Немамо никакву слику првобитне зграде, док ће у књигу ући фотографија коју је Миле поставио, али у ХД верзији.
Путниче, претпостављам да сте за "Димискију" погледали и Јована Ружића, "Сећања и успомене"? Он живо слика атмосферу после фудбалских утакмица још пре 1914.
Него, ето и ту нема кафане већ деценијама. Кућа иста, место добро, прича историјска. Ако ни због чега другог, кафана би требала да буде вредна као састајалиште ГАМП-а.
Повлачење 1914. је извршено ноћу и у потпуној тајности, тако да ће тешко бити. Не верујем ни да је повлачење 1915. јер је све превише уредно и мирно, све с цивилима који се возају. Биће да је неко премештање војске а да му је власник дао драматичнији наслов.
Кафану смо заказали од 19.45, резервисали смо спојене столове, рекли Неши да сачува нешто ћевапчића. Речју, све је спремно! Позивам још једном све старе и нове форумаше да дођу да се мало поразговарамо уз пиће и закуску. Видимо се!
Бавим се претраживањем литерарних дела књижевника или новинара, који су били и поштански чиновници. Чеда Поповић је радио у Министарству пошта.
Лепа му је ова прича о Сабљи. Као кадрови неког филма. Надам се да ти се допала... Ето, и књижевна дела могу бити историјски извори, што сам већ потврдио Брзаковим причама...
Биће то лепа књига, сигуран сам.
Jako lepa i verna prica. Cak mozda je bolja i od Nusicevih na slicnu temu. "Dimiskija" je, dakle, bila vrlo blizu Fiseklijskog "Grgeca" - obe, "grobljanske kafane" ali bez i malo pogrebne atmosfere. Tada bilo je nezamislivo ( a za sopstvenika bilo bi pogubno ) trovanje kafanskom hranom mada dobri rashladni uredjaji nisu postojali (da, bilo je "ledara"). A eto, juce se vraca moj sin sa jezera Palic kraj Subotice sa teskim trovanjem hranom (pojeo je vansezonski "pohovani kackavalj" u nekoj kafani blizu samog jezera). Trebalo je da tamo provede pet dana a vratio se bolestan vec drugog. Nisu ni danasnje kafane ono sto su nekada bile. Putnikova knjiga bi necemu trebala da nauci i nase ugostitelje a ne samo da zabavi ljubitelje starine. Pozdrav ...
Данас ретко ко чита приче из 19 века.
Иначе, била је књижевничка пракса да се описују стварни догађаји у књижевном маниру. Постоји догађај који као анегдоте описују Нушић и Д. Ц. Ђорђевић, а Стеван Сремац то укључи као потпуно равноправну тему у оквиру једне дуже приче. Или, колективно бекство београдских ђака од куће у правцу Авале најпре описује Брзак у својој причи - сећању из детињства (био је учесник) али у облику књижевног дела, да би Нушић исти догађај после 2-3 деценије представио као „Хајдуке“.
Ако читате критичко издање приповедака Александра Куприна, за готово сваку причу можете наћи коментар истраживача, са цитатом из новина или правим именом и презименом главног лика. Наравно, писци су истините догађаје узимали само као идеју. На основу неке цртице из новина, од неколико реченица, Куприн напише причу од 30-40 страна.
Опет, имате историчаре који су сувопарни, досадни за читање, мада не можете да посумњате у фактографију. А има и таквих, који своје описе историјских догађаја боје анегдотама, описом свакодневнице, стилом писања и тиме постижу да им историјска дела миришу на књижевност... И сваки од њих има своје читаоце.
Немамо никакву слику првобитне зграде, док ће у књигу ући фотографија коју је Миле поставио, али у ХД верзији.
Путниче, претпостављам да сте за "Димискију" погледали и Јована Ружића, "Сећања и успомене"? Он живо слика атмосферу после фудбалских утакмица још пре 1914.
Него, ето и ту нема кафане већ деценијама. Кућа иста, место добро, прича историјска. Ако ни због чега другог, кафана би требала да буде вредна као састајалиште ГАМП-а.
Нисмо гледали Ружића. Знаш, наша књига је конципирана као фотомонографија, што значи да ће садржати добре фотографије и концизну историјску причу о кафани, без новинарског пренемагања и романсирања. Основни формат ће бити следећи: пола странице већег формата биће фотографија, а пола или мање (за понеке немамо пуно текста) прича историјског карактера.
Док ово причамо, Касина је нашао још неке податке, па се показало да се прва Сабља димискија налазила у Послужитељској, што је данашња Баба Вишњина. Селила се током времена, као и неке друге старе Бг кафане. И да знаш да ми (Форест) ГАМП ништа није важнији од било којих других гостију. Ту резонујем као кафеџија.
Немамо никакву слику првобитне зграде, док ће у књигу ући фотографија коју је Миле поставио, али у ХД верзији.
Путниче, претпостављам да сте за "Димискију" погледали и Јована Ружића, "Сећања и успомене"? Он живо слика атмосферу после фудбалских утакмица још пре 1914.
Него, ето и ту нема кафане већ деценијама. Кућа иста, место добро, прича историјска. Ако ни због чега другог, кафана би требала да буде вредна као састајалиште ГАМП-а.
Повлачење 1914. је извршено ноћу и у потпуној тајности, тако да ће тешко бити. Не верујем ни да је повлачење 1915. јер је све превише уредно и мирно, све с цивилима који се возају. Биће да је неко премештање војске а да му је власник дао драматичнији наслов.
Него, где је ово?
Да ли су ово оштећења из 1914/15. или 1941? Зна ли то ико?
Лепа му је ова прича о Сабљи. Као кадрови неког филма. Надам се да ти се допала... Ето, и књижевна дела могу бити историјски извори, што сам већ потврдио Брзаковим причама...
Биће то лепа књига, сигуран сам.
Данас ретко ко чита приче из 19 века.
Иначе, била је књижевничка пракса да се описују стварни догађаји у књижевном маниру. Постоји догађај који као анегдоте описују Нушић и Д. Ц. Ђорђевић, а Стеван Сремац то укључи као потпуно равноправну тему у оквиру једне дуже приче. Или, колективно бекство београдских ђака од куће у правцу Авале најпре описује Брзак у својој причи - сећању из детињства (био је учесник) али у облику књижевног дела, да би Нушић исти догађај после 2-3 деценије представио као „Хајдуке“.
Ако читате критичко издање приповедака Александра Куприна, за готово сваку причу можете наћи коментар истраживача, са цитатом из новина или правим именом и презименом главног лика. Наравно, писци су истините догађаје узимали само као идеју. На основу неке цртице из новина, од неколико реченица, Куприн напише причу од 30-40 страна.
Опет, имате историчаре који су сувопарни, досадни за читање, мада не можете да посумњате у фактографију. А има и таквих, који своје описе историјских догађаја боје анегдотама, описом свакодневнице, стилом писања и тиме постижу да им историјска дела миришу на књижевност... И сваки од њих има своје читаоце.
Немамо никакву слику првобитне зграде, док ће у књигу ући фотографија коју је Миле поставио, али у ХД верзији.
Путниче, претпостављам да сте за "Димискију" погледали и Јована Ружића, "Сећања и успомене"? Он живо слика атмосферу после фудбалских утакмица још пре 1914.
Него, ето и ту нема кафане већ деценијама. Кућа иста, место добро, прича историјска. Ако ни због чега другог, кафана би требала да буде вредна као састајалиште ГАМП-а.
Нисмо гледали Ружића. Знаш, наша књига је конципирана као фотомонографија, што значи да ће садржати добре фотографије и концизну историјску причу о кафани, без новинарског пренемагања и романсирања. Основни формат ће бити следећи: пола странице већег формата биће фотографија, а пола или мање (за понеке немамо пуно текста) прича историјског карактера.
Док ово причамо, Касина је нашао још неке податке, па се показало да се прва Сабља димискија налазила у Послужитељској, што је данашња Баба Вишњина. Селила се током времена, као и неке друге старе Бг кафане. И да знаш да ми (Форест) ГАМП ништа није важнији од било којих других гостију. Ту резонујем као кафеџија.
Да ли су ово оштећења из 1914/15. или 1941? Зна ли то ико?
Немам сазнања кад су настала оштећења која се виде на овој слици. Мислио сам уоште на судбину синагоге која је страдала у 2, св. рату.
Да ли су ово оштећења из 1914/15. или 1941? Зна ли то ико?
Немам сазнања кад су настала оштећења која се виде на овој слици. Мислио сам уоште на судбину синагоге која је страдала у 2, св. рату.
Да ли су ово оштећења из 1914/15. или 1941? Зна ли то ико?
Немам сазнања кад су настала оштећења која се виде на овој слици. Мислио сам уоште на судбину синагоге која је страдала у 2, св. рату.
Кр. Наталије код Зелењака
Не капирам одкале је ово усникано.