Да, имам све податке који се тичу парцеле. Прича је у томе да је законом о експропрриацији 1962. године донето решење о експроприацији 2,16 ара наше парцеле како би се проширила улица 27. Марта и прошле шине, а касније је општина срушила наше станове који су били у дворишту касине за које ми тврде да су они били предмет експроприације, иако нису били. Узео сам план ја из Катастра Србије на Сењаку, из 1932. где се види да је постојала ту зграда, која је срушена, само што ми је потребна нека слика да бих доказао да је у тој згради стварно постојала бакалница и стан. Стан се види на оној слици коју сте и ви постовали, где нека моја претпостављам бака разговара са пролазницом, али се не види нигде бакалница сем што се на једној слици гдина Јуришића назире поред оне две велике липе. Ја сам њега контактирао преко маила Музеја науке и технике али ми се није јавио.
Мени се чини да се на овој слици види бакалница, лево од бандере. Али, квалитетнији оргинал налази се у збирци Јеремије Станојевића у Музеју Града Београда, Змај Јовина, фотодокументација, шеф Мирјана Мијајловић, инв. бр. Ур. 9195.
Гдине Путник, сем хвала немам шта друго да кажем. Сутра ћу са Сењака правац у Змај Јовину да дођем до слике бољег квалитета. Надам се да ћу тамо моћи да скенирам или на неки други начин дођем до те слике у електронском облику. ХВАЛА још једном!
Ово је слика Г-Дина Јуришића и уклапа се у оно што сте показали, тј. да је бакалница ова зградица са слике.
Гдине Путник, сем хвала немам шта друго да кажем. Сутра ћу са Сењака правац у Змај Јовину да дођем до слике бољег квалитета. Надам се да ћу тамо моћи да скенирам или на неки други начин дођем до те слике у електронском облику. ХВАЛА још једном!
Нема на чему. Али, имам ја молбу за Вас: да ми кажете шта знате о историјату Велике Македоније и Старе Србије. На пример, када је подигнута или основана Велика Македонија и како се звала пре и после Првог светског рата. Може и нека занимљивост. Знате, један колега и ја правимо књигу о старим кафанама, па скупљам податке. Ево шта имамо о тој кафани:
Велика Македонија
Адреса Мајора Илића 15, на углу са данашњом улицом 27. марта.
Кафана је постојала на том месту и 1912, али не знамо њено тадашње име. Током 1930-тих зове се Велика Македонија. После Другог светског рата преузима име оближње Палилулске касине, вероватно стога што је политички погодније, и траје доскора.
Власници и кафеџије долазе из породице Смиљевић: од Арсе 1912. до Танасија 1940. године.
Уколико је згодније, можемо прећи на мејлове: putnik92@gmail.com
с цбб на фб, питалица: којим су поводом били постављени ови неидентификовани шестоугаони објекти? Баш ме заинтригирало, јер их се као кроз маглу сећам...
Interesantno je da je Košutnjak pred II svetski rat trebalo da postane i centar za skijaške skokove. 1936. godine podignuta je skakaonica od 40 m visine, po projektu inženjera Stanka Bloudeka. Ipak, zbog neodgovarajućih klimatskih uslova i nedovoljnog interesovanja, ona nikad nije korišćena, a tokom II svetskog rata je i uništena. Međutim, 1953. godine skakaonica je obnovljena, da bi 26. februara 1956. na njoj bilo održano prvo i poslednje beogradsko takmičenje u skijaškim skokovima, na kome je prisustvovalo više od dve hiljade gledalaca.
Guglanjem nalazim podatak da je Beograd imao dve skakaonice, jednu u Kosutanjku, drugu na Avali.
Serbia’s capial Belgrade two ski jumping hills were constructed in 1936. On the one hand there was Košutnjak 40 meter hill, which was projected by famous Stanko Bloudek and later reconstructed in 1953. On 1956-02-26 2,000 spectators came to watch a competition of 10 participants, among 3 Polish. There Albin Rogelj jumped a record of 35 meters, in training Jože Zidar even landed at 42 m.
The other jump was a 20 meter hill at Avala, which had also been in use not very long and was soon destroyed.
pise jos i
Iako zvuči krajnje neverovatno, pre tačno 50 godina u beogradskom Košutnjaku održano je prvo, ali i ujedno poslednje takmičenje u skijaškim skokovima u Beogradu. Ta neobična sportska manifestacija, koja je zbog učešća trojice Poljaka imala i međunarodni karakter, održana je 26. februara 1956. godine na maloj i delimično improvizovanoj skakaonici koja je omogućavala skokove do 40 metara. Nastupilo je 10 takmičara, koji su na insistiranje publike toga dana nastavili da skaču na «bis» i nakon okončanja oficijelnog dela takmičenja.
Najuspešniji skakač na tom takmičenju bio je olimpijac Albin Rogelj, koji je iste godine na Zimskim olimpijskim igrama u italijanskom gradu Cortina D`Ampeco osvoio 23. mesto, preletevši u Košutnjaku 35 metara, dok je Jože Zidar zabeležio skok od čitavih 42 metara, ali mu nije priznat jer je tu dužinu ostvario na treningu. Samom takmičenju prisustvovalo je nešto više od 2.000 gledalaca.
Опет ја са причама а без слика / фотографија. Шта да радим кад их немам али имам сећање, па и то је нешто.
Давне (из временске садашњости) 1960 у пролеће учитељица Боса Богдановић нас је водила на излет у Кошутњак изнајмљеним трамвајем.
Нормално не само наш трећи разред већ је трамвај са приколицом изнајмљен за све треће разреде. Од Топчидерске окретнице до Пионирског
града ишли смо по двоје а онда нас је пустила да се сами спустимо. Тада смо наишли на још увек стабилну, споменуту скакаоницу,
и пењали смо се на њу док због граје учитељица није дошла и нормално сви које је затекла на скаконици зарадише грдњу и морали смо
за казну да се са њом спустимо до Топчидера.
Дакле почетком 60'тих је још увек стајала дрвена конструкција, а мислим да је била и до краја те деценије.
1972. је била само чистина на падини за доскок са траговима у земљи где је била скакаоница.
... ugao je dosta dobar, e sad tehnički ... ako sam dobro razumeo koleginicu koja je postovala ovu sliku, možda nije isključeno da se uz malo (ili malo vise) truda može doći i do originala ... u svakom slučaju - puno sreće ! ...
Мени се чини да се на овој слици види бакалница, лево од бандере. Али, квалитетнији оргинал налази се у збирци Јеремије Станојевића у Музеју Града Београда, Змај Јовина, фотодокументација, шеф Мирјана Мијајловић, инв. бр. Ур. 9195.
Ово је слика Г-Дина Јуришића и уклапа се у оно што сте показали, тј. да је бакалница ова зградица са слике.
Нема на чему. Али, имам ја молбу за Вас: да ми кажете шта знате о историјату Велике Македоније и Старе Србије. На пример, када је подигнута или основана Велика Македонија и како се звала пре и после Првог светског рата. Може и нека занимљивост. Знате, један колега и ја правимо књигу о старим кафанама, па скупљам податке. Ево шта имамо о тој кафани:
Велика Македонија
Адреса Мајора Илића 15, на углу са данашњом улицом 27. марта.
Власници и кафеџије долазе из породице Смиљевић: од Арсе 1912. до Танасија 1940. године.
Уколико је згодније, можемо прећи на мејлове: putnik92@gmail.com
Interesantno je da je Košutnjak pred II svetski rat trebalo da postane i centar za skijaške skokove. 1936. godine podignuta je skakaonica od 40 m visine, po projektu inženjera Stanka Bloudeka. Ipak, zbog neodgovarajućih klimatskih uslova i nedovoljnog interesovanja, ona nikad nije korišćena, a tokom II svetskog rata je i uništena. Međutim, 1953. godine skakaonica je obnovljena, da bi 26. februara 1956. na njoj bilo održano prvo i poslednje beogradsko takmičenje u skijaškim skokovima, na kome je prisustvovalo više od dve hiljade gledalaca.
Guglanjem nalazim podatak da je Beograd imao dve skakaonice, jednu u Kosutanjku, drugu na Avali.
Serbia’s capial Belgrade two ski jumping hills were constructed in 1936. On the one hand there was Košutnjak 40 meter hill, which was projected by famous Stanko Bloudek and later reconstructed in 1953. On 1956-02-26 2,000 spectators came to watch a competition of 10 participants, among 3 Polish. There Albin Rogelj jumped a record of 35 meters, in training Jože Zidar even landed at 42 m.
The other jump was a 20 meter hill at Avala, which had also been in use not very long and was soon destroyed.
pise jos i
Iako zvuči krajnje neverovatno, pre tačno 50 godina u beogradskom Košutnjaku održano je prvo, ali i ujedno poslednje takmičenje u skijaškim skokovima u Beogradu. Ta neobična sportska manifestacija, koja je zbog učešća trojice Poljaka imala i međunarodni karakter, održana je 26. februara 1956. godine na maloj i delimično improvizovanoj skakaonici koja je omogućavala skokove do 40 metara. Nastupilo je 10 takmičara, koji su na insistiranje publike toga dana nastavili da skaču na «bis» i nakon okončanja oficijelnog dela takmičenja.
Najuspešniji skakač na tom takmičenju bio je olimpijac Albin Rogelj, koji je iste godine na Zimskim olimpijskim igrama u italijanskom gradu Cortina D`Ampeco osvoio 23. mesto, preletevši u Košutnjaku 35 metara, dok je Jože Zidar zabeležio skok od čitavih 42 metara, ali mu nije priznat jer je tu dužinu ostvario na treningu. Samom takmičenju prisustvovalo je nešto više od 2.000 gledalaca.
A evo i slike skakaonice na Avali
Нешто мало о змиским спортовима начето је и овде politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema
Опет ја са причама а без слика / фотографија. Шта да радим кад их немам али имам сећање, па и то је нешто.
Давне (из временске садашњости) 1960 у пролеће учитељица Боса Богдановић нас је водила на излет у Кошутњак изнајмљеним трамвајем.
Нормално не само наш трећи разред већ је трамвај са приколицом изнајмљен за све треће разреде. Од Топчидерске окретнице до Пионирског
града ишли смо по двоје а онда нас је пустила да се сами спустимо. Тада смо наишли на још увек стабилну, споменуту скакаоницу,
и пењали смо се на њу док због граје учитељица није дошла и нормално сви које је затекла на скаконици зарадише грдњу и морали смо
за казну да се са њом спустимо до Топчидера.
Дакле почетком 60'тих је још увек стајала дрвена конструкција, а мислим да је била и до краја те деценије.
1972. је била само чистина на падини за доскок са траговима у земљи где је била скакаоница.
A gde se nalazila? Na mestu ski staze ?
Link na 1956 : scc.digital.bkp.nb.rs/document/P-2484-1956
Па на врху те падине као што и ова слика то показује...