Може ли се овај санаторијум видети на некој од милион слика досад обрађених и шта беше ово иза?
Fala na ovim fotkama dragi lepigajo. Davno je bilo reci na Forumu o ovom sanatorijumu u Nusicevoj # 21. Ono "sto bese iza" i danas je jos tuna, na navedenoj adresi, ali ne kao sanatorijum vec kao banka. Nema vise samo one klinike, tu je [u prvom planu] od 1962g. stambena zgrada.
Ima ovdi jedna kafana "Kraljevo", 'di se mi zdravstvenici sastajemo bar 2 - 3 X na godinu.
Znam neke iz Muzeja železnice kojima je ista kafana mesto sastajanja. Ali njih i razumem, tu je pred njinom portom. Interesantno kako neka mesta privlače svojim šarmom različite profesije.
Ili možda to nije šarm, nego kako je da je, samo da nije daleko?
Mi smo iz ondašnje velike kuće „Borba” išli u najbliže – hotel Union, ili s ove strane u Prešernovu klet, kada bi se Klet zatvorila u 23 h, prelazili bi preko u Gradski podrum, a na kraju u Šansu. Nije bilo pravila ko će s kim sedeti. Grafičari su sedeli s novinarima i tehničkim urednicima. Plaćalo se „u krug”. Preko dana se svraćalo u naš klub na 5. sprat. Mogao si celo blokče bonova za topli brok da spiskaš na roštilj ili alkohol, cigare… za jedan dan, ako si hteo. Blaženopočivši Voja Perović, akademski slikar, inače ilustrator, sedeo je tu u kafani ceo dan i uz pivo crtao svoje najbolje karikature, a novinari uz čašicu dobijali inspiraciju. Nama grafičarima kafana je bila ventil posle zatvaranja dnevne novine da se opustimo.
Eto, iskoristih Grk-ov komentar da se podsetim…
Ima ovdi jedna kafana "Kraljevo", 'di se mi zdravstvenici sastajemo bar 2 - 3 X na godinu.
Znam neke iz Muzeja železnice kojima je ista kafana mesto sastajanja. Ali njih i razumem, tu je pred njinom portom. Interesantno kako neka mesta privlače svojim šarmom različite profesije.
Ili možda to nije šarm, nego kako je da je, samo da nije daleko?
Mi smo iz ondašnje velike kuće „Borba” išli u najbliže – hotel Union, ili s ove strane u Prešernovu klet, kada bi se Klet zatvorila u 23 h, prelazili bi preko u Gradski podrum, a na kraju u Šansu. Nije bilo pravila ko će s kim sedeti. Grafičari su sedeli s novinarima i tehničkim urednicima. Plaćalo se „u krug”. Preko dana se svraćalo u naš klub na 5. sprat. Mogao si celo blokče bonova za topli brok da spiskaš na roštilj ili alkohol, cigare… za jedan dan, ako si hteo. Blaženopočivši Voja Perović, akademski slikar, inače ilustrator, sedeo je tu u kafani ceo dan i uz pivo crtao svoje najbolje karikature, a novinari uz čašicu dobijali inspiraciju. Nama grafičarima kafana je bila ventil posle zatvaranja dnevne novine da se opustimo.
Eto, iskoristih Grk-ov komentar da se podsetim…
Mi idemo u "Kraljevo" jerbo je odmah ispod Klinickog centra Srbije a i 'ispod' privatnih stanova, ovaj ... hm ... znacajnijih clanova ( hirursko - kasapskih ) tzv. "ekipe". Kod nas, jedan uvek placa za sve. Obicno ceh ispada oko 20,000 - 30,000 din. (novijeh). Al' posto nas [joste] ima oko, recimo ~ 18, ti placas ceh, jednom u ~ 1.5 - 2.0 godine dana ili redje. Kasapi, racun vam je cist! Postoje i 'vanredna' susretanja, u povodu vanrednih dogadjaja - recimo, zaposli se nekome sin ili se, pak, ozeni/uda nekome momce il' devojce, rodi se nekome unuce i tome sl. Pozdravlje svima a fala i Dortjolcu na prozivu na ovu repliku / tj. na voljemi nas "utuk na utuk" ). Grlim vas sve ... grk/fg
Може ли се овај санаторијум видети на некој од милион слика досад обрађених и шта беше ово иза?
Може ли се овај санаторијум видети на некој од милион слика досад обрађених и шта беше ово иза?
Znam neke iz Muzeja železnice kojima je ista kafana mesto sastajanja. Ali njih i razumem, tu je pred njinom portom. Interesantno kako neka mesta privlače svojim šarmom različite profesije.
Ili možda to nije šarm, nego kako je da je, samo da nije daleko?
Mi smo iz ondašnje velike kuće „Borba” išli u najbliže – hotel Union, ili s ove strane u Prešernovu klet, kada bi se Klet zatvorila u 23 h, prelazili bi preko u Gradski podrum, a na kraju u Šansu. Nije bilo pravila ko će s kim sedeti. Grafičari su sedeli s novinarima i tehničkim urednicima. Plaćalo se „u krug”. Preko dana se svraćalo u naš klub na 5. sprat. Mogao si celo blokče bonova za topli brok da spiskaš na roštilj ili alkohol, cigare… za jedan dan, ako si hteo. Blaženopočivši Voja Perović, akademski slikar, inače ilustrator, sedeo je tu u kafani ceo dan i uz pivo crtao svoje najbolje karikature, a novinari uz čašicu dobijali inspiraciju. Nama grafičarima kafana je bila ventil posle zatvaranja dnevne novine da se opustimo.
Eto, iskoristih Grk-ov komentar da se podsetim…
Znam neke iz Muzeja železnice kojima je ista kafana mesto sastajanja. Ali njih i razumem, tu je pred njinom portom. Interesantno kako neka mesta privlače svojim šarmom različite profesije.
Ili možda to nije šarm, nego kako je da je, samo da nije daleko?
Mi smo iz ondašnje velike kuće „Borba” išli u najbliže – hotel Union, ili s ove strane u Prešernovu klet, kada bi se Klet zatvorila u 23 h, prelazili bi preko u Gradski podrum, a na kraju u Šansu. Nije bilo pravila ko će s kim sedeti. Grafičari su sedeli s novinarima i tehničkim urednicima. Plaćalo se „u krug”. Preko dana se svraćalo u naš klub na 5. sprat. Mogao si celo blokče bonova za topli brok da spiskaš na roštilj ili alkohol, cigare… za jedan dan, ako si hteo. Blaženopočivši Voja Perović, akademski slikar, inače ilustrator, sedeo je tu u kafani ceo dan i uz pivo crtao svoje najbolje karikature, a novinari uz čašicu dobijali inspiraciju. Nama grafičarima kafana je bila ventil posle zatvaranja dnevne novine da se opustimo.
Eto, iskoristih Grk-ov komentar da se podsetim…