На трагу текста о почецима џеза у Београду волео бих да обновимо знање где су се налазила места у којима се свирао Џез.
"Рускаја семја" /знана и као "Руска лира"/ – Дворска тј. Драгослава Јовановића (? бр. 11)
"Ауто клуб" - ово би требало да је Француска 7
"Сити" - Касина је ставио слику ентеријера, али се не сећам где се клуб налазио
"Клериџ" - негде не "штрафти", да ли на Теразијама?
"Мјузик хол" - ?
Ево локација:
Рускаја семја - Бријанова 3
Ауто клуб - Кнез Михаилова 35, зграда САНУ, 1933.
Сити, Коларчева 1, Југ. банка
Клериџ - Теразије, зграда Протокола.
Мјузик хол, најпознатији у хотелу Касина, Теразије.
Џокеј клуб је прво био у Добрињској, а потом се преселио у Грачаничку 18.
Риц бар, Књ. Љубице 11. Лепа једноспратница на месту Француског културног центра.
To su bili sjajni radioaparati... Još uvek se sećam dedinog godinu dana mladjeg modela, koji je bio ogroman, ali je davao sjajan zvuk.
Imate li i vi takve radioaparate?
To su bili sjajni radioaparati... Još uvek se sećam dedinog godinu dana mladjeg modela, koji je bio ogroman, ali je davao sjajan zvuk. Imate li i vi takve radioaparate?
Imali smo i mi jedan stariji Teslin model zaobljenih ivica, furniran, sa 4 bakelitna dugmeta, dva veća i dva manja. Nedeljom je otac slušao prenos utakmica Radivoja Markovića i ispunjavao tikete sportske prognoze, a uveče bismo slušali veselo veče i gledali u zelena, fosforna slova nekih dalekih gradova i na taj način bili bliži svetu. Palili smo ga već u 7 sati ujutru, da slušamo „ptičicu” – Dobro jutro deco. Tada sam pakovao sveske i knjige i namršten polazio u omraženu školu!
Период око 1960.
Имали смо радио апарат RR-230, нишки. И данас је у добром стању. Очуван му је фурнир, и чистији је од овог на слици, скинутог са нета.
Од свега повезаног са тим радио апаратом, живо се сећам недеље поподне. Емисија се, ваљда, звала Време спорта и разоноде. Живели смо у дворишту иза фирме у којој је отац радио. Недељом би ћалац ставио радио на прозор и окренуо га ка дворишту, онда би комшилук изнео столове које смо спајали, као у кафани, хоклице... Било је мезета (домаћи сир и крупно нарезан парадајз, краставац, млади лук), ладног пива или малине (сируп од малине, разбијен сода водом) за клинце. Нека од комшиница би очас испржила ванглу крофни, или брдо палачинки, које би у серијама биле избациване кроз прозор, а неко би их мазао пекмезом од шљива или кајсија...
Једном смо слушали пренос у кухињи (дневна соба тада није постојала, све се одвијало у кухињи) играли су Звезда и Партизан. Ћале ме је држао у крилу (имао сам 3-4 године) и тада је Рајко дао гол. Сећам се само ударца главом у плафон. Срећом плафон није био од бетона већ од облепљене трске, па није било последица (мада брат тврди да се последице и данас примећују). Ћале ме је ухватио, као голман, и почео да ме љуби. Уплашио се сирома. Није знао да ћу бити врло тврдоглав...
А онда је ћалац једном донео грамофон, ваљда Супрафон, који је (преко обавезне шустикле) ставио на радио апарат. Радио је служио као појачало. Онда смо почели да купујемо плоче: Нада Мамула, Зехра Деовић, Ксенија Цицварић, Миле Богдановић, Нестор Габрић, Џими Станић, Љиљана Петровић, Радмила Микић Мики... Једно време нисмо могли да прођемо без „мексиканских“ песама које су изводили Славко Перовић, Никола Каровић и чувени „Халиско“ Цунета Гојковића. Док се Београд тресао од грознице зване Ђорђе Марјановић, ми у Кучеву смо га и пре тога свакодневно виђали. Клинци су му се увек јављали: Добар дан, чика Кокане! Јер Марјановић се у Кучеву није звао Ђока (далеко било) него Кокан.
На трагу текста о почецима џеза у Београду волео бих да обновимо знање где су се налазила места у којима се свирао Џез.
"Рускаја семја" /знана и као "Руска лира"/ – Дворска тј. Драгослава Јовановића (? бр. 11)
"Ауто клуб" - ово би требало да је Француска 7
"Сити" - Касина је ставио слику ентеријера, али се не сећам где се клуб налазио
"Клериџ" - негде не "штрафти", да ли на Теразијама?
"Мјузик хол" - ?
Ево локација:
Рускаја семја - Бријанова 3
Ауто клуб - Кнез Михаилова 35, зграда САНУ, 1933.
Сити, Коларчева 1, Југ. банка
Клериџ - Теразије, зграда Протокола.
Мјузик хол, најпознатији у хотелу Касина, Теразије.
Џокеј клуб је прво био у Добрињској, а потом се преселио у Грачаничку 18.
Риц бар, Књ. Љубице 11. Лепа једноспратница на месту Француског културног центра.
И свира се џез. Вредело би сватити.
Хвала свима! Наравно, ко ће пре знати одговор него сам аутор текста? : )
Даље: пошто се Ауто клуб сигурно налазио и у Француској 7, знамо ли када се преместио у зграду СКА / САНУ?
За Џокеј клуб нисам знао да је имао и другу локацију, пре Павловићеве зграде. А где је био у Добрињској?
На крају морам прокоментарисати да им је ова реклама прилично ласцивна. На данашњем је нивоу што се тиче отвореног поручивања о чему се ту ради а ипак је то 1929.
Нисам знао да је 100 година Београдског Водовода и Канализације обележено на овакав начин.
А још мање да "скупљачи секундарних сировина" да не кажем ЛОПОВИ, нису ово открили и
украли, разбили, претопили, продали,... и све то некажњено.
Зато нећу да јавно објавим локацију ове плоче / поклопца.
"Рускаја семја" /знана и као "Руска лира"/ – Дворска тј. Драгослава Јовановића (? бр. 11)
"Ауто клуб" - ово би требало да је Француска 7
"Сити" - Касина је ставио слику ентеријера, али се не сећам где се клуб налазио
"Клериџ" - негде не "штрафти", да ли на Теразијама?
"Мјузик хол" - ?
Ево локација:
Рускаја семја - Бријанова 3
Ауто клуб - Кнез Михаилова 35, зграда САНУ, 1933.
Сити, Коларчева 1, Југ. банка
Клериџ - Теразије, зграда Протокола.
Мјузик хол, најпознатији у хотелу Касина, Теразије.
Џокеј клуб је прво био у Добрињској, а потом се преселио у Грачаничку 18.
Риц бар, Књ. Љубице 11. Лепа једноспратница на месту Француског културног центра.
И свира се џез. Вредело би сватити.
Информације са сајта Чешке амбасаде:
Београдски Чеси су још 1869. основали друштво Чешка беседа, које 1885. постаје чешко забавно друштво Лумир. Међу најважнијим активностима била је позоришна.... www.mzv.cz/belgrade/sr/informacije/tragovi_ceha_u_srpskoj_istoriji/izlozba_pozorisni_voz_za_prag.html
Плакат за представу Жишка из Троцнова, изведеној 1885. у Руској круни.
Плакат за другу репризу опере Дон Цезар и лепа Мајонела (Пожар у Сан Бартолу), изведену 1890. у Славији.
Pozdrav svima ...
Imali smo i mi jedan stariji Teslin model zaobljenih ivica, furniran, sa 4 bakelitna dugmeta, dva veća i dva manja. Nedeljom je otac slušao prenos utakmica Radivoja Markovića i ispunjavao tikete sportske prognoze, a uveče bismo slušali veselo veče i gledali u zelena, fosforna slova nekih dalekih gradova i na taj način bili bliži svetu. Palili smo ga već u 7 sati ujutru, da slušamo „ptičicu” – Dobro jutro deco. Tada sam pakovao sveske i knjige i namršten polazio u omraženu školu!
Период око 1960.
Имали смо радио апарат RR-230, нишки. И данас је у добром стању. Очуван му је фурнир, и чистији је од овог на слици, скинутог са нета.
Од свега повезаног са тим радио апаратом, живо се сећам недеље поподне. Емисија се, ваљда, звала Време спорта и разоноде. Живели смо у дворишту иза фирме у којој је отац радио. Недељом би ћалац ставио радио на прозор и окренуо га ка дворишту, онда би комшилук изнео столове које смо спајали, као у кафани, хоклице... Било је мезета (домаћи сир и крупно нарезан парадајз, краставац, млади лук), ладног пива или малине (сируп од малине, разбијен сода водом) за клинце. Нека од комшиница би очас испржила ванглу крофни, или брдо палачинки, које би у серијама биле избациване кроз прозор, а неко би их мазао пекмезом од шљива или кајсија...
Једном смо слушали пренос у кухињи (дневна соба тада није постојала, све се одвијало у кухињи) играли су Звезда и Партизан. Ћале ме је држао у крилу (имао сам 3-4 године) и тада је Рајко дао гол. Сећам се само ударца главом у плафон. Срећом плафон није био од бетона већ од облепљене трске, па није било последица (мада брат тврди да се последице и данас примећују). Ћале ме је ухватио, као голман, и почео да ме љуби. Уплашио се сирома. Није знао да ћу бити врло тврдоглав...
А онда је ћалац једном донео грамофон, ваљда Супрафон, који је (преко обавезне шустикле) ставио на радио апарат. Радио је служио као појачало. Онда смо почели да купујемо плоче: Нада Мамула, Зехра Деовић, Ксенија Цицварић, Миле Богдановић, Нестор Габрић, Џими Станић, Љиљана Петровић, Радмила Микић Мики... Једно време нисмо могли да прођемо без „мексиканских“ песама које су изводили Славко Перовић, Никола Каровић и чувени „Халиско“ Цунета Гојковића. Док се Београд тресао од грознице зване Ђорђе Марјановић, ми у Кучеву смо га и пре тога свакодневно виђали. Клинци су му се увек јављали: Добар дан, чика Кокане! Јер Марјановић се у Кучеву није звао Ђока (далеко било) него Кокан.
"Рускаја семја" /знана и као "Руска лира"/ – Дворска тј. Драгослава Јовановића (? бр. 11)
"Ауто клуб" - ово би требало да је Француска 7
"Сити" - Касина је ставио слику ентеријера, али се не сећам где се клуб налазио
"Клериџ" - негде не "штрафти", да ли на Теразијама?
"Мјузик хол" - ?
Ево локација:
Рускаја семја - Бријанова 3
Ауто клуб - Кнез Михаилова 35, зграда САНУ, 1933.
Сити, Коларчева 1, Југ. банка
Клериџ - Теразије, зграда Протокола.
Мјузик хол, најпознатији у хотелу Касина, Теразије.
Џокеј клуб је прво био у Добрињској, а потом се преселио у Грачаничку 18.
Риц бар, Књ. Љубице 11. Лепа једноспратница на месту Француског културног центра.
И свира се џез. Вредело би сватити.
Хвала свима! Наравно, ко ће пре знати одговор него сам аутор текста? : )
Даље: пошто се Ауто клуб сигурно налазио и у Француској 7, знамо ли када се преместио у зграду СКА / САНУ?
За Џокеј клуб нисам знао да је имао и другу локацију, пре Павловићеве зграде. А где је био у Добрињској?
На крају морам прокоментарисати да им је ова реклама прилично ласцивна. На данашњем је нивоу што се тиче отвореног поручивања о чему се ту ради а ипак је то 1929.
А још мање да "скупљачи секундарних сировина" да не кажем ЛОПОВИ, нису ово открили и
украли, разбили, претопили, продали,... и све то некажњено.
Зато нећу да јавно објавим локацију ове плоче / поклопца.