Francuz je neke momente medjuratnog urbanističkog i graditeljskog razvoja prestonice, kao i gradjevinskih zakona i njihove primene, sasvim tačno interpretirao. Neki drugi, pak, zahtevaju detaljnu elaboraciju, pa bi nas to jako daleko odvelo. Tako npr. regulacione linije nisu bile ni u kakvom haosu (nove su uvodjene kod novih regulacija ulica, tj. proširenja istih, a zgrada je van tih limita mogla da ispada najviše 30 cm) ekspertize za nadzidjivanja nisu vršene, a "zamena" tj. reketiranje starih vlasnika da svoje prizemne kuće moraju saobraziti okolnim višespratnim, desilo se u meni jednom poznatom slučaju (u Dečanskoj ulici, i vlasnik za to nije dobio dinara subvencija ili kredita). Kada je o estetici reč, jako teško ću se složiti da je levi sused bivše zgrade, zgrada Zadužbine Luke Ćelovića i Milovoja Jovanovića - "grdosija"... Ono što ovde treba napomenuti, a u vezi je sa ovom novom gradnjom, jeste da je autor ove nazovi rekonstrukcije izvesni arhitekta Solomko (ili Solonko), koji je, sa isto ovoliko nepoštovanja koliko se odneo prema uništavanju ovog retkog spomenika ruskog ampira, pre desetak godina potpuno uništio autentičnan enterijer Ruske crkve na Tašmajdanu, zamenjujući sve podove, prozore, oslikane zidove i pod nekim izmišljenim budalaštinama. Posle takve intervencije, zalud je bilo očekivati da će se u ovom slučaju nešto drugo dogoditi... Treba samo pogledati neke proporcije otvora fasade, ili delje, pa će i laik shvatiti da to sa bilo kakvom rekonstrukcijom fasade nema nikakve veze. No, ostaje uteha da su za proteklih dvadesetak godina unepovrat uništeni slični spomenici kulture, i još gore, arhitektonska remek dela koja nikada nisu zavredila ma i najosnovniju zaštitu.
Нисам био прецизан до танчина...
Прво... Зграду у Крунској 10 су њене две комшинице, лепе, високе и луксузне ( овде мислим пре свега на задужбину Луке Челебоновића) тим својим квалитетима архитектонски и урбанистички унизиле и учиниле неугледном. Невољно али је тако. У односу на њу биле су грдосије...
Друго... Име госпође Затезало као одговорног пројетанта је стајало на табли у току радова...
Сад кад Милован каже да она није потписала завршни пројекат можда је у праву јер изгледа да је у току градње пројекат делимично промењен. Постоје две верзије горњег стакленог дела зграде а дошло је и до промене неких детаља на доњем делу фасаде.
Треће... Да до 1929 године регулација ( до тада постојећих улица ''преуских'' за нови по њима увећани саобраћај возила ) није увек била испоштована тврдим и даље али морам да додам и то да је постојала стара регулација Београда од пре 1914 године и нове, предвиђене генералним урбанистичким планом из 1921 и 1929 које ваљда нису одмах ступиле на снагу ( а било је и отпора власника у њиховом поштовању и спровођењу) па је највероватније одмах по Рату постојала пометња у администрацији на којој регулацији дозволити зидање а на којој не. Најбољи пример је из улице Деспота Стефана у блоку између Ђуре Даничића и Цетињске улице где се тада новоподигнуте зграде налазе на обема регулационим линијама и старој и новој.
Четврто... Бројне су зграде надзидане у Краља Милана, Кнеза Милоша, Кнез Михајловој, Крунској баш тих година уз кредите Хипотекарне банке првенствено ради висинске регулације улице а неке су зграде због тога што нису могле бити надзидане (било их је врло квалитетних) и срушене и на њиховим местима су подигнуте нове са одговарајућом висином. Примери су бројни и за једно и за друго.
Кредити су били јако повољни, њима се чак и шпекулисало, многи су се на томе обогатили. Преко хипотекарне банке Држава је тежила томе да мобилише илити натера приватни сектор да улаже у изградњу станова за ренту којих је због великог прилива становништва у Београд сво време старе Југославије хронично, целих тих 24 године, стално недостајало иако су многи услед те опште шпекулације некретнинама све до 1941 зврљили празни.
Четврто... Бројне су зграде надзидане у Краља Милана, Кнеза Милоша, Кнез Михајловој, Крунској баш тих година уз кредите Хипотекарне банке првенствено ради висинске регулације улице а неке су зграде због тога што нису могле бити надзидане (било их је врло квалитетних) и срушене и на њиховоим местима су подигнуте нове са одговарајућом висином. Примери су бројни и за једно и за друго.
Кредити су били јако повољни, њима се чак и шпекулисало, многи су се на томе обогатили. Преко хипотекарне банке Држава је тежила томе да мобилише илити форсира приватни сектор да улаже у изградњу станова за ренту којих је због великог прилива становништва у Београд сво време старе Југославије хронично, целих тих 24 године, стално недостајало иако су многи услед те опште шпекулације некретнинама све до 1941 зврљали празни.
Ако се не варам, зграда унакрсно од Врачарске штедионице је сазидана на месту ниже зграде коју је власник морао да сруши по наређењу града и подигне вишу зграду.
Четврто... Бројне су зграде надзидане у Краља Милана, Кнеза Милоша, Кнез Михајловој, Крунској баш тих година уз кредите Хипотекарне банке првенствено ради висинске регулације улице а неке су зграде због тога што нису могле бити надзидане (било их је врло квалитетних) и срушене и на њиховоим местима су подигнуте нове са одговарајућом висином. Примери су бројни и за једно и за друго.
Кредити су били јако повољни, њима се чак и шпекулисало, многи су се на томе обогатили. Преко хипотекарне банке Држава је тежила томе да мобилише илити форсира приватни сектор да улаже у изградњу станова за ренту којих је због великог прилива становништва у Београд сво време старе Југославије хронично, целих тих 24 године, стално недостајало иако су многи услед те опште шпекулације некретнинама све до 1941 зврљали празни.
Ако се не варам, зграда унакрсно од Врачарске штедионице је сазидана на месту ниже зграде коју је власник морао да сруши по наређењу града и подигне вишу зграду.
Већ је овде објављен цео чланак о томе а ако треба поново ћу га поставити.
Odmah da se deklarišem! Nisam arhitetekta. Hvala Bogu. Bilo bi me sramota.
Da li se zna šta je rekonstrukcija, a šta destrukcija? Izgleda da se uz monoge pravce arhitekture
mora u slučaju Srbije uvesti i pravac koji se zove DESTRUKTIVIZAM!
No, ovo je samo moj revolt kojim se nemoćno pridružujem onima koji znaju da grad ima svoju istoriju.
Kao i porodice, narodi. Nama je sve to postalo NESVETO!
Zbog toga je i moguće ovakvo arhtektonsko mešetarenje.
Arhitekte svih profila ujedinite se! Čuvajte svoju profesiju.
Crnotravski dunđer bi ispoštovao originalno rešenje i dogradio nešto što priliči tome.
Ali korumpirani gradski funkcioneri članovi građevinske mafije su svemoćni.
Na našu sramotu Beograd nestaje.
Očekujem da neko prepravi/sruši Narodnu skupštinu, Hotel Moskvu, Poštu, Ministarstvo inostranih poslova.
Očekujem od vas drage arhitekte da podižete nove "crne udovice" i da ih, kao što eufemizovano nazvaste"Beogradjanka",
nazovete "Vračarka", "Savamalka", "Paliluka" itd.
Предуслови ''интервенција'' на туђем архитектонском делу...
gljeb1947 је написао/ла:
Odmah da se deklarišem! Nisam arhitetekta. Hvala Bogu. Bilo bi me sramota.Da li se zna šta je rekonstrukcija, a šta destrukcija? Izgleda da se uz monoge pravce arhitekture
mora u slučaju Srbije uvesti i pravac koji se zove DESTRUKTIVIZAM!No, ovo je samo moj revolt kojim se nemoćno pridružujem onima koji znaju da grad ima svoju istoriju.
Kao i porodice, narodi. Nama je sve to postalo NESVETO! Zbog toga je i moguće ovakvo arhtektonsko mešetarenje.
Arhitekte svih profila ujedinite se! Čuvajte svoju profesiju. Crnotravski dunđer bi ispoštovao originalno rešenje i dogradio nešto što priliči tome.
Ali korumpirani gradski funkcioneri članovi građevinske mafije su svemoćni.Na našu sramotu Beograd nestaje.
Očekujem da neko prepravi/sruši Narodnu skupštinu, Hotel Moskvu, Poštu, Ministarstvo inostranih poslova.
Očekujem od vas drage arhitekte da podižete nove "crne udovice" i da ih, kao što eufemizovano nazvaste"Beogradjanka", nazovete "Vračarka", "Savamalka", "Paliluka" itd.
Врсних архитеката, оних ''правих'', даровитих, образованих и непоткупљивих (морално и материјално), истинских визионара али и поштовалаца својих предходника и свог наслеђа у данашњем Београду има.
Прави архитекта поштује туђа оставарења и своје колеге, живе и покојне. То тако и треба да буде, то се тако свуда у свету учи и свуда се тако и ради... Частан архитекта поседује самопоштовање као врлину, не дозвољава себи да скрнави туђе.
Да ли је ико икада мењао Мокрањчеве ноте или досликавао Саву Шумановића или преправљао Андрићеве романе? Зашто ли у нас бар врхунска дела архитектуре нису неприкосновена светиња?
Искључиво, ако баш мора, прави ће архитекта својим умећем туђе доградити или дозидати или преправити. Неће све у исто време. То никако! Он тако деликатној ствари не прилази надмено, цени рад, труд и знање свог предходника. Узима у обзир ниво домета, могућности и вредносна мерила епохе у којој је тај колега баш тад, тамо и тако својом ориганалном замисли баш ту и такву зграду пројектовао и изградио. Детаљно ће се и самоиницијативно документовати јер је систематичан а и струка му то налаже, проучиће историјат пројекта и градње, целокупан опус архитекте. Добро ће га упознати да би га тиме још боље од себе а и од других одбранио и заштитио, чувајући траг те тако засебне стопе у низу других, његовим залагањем доступне на увид и будућим покољењима. Једино оно што у мали прст познамо то заволимо и ценимо. Човек је такав.
Тако припремљен и приправан олакшаће самом себи будући рад. Важно ће му бити да докучи а затим и изанализира који су мотиви ти којима се његов колега у свом пројекту руководио; са којим се тешкоћама сусретао, каквим неочекиваним сметњама, који су били недостаци или предности терена, које су биле материјалне могућности тадашњег инвеститора, рокови, важећи прописи, норме. Попут глумаца припремиће се темељито за једну нову и њему врло важну улогу. И попут глумца неће мењати ауторов језик, реченицу или њен ритам. Кроз тог другог ће још боље упознати себе...
Он ће све то учинити не зато што се осећа инфериорним у односу на свог предходника него баш супротно томе јер зна да је то једини прави пут и професионални приступ . Својим истанчаним осећајем за меру, минималистичким упливом у дело, скоро невидљивим интервенцијама учиниће све како би се те, искључиво неопходне измене, тако вешто извршиле да оку зналца буду неприметне како споља тако и изнутра. Да здање њима озари а не да га унизи. И сви ови овде наведени аспекти не своде високу стручност и професионалност архитекте на пуког рестауратора зграде. Напротив... Он ће се доказати другде, при изради самосталног дела, овде је његово учешће само наизглед у другом плану.
Таквим ставом, у струци и међу лаицима он тиме само увећава свој морални углед и друштвени престиж. Онај једини, што се не мери новцем и наградама већ искреним поштовањем друштва и професије. Незадовољавање постигнутим, самопрекоран и самокритички однос према свом делу, према интензитету свог креативног напора и оствареног резултата. Да ли га је заиста било довољно и да ли је тај напор заиста уродио плодом?
Неко нечујно унутрашње ''ја'' у сваком тренутку врло добро зна да тo нешто неконкретно, неопипљиво и променљиво врло оштро, бритко и праведно одмери.
Једино се тако гради врхунски архитекта који себи може да дозволи слободу да у зрелим годинама стваралаштва, смелошћу свог разиграног генија након бројних интервенција у компликованим и захтевним пројектима који су му омогућили да стекне огромно искуство и сваки пут самог себе у нечем превазиђе и надмаши - пређе коначно Рубикон и само у изузетним случајевима изврши радикалну промену на неком туђем, из разних околности посусталом здању, знајући непоколебљиво да ће му пружити један истински нов дух, дах и свежину. Тај неочекивани квалитет мора толико да плени својом маестралношћу да брио остварене замисли недвосмислено баца сам од себе у неповрат заборава оно што је првобитно на том месту постојало.
У електронском издању "новина" Курир уз чланак о одштети Русији коју траже од Немачке
због разарања за време Другог Светског Рата стављена слика бомбардованог Београда
Новинарска срамота.
Ако не верујете погледајте слику коју смо коментарисали пре неколико страница
У електронском издању "новина" Курир уз чланак о одштети Русији коју траже од Немачке
због разарања за време Другог Светског Рата стављена слика бомбардованог Београда
Новинарска срамота.
Ако не верујете погледајте слику коју смо коментарисали пре неколико страница
Страшно колико је бахат тај "власник" и његов ГлодУр ????
Ja bih to pre opisao kao - lenjost.
Fotografija je već opšte poznata, na ovim našim forumima je prikazana odavno i ponovljena je mnogo puta.
Nalazi se i na Vikipediji u članku o bombardovanju Beograda 1941, a i na Google-u kao prvi rezultat među slikama.
Prema podacima sa www.bild.bundesarchiv.de/cross-search/search/_1423055276/
(ako se link dobro otvara)
original se nalazi u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a ja sam prilično siguran da smo je prvobitno "preuzeli" sa Bundesarhiva...možda sam je i ja prvi preneo (neke iz te arhive jesam), možda je i neko drugi, ko će se više setiti...
(lično zapažanje, što bi rekao major Kursula: sama vest u našim medijima je krajnje neprofesionalno preneta, ispada kao da se radi o nekom zvaničnom i usvojenom stavu Ruske Federacije...)
Нисам био прецизан до танчина...
Прво... Зграду у Крунској 10 су њене две комшинице, лепе, високе и луксузне ( овде мислим пре свега на задужбину Луке Челебоновића) тим својим квалитетима архитектонски и урбанистички унизиле и учиниле неугледном. Невољно али је тако. У односу на њу биле су грдосије...
Друго... Име госпође Затезало као одговорног пројетанта је стајало на табли у току радова...
Сад кад Милован каже да она није потписала завршни пројекат можда је у праву јер изгледа да је у току градње пројекат делимично промењен. Постоје две верзије горњег стакленог дела зграде а дошло је и до промене неких детаља на доњем делу фасаде.
Треће... Да до 1929 године регулација ( до тада постојећих улица ''преуских'' за нови по њима увећани саобраћај возила ) није увек била испоштована тврдим и даље али морам да додам и то да је постојала стара регулација Београда од пре 1914 године и нове, предвиђене генералним урбанистичким планом из 1921 и 1929 које ваљда нису одмах ступиле на снагу ( а било је и отпора власника у њиховом поштовању и спровођењу) па је највероватније одмах по Рату постојала пометња у администрацији на којој регулацији дозволити зидање а на којој не. Најбољи пример је из улице Деспота Стефана у блоку између Ђуре Даничића и Цетињске улице где се тада новоподигнуте зграде налазе на обема регулационим линијама и старој и новој.
Четврто... Бројне су зграде надзидане у Краља Милана, Кнеза Милоша, Кнез Михајловој, Крунској баш тих година уз кредите Хипотекарне банке првенствено ради висинске регулације улице а неке су зграде због тога што нису могле бити надзидане (било их је врло квалитетних) и срушене и на њиховим местима су подигнуте нове са одговарајућом висином. Примери су бројни и за једно и за друго.
Кредити су били јако повољни, њима се чак и шпекулисало, многи су се на томе обогатили. Преко хипотекарне банке Држава је тежила томе да мобилише илити натера приватни сектор да улаже у изградњу станова за ренту којих је због великог прилива становништва у Београд сво време старе Југославије хронично, целих тих 24 године, стално недостајало иако су многи услед те опште шпекулације некретнинама све до 1941 зврљили празни.
Кредити су били јако повољни, њима се чак и шпекулисало, многи су се на томе обогатили. Преко хипотекарне банке Држава је тежила томе да мобилише илити форсира приватни сектор да улаже у изградњу станова за ренту којих је због великог прилива становништва у Београд сво време старе Југославије хронично, целих тих 24 године, стално недостајало иако су многи услед те опште шпекулације некретнинама све до 1941 зврљали празни.
Ако се не варам, зграда унакрсно од Врачарске штедионице је сазидана на месту ниже зграде коју је власник морао да сруши по наређењу града и подигне вишу зграду.
Кредити су били јако повољни, њима се чак и шпекулисало, многи су се на томе обогатили. Преко хипотекарне банке Држава је тежила томе да мобилише илити форсира приватни сектор да улаже у изградњу станова за ренту којих је због великог прилива становништва у Београд сво време старе Југославије хронично, целих тих 24 године, стално недостајало иако су многи услед те опште шпекулације некретнинама све до 1941 зврљали празни.
Већ је овде објављен цео чланак о томе а ако треба поново ћу га поставити.
Da li se zna šta je rekonstrukcija, a šta destrukcija? Izgleda da se uz monoge pravce arhitekture
mora u slučaju Srbije uvesti i pravac koji se zove DESTRUKTIVIZAM!
No, ovo je samo moj revolt kojim se nemoćno pridružujem onima koji znaju da grad ima svoju istoriju.
Kao i porodice, narodi. Nama je sve to postalo NESVETO!
Zbog toga je i moguće ovakvo arhtektonsko mešetarenje.
Arhitekte svih profila ujedinite se! Čuvajte svoju profesiju.
Crnotravski dunđer bi ispoštovao originalno rešenje i dogradio nešto što priliči tome.
Ali korumpirani gradski funkcioneri članovi građevinske mafije su svemoćni.
Na našu sramotu Beograd nestaje.
Očekujem da neko prepravi/sruši Narodnu skupštinu, Hotel Moskvu, Poštu, Ministarstvo inostranih poslova.
Očekujem od vas drage arhitekte da podižete nove "crne udovice" i da ih, kao što eufemizovano nazvaste"Beogradjanka",
nazovete "Vračarka", "Savamalka", "Paliluka" itd.
mora u slučaju Srbije uvesti i pravac koji se zove DESTRUKTIVIZAM!No, ovo je samo moj revolt kojim se nemoćno pridružujem onima koji znaju da grad ima svoju istoriju.
Kao i porodice, narodi. Nama je sve to postalo NESVETO! Zbog toga je i moguće ovakvo arhtektonsko mešetarenje.
Arhitekte svih profila ujedinite se! Čuvajte svoju profesiju. Crnotravski dunđer bi ispoštovao originalno rešenje i dogradio nešto što priliči tome.
Ali korumpirani gradski funkcioneri članovi građevinske mafije su svemoćni.Na našu sramotu Beograd nestaje.
Očekujem da neko prepravi/sruši Narodnu skupštinu, Hotel Moskvu, Poštu, Ministarstvo inostranih poslova.
Očekujem od vas drage arhitekte da podižete nove "crne udovice" i da ih, kao što eufemizovano nazvaste"Beogradjanka", nazovete "Vračarka", "Savamalka", "Paliluka" itd.
Врсних архитеката, оних ''правих'', даровитих, образованих и непоткупљивих (морално и материјално), истинских визионара али и поштовалаца својих предходника и свог наслеђа у данашњем Београду има.
Прави архитекта поштује туђа оставарења и своје колеге, живе и покојне. То тако и треба да буде, то се тако свуда у свету учи и свуда се тако и ради... Частан архитекта поседује самопоштовање као врлину, не дозвољава себи да скрнави туђе.
Да ли је ико икада мењао Мокрањчеве ноте или досликавао Саву Шумановића или преправљао Андрићеве романе? Зашто ли у нас бар врхунска дела архитектуре нису неприкосновена светиња?
Искључиво, ако баш мора, прави ће архитекта својим умећем туђе доградити или дозидати или преправити. Неће све у исто време. То никако! Он тако деликатној ствари не прилази надмено, цени рад, труд и знање свог предходника. Узима у обзир ниво домета, могућности и вредносна мерила епохе у којој је тај колега баш тад, тамо и тако својом ориганалном замисли баш ту и такву зграду пројектовао и изградио. Детаљно ће се и самоиницијативно документовати јер је систематичан а и струка му то налаже, проучиће историјат пројекта и градње, целокупан опус архитекте. Добро ће га упознати да би га тиме још боље од себе а и од других одбранио и заштитио, чувајући траг те тако засебне стопе у низу других, његовим залагањем доступне на увид и будућим покољењима. Једино оно што у мали прст познамо то заволимо и ценимо. Човек је такав.
Тако припремљен и приправан олакшаће самом себи будући рад. Важно ће му бити да докучи а затим и изанализира који су мотиви ти којима се његов колега у свом пројекту руководио; са којим се тешкоћама сусретао, каквим неочекиваним сметњама, који су били недостаци или предности терена, које су биле материјалне могућности тадашњег инвеститора, рокови, важећи прописи, норме. Попут глумаца припремиће се темељито за једну нову и њему врло важну улогу. И попут глумца неће мењати ауторов језик, реченицу или њен ритам. Кроз тог другог ће још боље упознати себе...
Он ће све то учинити не зато што се осећа инфериорним у односу на свог предходника него баш супротно томе јер зна да је то једини прави пут и професионални приступ . Својим истанчаним осећајем за меру, минималистичким упливом у дело, скоро невидљивим интервенцијама учиниће све како би се те, искључиво неопходне измене, тако вешто извршиле да оку зналца буду неприметне како споља тако и изнутра. Да здање њима озари а не да га унизи. И сви ови овде наведени аспекти не своде високу стручност и професионалност архитекте на пуког рестауратора зграде. Напротив... Он ће се доказати другде, при изради самосталног дела, овде је његово учешће само наизглед у другом плану.
Таквим ставом, у струци и међу лаицима он тиме само увећава свој морални углед и друштвени престиж. Онај једини, што се не мери новцем и наградама већ искреним поштовањем друштва и професије. Незадовољавање постигнутим, самопрекоран и самокритички однос према свом делу, према интензитету свог креативног напора и оствареног резултата. Да ли га је заиста било довољно и да ли је тај напор заиста уродио плодом?
Неко нечујно унутрашње ''ја'' у сваком тренутку врло добро зна да тo нешто неконкретно, неопипљиво и променљиво врло оштро, бритко и праведно одмери.
Једино се тако гради врхунски архитекта који себи може да дозволи слободу да у зрелим годинама стваралаштва, смелошћу свог разиграног генија након бројних интервенција у компликованим и захтевним пројектима који су му омогућили да стекне огромно искуство и сваки пут самог себе у нечем превазиђе и надмаши - пређе коначно Рубикон и само у изузетним случајевима изврши радикалну промену на неком туђем, из разних околности посусталом здању, знајући непоколебљиво да ће му пружити један истински нов дух, дах и свежину. Тај неочекивани квалитет мора толико да плени својом маестралношћу да брио остварене замисли недвосмислено баца сам од себе у неповрат заборава оно што је првобитно на том месту постојало.
У електронском издању "новина" Курир уз чланак о одштети Русији коју траже од Немачке
због разарања за време Другог Светског Рата стављена слика бомбардованог Београда
Новинарска срамота.
Ако не верујете погледајте слику коју смо коментарисали пре неколико страница
Клик на линК
http://www.kurir.rs/planeta/rusija-ce-traziti-od-nemacke-odstetu-od-cetiri-bi...
Страшно колико је бахат тај "власник" и његов ГлодУр ????
У електронском издању "новина" Курир уз чланак о одштети Русији коју траже од Немачке
због разарања за време Другог Светског Рата стављена слика бомбардованог Београда
Новинарска срамота.
Ако не верујете погледајте слику коју смо коментарисали пре неколико страница
Клик на линК
http://www.kurir.rs/planeta/rusija-ce-traziti-od-nemacke-odstetu-od-cetiri-bi...
Страшно колико је бахат тај "власник" и његов ГлодУр ????
Ja bih to pre opisao kao - lenjost.
Fotografija je već opšte poznata, na ovim našim forumima je prikazana odavno i ponovljena je mnogo puta.
Nalazi se i na Vikipediji u članku o bombardovanju Beograda 1941, a i na Google-u kao prvi rezultat među slikama.
Prema podacima sa
www.bild.bundesarchiv.de/cross-search/search/_1423055276/
(ako se link dobro otvara)
original se nalazi u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a ja sam prilično siguran da smo je prvobitno "preuzeli" sa Bundesarhiva...možda sam je i ja prvi preneo (neke iz te arhive jesam), možda je i neko drugi, ko će se više setiti...
(lično zapažanje, što bi rekao major Kursula: sama vest u našim medijima je krajnje neprofesionalno preneta, ispada kao da se radi o nekom zvaničnom i usvojenom stavu Ruske Federacije...)
Овако бар пише у опису слике на интернету
И овде, само сиво поље... ???
Не разумем какво сиво поље? ја и у овој реплици видим фотографију људи (сликаних с леђа) који гледају према мосту ...
Ваше фотографије ни ја, Гонзо, не успевам да видим до само сиво поље, као што рече Неда