Откривање споменика краљу Александру у Saint Quentinu
VJ је написао/ла:
Када је у питању споменик у Француској, у добром је стању..
Нисам успео да пронађем податке о судбини овог споменика.
На фотографији са свечаног откривања уочавамо различит бронзани одливак профила, као и другачији постамент.
Чак бих рекао да је споменик измештен на другу локацију и да је у питању реплика мањих димензија али је ово скроз субјективно па самим тим не мора да буде тачно.
Da li neko zna tvorca ove građevine u Ulici Maršala Pilsudskog koja je srušena za vreme rata, i kojem pravcu pripada?
Neki mali trag pronašao sam kod Divne Đurić Zamolo, gde stoji da je intervencije na zgradi radio Viktor David Azriel (isti autor projektovao je Robni magazin u Kralja Petra i po tome ostao upamćen u istoriji srpske arhitekture). Da li je on i autor zgrade, nije mi poznato ili se detaljnije ne navodi...
Откривање споменика краљу Александру у Saint Quentinu
VJ је написао/ла:
Када је у питању споменик у Француској, у добром је стању..
Нисам успео да пронађем податке о судбини овог споменика.
На фотографији са свечаног откривања уочавамо различит бронзани одливак профила, као и другачији постамент.
Чак бих рекао да је споменик измештен на другу локацију и да је у питању реплика мањих димензија али је ово скроз субјективно па самим тим не мора да буде тачно.
Хвала на труду и информацијама.
И даље ме копка бронзани одливак профила и димензије споменика.
Бронза је могла бити украдена па замењена али када видим висину човека у односу на споменик и пратим линије блокова споменика онда и сада, опет се нешто не уклапа.
Чини ми се да ово није Београд. На то ме наводи фирма, натпис са именом фотографске радње, у горњем десном углу. На фирми пише ТОДОРЪ и ПАРИЖКИ, што није писало у Београду, ни у време окупације. Тврди знак нису употребљавали ни Руси, пре ће бити да је Бугарска, вероватно Софија. Ако гледа Булвита, он ће вероватно препознати...
Da li neko zna tvorca ove građevine u Ulici Maršala Pilsudskog koja je srušena za vreme rata, i kojem pravcu pripada?
Neki mali trag pronašao sam kod Divne Đurić Zamolo, gde stoji da je intervencije na zgradi radio Viktor David Azriel (isti autor projektovao je Robni magazin u Kralja Petra i po tome ostao upamćen u istoriji srpske arhitekture). Da li je on i autor zgrade, nije mi poznato ili se detaljnije ne navodi...
И ја сам негде прочитао да је то градио Виктор Азриел. Сада видим да се ни толико не зна сигурно.
Што се тиче стила, нека се изјасне наше архитекте. Ја бих рекао да је мешавине свачега, можда понајвише неке северњачке ренесансе...
Ако сам у праву, ово је поглед који - иако тако не изгледа - сви ми, и још хиљаде Београђана ужива скоро сваког дана. Наиме, ово је задња страна зграде удружења "Српска мајка". Прочеље је било из Југ Богданове; обновљено је пре неку годину, све са лепим медаљоном над улазом, а онда се неки мудријаш сетио и зграду преправио до непрепознатљивости, Бог те пита зашто. С обзиром да је ово двориште а зграде из Бранкове више нема, онда ово мора бити фасада која данас стоји према пешачком прелазу када се спуштате из Царице Милице на Зелени венац. Овде где је стајао аутор ове фотографије, у овом идиличном дворишту, сада сваког дана прође небројено много људи.
До краја 60'тих година то је и даље био дом за децу, и од како памтим ту зграду са том функцијом увек им је био улаз
из Бранкове кроз то двориште.
Наиме школе Јован Јовановић Змај и Борис Кидрић су похађала деца из тог дома и дружио сам се и посећивао их.
Колико ме сећање не вара није било зграде из Бранкове већ само ограда са великом капијом,
а где је данас паркинг то је цело ово двориште.
Можда је пре другог св.рата била па срушена у бомбардовању.
Према ономе што се види на другим сликама вероватно је кућа с улице порушена већ при изградњи овог дома.
Откривање споменика краљу Александру у Saint Quentinu
Када је у питању споменик у Француској, у добром је стању..
Нисам успео да пронађем податке о судбини овог споменика.
На фотографији са свечаног откривања уочавамо различит бронзани одливак профила, као и другачији постамент.
Чак бих рекао да је споменик измештен на другу локацију и да је у питању реплика мањих димензија али је ово скроз субјективно па самим тим не мора да буде тачно.
Evo ga most ali ne mogu naci spomenik
www.google.rs/maps/@49.8409188,3.2971952,3a,75y,37.39h,74.09t/data=!3m4!1e1!3m2!1sLN7IwqX30gGNMPWGW1Yy1Q!2e0!6m1!1e1
PS Nasao, pomeren je ka vodi u ovaj kompleks od tri spomenika
www.panoramio.com/photo/113724891
to bi trebao da bude ovaj sumarak
www.google.rs/maps/place/Saint-Quentin,+France/@49.8405048,3.297985,3a,20.1y,24.04h,89.52t/data=!3m4!1e1!3m2!1spuaGuCSjlqeIUbeh33ghIg!2e0!4m2!3m1!1s0x47e8186188e01cc5:0x40af13e8169d440
Neki mali trag pronašao sam kod Divne Đurić Zamolo, gde stoji da je intervencije na zgradi radio Viktor David Azriel (isti autor projektovao je Robni magazin u Kralja Petra i po tome ostao upamćen u istoriji srpske arhitekture). Da li je on i autor zgrade, nije mi poznato ili se detaljnije ne navodi...
Откривање споменика краљу Александру у Saint Quentinu
Када је у питању споменик у Француској, у добром је стању..
Нисам успео да пронађем податке о судбини овог споменика.
На фотографији са свечаног откривања уочавамо различит бронзани одливак профила, као и другачији постамент.
Чак бих рекао да је споменик измештен на другу локацију и да је у питању реплика мањих димензија али је ово скроз субјективно па самим тим не мора да буде тачно.
Evo ga most ali ne mogu naci spomenik
www.google.rs/maps/@49.8409188,3.2971952,3a,75y,37.39h,74.09t/data=!3m4!1e1!3m2!1sLN7IwqX30gGNMPWGW1Yy1Q!2e0!6m1!1e1
PS Nasao, pomeren je ka vodi u ovaj kompleks od tri spomenika
www.panoramio.com/photo/113724891
to bi trebao da bude ovaj sumarak
www.google.rs/maps/place/Saint-Quentin,+France/@49.8405048,3.297985,3a,20.1y,24.04h,89.52t/data=!3m4!1e1!3m2!1spuaGuCSjlqeIUbeh33ghIg!2e0!4m2!3m1!1s0x47e8186188e01cc5:0x40af13e8169d440
Хвала на труду и информацијама.
И даље ме копка бронзани одливак профила и димензије споменика.
Бронза је могла бити украдена па замењена али када видим висину човека у односу на споменик и пратим линије блокова споменика онда и сада, опет се нешто не уклапа.
Чини ми се да ово није Београд. На то ме наводи фирма, натпис са именом фотографске радње, у горњем десном углу. На фирми пише ТОДОРЪ и ПАРИЖКИ, што није писало у Београду, ни у време окупације. Тврди знак нису употребљавали ни Руси, пре ће бити да је Бугарска, вероватно Софија. Ако гледа Булвита, он ће вероватно препознати...
Ову слику смо видели већ неколико пута, али мора да је у питању грешка издавача јер ова зграда није никада виђена у Земуну.
Neki mali trag pronašao sam kod Divne Đurić Zamolo, gde stoji da je intervencije na zgradi radio Viktor David Azriel (isti autor projektovao je Robni magazin u Kralja Petra i po tome ostao upamćen u istoriji srpske arhitekture). Da li je on i autor zgrade, nije mi poznato ili se detaljnije ne navodi...
И ја сам негде прочитао да је то градио Виктор Азриел. Сада видим да се ни толико не зна сигурно.
Што се тиче стила, нека се изјасне наше архитекте. Ја бих рекао да је мешавине свачега, можда понајвише неке северњачке ренесансе...
Сигурно неко зна ко су остали/е на слици? Женско с десне стране би могла бити Бета Вукановић.
Ако сам у праву, ово је поглед који - иако тако не изгледа - сви ми, и још хиљаде Београђана ужива скоро сваког дана. Наиме, ово је задња страна зграде удружења "Српска мајка". Прочеље је било из Југ Богданове; обновљено је пре неку годину, све са лепим медаљоном над улазом, а онда се неки мудријаш сетио и зграду преправио до непрепознатљивости, Бог те пита зашто. С обзиром да је ово двориште а зграде из Бранкове више нема, онда ово мора бити фасада која данас стоји према пешачком прелазу када се спуштате из Царице Милице на Зелени венац. Овде где је стајао аутор ове фотографије, у овом идиличном дворишту, сада сваког дана прође небројено много људи.
Pazi stvarno:
https://www.google.rs/maps/place/Hotel+Srbija+Garni/@44.8145486,20.4561728,3a,58.1y,197.58h,87.59t/data=!3m4!1e1!3m2!1sUBImdk6AVU4j6eVA7qjLig!2e0!4m2!3m1!1s0x0000000000000000:0xbae599bab329aeaa?hl=sr
До краја 60'тих година то је и даље био дом за децу, и од како памтим ту зграду са том функцијом увек им је био улаз
из Бранкове кроз то двориште.
Наиме школе Јован Јовановић Змај и Борис Кидрић су похађала деца из тог дома и дружио сам се и посећивао их.
Колико ме сећање не вара није било зграде из Бранкове већ само ограда са великом капијом,
а где је данас паркинг то је цело ово двориште.
Можда је пре другог св.рата била па срушена у бомбардовању.
Према ономе што се види на другим сликама вероватно је кућа с улице порушена већ при изградњи овог дома.