih objekata, do utilitarne i memorijalne arhitekture.
„Često je bio angažovan i na uređenju reprezentativnih enterijera, kao i eksterijera svih važnijih objekata“, dodaje Rađenovićeva.
U Beogradu je živeo 17 godina, a za predan i uspešan rad Krasnov je odlikovan u više navrata. Umro je u Beogradu 8. decembra 1939, a sahranjen je na ruskoj parceli Novog groblja. Danas u Beogradu Krasnov nema ulicu koja nosi njegovo ime…
Posle dva propala konkursa za projekat izgradnje Ministarstva finansija, od Krasnova je 1925. naručen projekat. Energični arhitekta je za manje od dva meseca izradio sve crteže. Gradnja je završena 1928, ali je ubrzo odlučeno da se dogradi još jedan sprat i preradi treći. I taj rad je poveren Krasnovu i 1938, godinu pred smrt, on je završio ovaj projekat koji je u istoriju arhitekture Beograda ušao kao „virtuozna nadogradnja“.
Enterijer Doma narodne skupštine
Gradnja je završena 1936. godine, a Krasnov je izradio mnogobrojne skice i crteže za uređenje enterijera (nameštaj, vrata, prozori, lusteri, svetiljke, štuko-dekoracija, fasadni detalji), uređenje ograde, za heraldiku, za postamente jarbola za zastave. Grb Kraljevine Jugoslavije smešten je na zabatu glavnog portala.
Most kralja Aleksandra I
Tridesetih godina 20. veka Beograd je dobio most koji je povezivao prestonicu sa Zemunom. Krasnov je autor arhitektonske obrade substrukture mosta i skulpturne dekoracije. Bile su predviđene i statue na konjima srpskih, hrvatskih i bosanskih kraljeva, koje je trebalo da izradi Meštrović, ali do toga nije došlo. Bombardovanje 1941. „preživeli“ su samo piloni u Karađorđevoj ulici i na levoj obali Save.
Vojničko groblje na Zejtinliku i kosturnica na Vidu
Spomen-kosturnica građena je od 1933. do 1936, prema projektu A. Vasića, koji je Krasnov preradio i po njegovim crtežima je izvršeno uređenje enterijera. Svoj sedamnaestogodišnji rad u Kraljevini Jugoslaviji Krasnov je završio još jednim monumentalnim memorijalom: spomen-kosturnicom na grčkom ostrvu Vido, poslednjem pristaništu mnogobrojnih srpskih oficira i vojnika Prvog svetskog rata.
Izložba do 21. maja
Izložba „Nikolaj Krasnov – ruski neimar Srbije“ traje do 21. maja u Arhivu Jugoslavije na Topčiderskoj zvezdi u Beogradu radnim danima i subotom od 9 do 16 sati. Većina dokumenata izložena je prvi put. Autori su Milan Medaković i Ranka Rađenović iz Arhiva Jugoslavije i Đurđija Borovnjak iz Istorijskog arhiva Beograda.
(Sonja Šulović / Blic)
Ostavite komentar
Related Sites
Pre 40-tak godina
Pozdrav svima ...
Vidim danas dok sam prolazio tuda da je srusena ova zgrada, koja se doduse nikad nije uklapala u ovu ulicu. Zna li neko kakvi su planovi? Da li ce sada da izgrade neku zgradu primerenu stilu ove ulice ili ce da nikne novi stakleni biznis centar?