Interesantno je da je Košutnjak pred II svetski rat trebalo da postane i centar za skijaške skokove. 1936. godine podignuta je skakaonica od 40 m visine, po projektu inženjera Stanka Bloudeka. Ipak, zbog neodgovarajućih klimatskih uslova i nedovoljnog interesovanja, ona nikad nije korišćena, a tokom II svetskog rata je i uništena. Međutim, 1953. godine skakaonica je obnovljena, da bi 26. februara 1956. na njoj bilo održano prvo i poslednje beogradsko takmičenje u skijaškim skokovima, na kome je prisustvovalo više od dve hiljade gledalaca.
Guglanjem nalazim podatak da je Beograd imao dve skakaonice, jednu u Kosutanjku, drugu na Avali.
Serbia’s capial Belgrade two ski jumping hills were constructed in 1936. On the one hand there was Košutnjak 40 meter hill, which was projected by famous Stanko Bloudek and later reconstructed in 1953. On 1956-02-26 2,000 spectators came to watch a competition of 10 participants, among 3 Polish. There Albin Rogelj jumped a record of 35 meters, in training Jože Zidar even landed at 42 m.
The other jump was a 20 meter hill at Avala, which had also been in use not very long and was soon destroyed.
pise jos i
Iako zvuči krajnje neverovatno, pre tačno 50 godina u beogradskom Košutnjaku održano je prvo, ali i ujedno poslednje takmičenje u skijaškim skokovima u Beogradu. Ta neobična sportska manifestacija, koja je zbog učešća trojice Poljaka imala i međunarodni karakter, održana je 26. februara 1956. godine na maloj i delimično improvizovanoj skakaonici koja je omogućavala skokove do 40 metara. Nastupilo je 10 takmičara, koji su na insistiranje publike toga dana nastavili da skaču na «bis» i nakon okončanja oficijelnog dela takmičenja.
Najuspešniji skakač na tom takmičenju bio je olimpijac Albin Rogelj, koji je iste godine na Zimskim olimpijskim igrama u italijanskom gradu Cortina D`Ampeco osvoio 23. mesto, preletevši u Košutnjaku 35 metara, dok je Jože Zidar zabeležio skok od čitavih 42 metara, ali mu nije priznat jer je tu dužinu ostvario na treningu. Samom takmičenju prisustvovalo je nešto više od 2.000 gledalaca.
Опет ја са причама а без слика / фотографија. Шта да радим кад их немам али имам сећање, па и то је нешто.
Давне (из временске садашњости) 1960 у пролеће учитељица Боса Богдановић нас је водила на излет у Кошутњак изнајмљеним трамвајем.
Нормално не само наш трећи разред већ је трамвај са приколицом изнајмљен за све треће разреде. Од Топчидерске окретнице до Пионирског
града ишли смо по двоје а онда нас је пустила да се сами спустимо. Тада смо наишли на још увек стабилну, споменуту скакаоницу,
и пењали смо се на њу док због граје учитељица није дошла и нормално сви које је затекла на скаконици зарадише грдњу и морали смо
за казну да се са њом спустимо до Топчидера.
Дакле почетком 60'тих је још увек стајала дрвена конструкција, а мислим да је била и до краја те деценије.
1972. је била само чистина на падини за доскок са траговима у земљи где је била скакаоница.
A gde se nalazila? Na mestu ski staze ?
Predpostavljam da se nalazila nešto pre Pionirskoig grada idući od naselja Skojevska prema Pionirskom gradu, naravno sa desne strane. Tu je godinama bila široka traka prosečena kroz šumu koja se strmo spuštala dole. Sada je već izraslo drveće i žbunje i teško je uočiti.
Нисам разумео питање да се односило на целу стазу а не само на дрвену конструкцију скаконице.
Никако није била на месту садашње ски стазе већ је локација наведена у великом посту.
Лево од главног улаза у Понирски град била је стаза која се спуштала према Хајдучкој чесми и пролазила је
доњим делом доскочиштем скакаонице која је била лево узбрдо према спортским теренима Пио.Града.
Покушао сам да гуглишем гугл земљу али је тај део низбрдо према прузи и Хајдучкој чесми па се не може лепо видети.
Садашња ски стаза од Голф клуба према ковници новца је изграђена средином 80'тих година.
Учинило ми се на мобилном телефону да сам примио Ваш мејл, али сам онда, изгледа, нешто забрљао и сада не могу да га нађем. Молим Вас да поново пошаљете поруку, тим пре што треба да Вас повежем са г. Милошем Јуришићем. Поздрав.
Interesantno je da je Košutnjak pred II svetski rat trebalo da postane i centar za skijaške skokove. 1936. godine podignuta je skakaonica od 40 m visine, po projektu inženjera Stanka Bloudeka. Ipak, zbog neodgovarajućih klimatskih uslova i nedovoljnog interesovanja, ona nikad nije korišćena, a tokom II svetskog rata je i uništena. Međutim, 1953. godine skakaonica je obnovljena, da bi 26. februara 1956. na njoj bilo održano prvo i poslednje beogradsko takmičenje u skijaškim skokovima, na kome je prisustvovalo više od dve hiljade gledalaca.
Guglanjem nalazim podatak da je Beograd imao dve skakaonice, jednu u Kosutanjku, drugu na Avali.
Serbia’s capial Belgrade two ski jumping hills were constructed in 1936. On the one hand there was Košutnjak 40 meter hill, which was projected by famous Stanko Bloudek and later reconstructed in 1953. On 1956-02-26 2,000 spectators came to watch a competition of 10 participants, among 3 Polish. There Albin Rogelj jumped a record of 35 meters, in training Jože Zidar even landed at 42 m.
The other jump was a 20 meter hill at Avala, which had also been in use not very long and was soon destroyed.
pise jos i
Iako zvuči krajnje neverovatno, pre tačno 50 godina u beogradskom Košutnjaku održano je prvo, ali i ujedno poslednje takmičenje u skijaškim skokovima u Beogradu. Ta neobična sportska manifestacija, koja je zbog učešća trojice Poljaka imala i međunarodni karakter, održana je 26. februara 1956. godine na maloj i delimično improvizovanoj skakaonici koja je omogućavala skokove do 40 metara. Nastupilo je 10 takmičara, koji su na insistiranje publike toga dana nastavili da skaču na «bis» i nakon okončanja oficijelnog dela takmičenja.
Najuspešniji skakač na tom takmičenju bio je olimpijac Albin Rogelj, koji je iste godine na Zimskim olimpijskim igrama u italijanskom gradu Cortina D`Ampeco osvoio 23. mesto, preletevši u Košutnjaku 35 metara, dok je Jože Zidar zabeležio skok od čitavih 42 metara, ali mu nije priznat jer je tu dužinu ostvario na treningu. Samom takmičenju prisustvovalo je nešto više od 2.000 gledalaca.
A evo i slike skakaonice na Avali
Нешто мало о змиским спортовима начето је и овде politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema
Опет ја са причама а без слика / фотографија. Шта да радим кад их немам али имам сећање, па и то је нешто.
Давне (из временске садашњости) 1960 у пролеће учитељица Боса Богдановић нас је водила на излет у Кошутњак изнајмљеним трамвајем.
Нормално не само наш трећи разред већ је трамвај са приколицом изнајмљен за све треће разреде. Од Топчидерске окретнице до Пионирског
града ишли смо по двоје а онда нас је пустила да се сами спустимо. Тада смо наишли на још увек стабилну, споменуту скакаоницу,
и пењали смо се на њу док због граје учитељица није дошла и нормално сви које је затекла на скаконици зарадише грдњу и морали смо
за казну да се са њом спустимо до Топчидера.
Дакле почетком 60'тих је још увек стајала дрвена конструкција, а мислим да је била и до краја те деценије.
1972. је била само чистина на падини за доскок са траговима у земљи где је била скакаоница.
A gde se nalazila? Na mestu ski staze ?
Predpostavljam da se nalazila nešto pre Pionirskoig grada idući od naselja Skojevska prema Pionirskom gradu, naravno sa desne strane. Tu je godinama bila široka traka prosečena kroz šumu koja se strmo spuštala dole. Sada je već izraslo drveće i žbunje i teško je uočiti.
Odatle i ime kafea, odnosno, čitavog tog prostora. Današnja padina ispod prve zgrade kafića je bila staza za doskok...
Odatle i ime kafea, odnosno, čitavog tog prostora. Današnja padina ispod prve zgrade kafića je bila staza za doskok...
Да, биће да је тако:
https://www.facebook.com/video.php?v=10152341323509577&set=vb.165039404576&type=2&theater
https://www.facebook.com/aleksandarclub.skistaza
Pozdrav svima ...
Odatle i ime kafea, odnosno, čitavog tog prostora. Današnja padina ispod prve zgrade kafića je bila staza za doskok...
Да, биће да је тако:
https://www.facebook.com/video.php?v=10152341323509577&set=vb.165039404576&type=2&theater
https://www.facebook.com/aleksandarclub.skistaza
Нисам разумео питање да се односило на целу стазу а не само на дрвену конструкцију скаконице.
Никако није била на месту садашње ски стазе већ је локација наведена у великом посту.
Лево од главног улаза у Понирски град била је стаза која се спуштала према Хајдучкој чесми и пролазила је
доњим делом доскочиштем скакаонице која је била лево узбрдо према спортским теренима Пио.Града.
Покушао сам да гуглишем гугл земљу али је тај део низбрдо према прузи и Хајдучкој чесми па се не може лепо видети.
Садашња ски стаза од Голф клуба према ковници новца је изграђена средином 80'тих година.
Учинило ми се на мобилном телефону да сам примио Ваш мејл, али сам онда, изгледа, нешто забрљао и сада не могу да га нађем. Молим Вас да поново пошаљете поруку, тим пре што треба да Вас повежем са г. Милошем Јуришићем. Поздрав.
Г. Милош нам је послао и једну лепу слику:
Где се налазила? У тефтерима је не видим.