Да се вратимо на почетак: 1935. помиње се споменик на дунавској страни, кода Шарана, заједно сахрањеним српским и немачко-аустроугарским војницима. До сада га нисмо видели, зар не?
Mogu sa sigurnošću da potvrdim da takav spomenik nismo videli. Pregledao sam pažljivo sve slike koje imam sa tog dela, čak i one kamenorezačke koje smo imali.
Ipak, verujem da negde postoji.
A propos nepoznatih ratnih spomenika i grobalja, da li iko zna o čemu je ovde reč:
"Sjećam se kako su Amerikanci - bilo je to u lipnju 1946., kad sam mijenjao Rankovića, ministra unutarnjih poslova, tijekom njegova boravka s Titom u Moskvi - podcjenjivali sudjelovanje naših dužnosnika na posvećenju groblja američkih avijatičara u Košutnjaku, a istovremeno su iskupili 200-300 naših zadrtih protivnika.Tada je američka ambasada izdala letak protiv nas, pozivajući građane da dođu na posvećenje i daju “oduška protiv ugnjetača”. Štoviše, jedan američki oficir, Richard Kums, uzvikivao je: “Tito - heil Hitler!...”
Сећам се "Краставчевића" из шездесетих година; био је на парној страни, на углу Лоле и Палмотићеве; али зграда на овим сликама је једноспратна...а та зграда није била
Као сведоци тренутка преласка из некада у сад, очекујем коментаре везане за овај "омаж", пре свега мислим на Милована и Француза.
Ја бих овај пут остао без текста.
Sjajne su obe, šteta što ova nije jasnija da zabodemo nos u ove vitrine i police. Četke za štriclu, makaze, čajevi, pića, tegle sa bonbonama… a ovi džakovi sa šećerom, brašnom, pirinčem, namešteni da mušterija ne bi mogla da priđe bliže. Očigledno da brka nije poznavao marketinšku logiku kupovine ili se plašio da mu neko nešto „ne makne”.
Што јес јес. Гаја их је нашао баш! И споља и изнутра. Ко за уџбеник: како је пре рата изгледала једна радња мешовите робе у којој раде отац, мајка и деца. А пара нема да се плате радници. Да је радња скромна, види се по ширини фасаде према улици: 4-5 метара, а толико и у дубину авлије. И то ти је радња површине 20-25 квадрата. Зато то изгледа претрпано. Хтео би да има све јер, ако неко уђе купиће бар нешто. А, опет, места мало и за брашно (разне врсте), шећер, пиринач, зе'тин, сирће, гас, со, чоколаде Шонда са албумима за сличице, бомбоне (у металним кутијама), ратлук, Liptons tea, рибље конзерве, четке, фирнајз, фарба у праху, за вуну, за јаја али и за молерисање, „бронза“ и ваљци са мустром за молерске радове, гипс, ексери, рајснегле, оловке, гумице, мастило у флашама (донесеш флашицу, па ти сипају), цегери, ђубравници, лопате, жарачи, машице за жар, Албус прашак за прање, сапун парфимисани и домаћи са содом....
Milorade, šta bi moglo da bude ono u đakovima što liči na veliki kesten....
А имаш ли идеју плакат са десне стране нешто као "SUCKA...".
Покушао сам да гуглишем али ћорак.
Ово је реклама за чоколаде "Suchard", оснивача и власника Швајцарца Филипа Сишара...данас су то и "Милка" чоколаде....(постовано на стр. 4692)
Pozdrav svima ...
Ipak, verujem da negde postoji.
"Sjećam se kako su Amerikanci - bilo je to u lipnju 1946., kad sam mijenjao Rankovića, ministra unutarnjih poslova, tijekom njegova boravka s Titom u Moskvi - podcjenjivali sudjelovanje naših dužnosnika na posvećenju groblja američkih avijatičara u Košutnjaku, a istovremeno su iskupili 200-300 naših zadrtih protivnika.Tada je američka ambasada izdala letak protiv nas, pozivajući građane da dođu na posvećenje i daju “oduška protiv ugnjetača”. Štoviše, jedan američki oficir, Richard Kums, uzvikivao je: “Tito - heil Hitler!...”
Reč je o izvodu iz Đilasovih memoara.
Pozdrav, ako uopšte nekog ima ...
Ima, ponekad, ponekoga...Pozdrav uvek važi...
Сећам се "Краставчевића" из шездесетих година; био је на парној страни, на углу Лоле и Палмотићеве; али зграда на овим сликама је једноспратна...а та зграда није била
Ја бих овај пут остао без текста.
Мајко мила,ово је за дугогодишњи затвор...
Ovo je bilo...zašto ponavljamo stare fotografije?
Ulica je Đure Daničića, snimljeno iz parkića "Kopitareva gradina"
Sjajne su obe, šteta što ova nije jasnija da zabodemo nos u ove vitrine i police. Četke za štriclu, makaze, čajevi, pića, tegle sa bonbonama… a ovi džakovi sa šećerom, brašnom, pirinčem, namešteni da mušterija ne bi mogla da priđe bliže. Očigledno da brka nije poznavao marketinšku logiku kupovine ili se plašio da mu neko nešto „ne makne”.
Што јес јес. Гаја их је нашао баш! И споља и изнутра. Ко за уџбеник: како је пре рата изгледала једна радња мешовите робе у којој раде отац, мајка и деца. А пара нема да се плате радници. Да је радња скромна, види се по ширини фасаде према улици: 4-5 метара, а толико и у дубину авлије. И то ти је радња површине 20-25 квадрата. Зато то изгледа претрпано. Хтео би да има све јер, ако неко уђе купиће бар нешто. А, опет, места мало и за брашно (разне врсте), шећер, пиринач, зе'тин, сирће, гас, со, чоколаде Шонда са албумима за сличице, бомбоне (у металним кутијама), ратлук, Liptons tea, рибље конзерве, четке, фирнајз, фарба у праху, за вуну, за јаја али и за молерисање, „бронза“ и ваљци са мустром за молерске радове, гипс, ексери, рајснегле, оловке, гумице, мастило у флашама (донесеш флашицу, па ти сипају), цегери, ђубравници, лопате, жарачи, машице за жар, Албус прашак за прање, сапун парфимисани и домаћи са содом....
Milorade, šta bi moglo da bude ono u đakovima što liči na veliki kesten....
А имаш ли идеју плакат са десне стране нешто као "SUCKA...".
Покушао сам да гуглишем али ћорак.
Ово је реклама за чоколаде "Suchard", оснивача и власника Швајцарца Филипа Сишара...данас су то и "Милка" чоколаде....(постовано на стр. 4692)