Desava se i kod nas da se podignu zgrade koje se uklapaju u sredinu. Npr, ova zgrada je na Kosancicevom vencu podignuta negde sredinom osamdesetih, cini mi se ... Malo ko se seca da je tu bila jedna trosna rujna. ovo je ispalo jako lepo.
https://www.google.com/maps/@44.816733,20.4512861,3a,75y,103.9h,86.73t/data=!3m4!1e1!3m2!1s0GERSFiuAUSMLCZ8jHhe9A!2e0
Istine radi, podsetiću da je ova zgrada koja je na navedenom linku nastala tako što je porušeno sve od jedne stare zgrade i ponovo sazidano. Ta stara kuća, koliko se sećam (a sećam se jer sam tamo odlazio) nije bila nikakva ruina, nego jedna prelepa zgrada sa vrlo pristojnom i bogatom obradom, organizovana oko središnjeg atrijuma sa fontanom... Okolo sobe sve behu u štukodekotaciji, setih se i prelepih kaljevih peći sa kojima ko zna šta je bilo i gde su završile, lepe keramike, visokih plafona, klasične stolarije...
Sve to (slično obližnjoj kući Mike Alasa) nije bilo dovoljno dobro, pa su na brzinu sagradili "ljepšu i stariju"...
Треће...Када се овакве зграде зидају или када се раде нестручне рестаурације фасада није крив Завод за заштиту споменика, ја те све људе знам, познато ми је у каквим условима раде и зарађују својих бедних 300 еура месечно. Они виде, обиђу и констатују одступања од зацртаног и шта могу више од тога? Треба ли да се можда бију, обрачунавају са силеђијама? Зарад једне зграде а ко ће њих да заштити?
Да би њихови савесно урађени пројекти били изведени до краја нека власт мора да постоји иза Завода а те власти и те државне силе која ће рећи "не" у Београду више нема...
Slažem se uglavnom sa svime navedenim od strane ljudi koji su ovu temu diskutovali ranije. Ne verujem da je za kič zgradu kriv preduzimač, jer su to često ljudi koji samo izvode ono što im je nacrtano.
Jer, i u slučaju svih građevina koje često ovde pominjemo, a kojima su zauvek zatrta postojanja nekih značajnih objekata srpske arhitekture, uvek su iza projekata stajali arhitekti (vila Jelena na mestu kuće Ćukovića, prepravka vile Olge Mos, nova zgradurina koja stoji na mestu kuće Blumenaua, ili kuće u Šumatovačkoj 30 po projektu Dragiše Brašovana, itd, itd)
Kada je reč o zaštiti spomenika, istina je da ljudi tamo verovatno zarađuju neke sitne novce i istina je da ne mogu mnogo da učine kada "konstatuju" navedenu nakaradu koja se izvede. Ali, činjenica jeste da ta ustanova izdaje uslove pod kojim se nešto rekonstruiše, pa čak i uslovljavaju svoj "obogaćeni" projekat (kojim se izmišljaju nepostojeći detalji ili obrada). Pri tome, osim za retke slučajeve zgrada od najvišeg državnog ranga (recimo Krasnovljeva zgrada današnje Vlade Srbije), poštovani su principi restauracije. U svim drugim slučajevima nije se poštovao ni materijal, ni boja, ni sklopovi, ni oblici, ni detalji.
Ne treba ići mnogo daleko od same, gorepomenute zgrade Vlade. Ispod nje, jednim polupismenim projektom, zauvek je poništeno delo Gojka Todića jer se nekome baš tako htelo. Iako je zgrada bila bombardovana, celokupan originalni projekat bio je sačuvan u Arhivu Jugoslavije i mogli su se prema njemu srušeni delovi zgrade sazidati iznova.
Umesto toga dobili smo naknadne spratove, izmišljen krovni venac i zabatne zidove, nemušte detalje ulaznih vrata i slično.
I, na kraju, Zavod... Više puta sam dosada pominjao slučaj sa arh. Bojanom Stupicom koji je zarad izgranje svog ateljea 212 hteo da poruši kuću Jevrema Grujića. Digla se, pre svega, stara arhitektonska javnost Beograda, opsedoše Jovana Sekulića ono malo predratnih arhitekata što preostaše, pritisnuše Sekulića. On ih sasluša, shvati argumente i - svaki dalji rad koji bi srušio Grujićevu kuću beše obustavljen.
To je bio slučaj kada je istorija pobedila one koji su pošto poto želeli da je izbrišu i negiraju.
Vrlo čudno. Ono što se može zaključiti jeste da je fotografija pre popriličnog uništenja ovog hotela u aprilskom bombardovanju. Fotografije iz okupacije potvrđuju da je hotel rekonstruisan, ali da su tada poskidane obe kupole i krov izjednačen (uostalom, u takvo stanju je i dan danas).
Doduše, mora da su postojali posebni razlozi za ovu rekonstrukciju, jer se na fotografijama nastalim posle bombardovanja same kupole još drže.
Naš pokojni član Dundo nam je kazao da su u toku rata posebne komisije obilazile objekte i utvrđivale šta je za potpuno rušenje, za delimičnu i već kakvu rekonstrukciju.
U toku okupacije neke od zgrada su samo zakrpljene i posle rata dovedene u prethodno stanje.
Sigurne dve su ona zgrada u Maršala Birjuzova i Stari dvor.
Vrlo čudno. Ono što se može zaključiti jeste da je fotografija pre popriličnog uništenja ovog hotela u aprilskom bombardovanju. Fotografije iz okupacije potvrđuju da je hotel rekonstruisan, ali da su tada poskidane obe kupole i krov izjednačen (uostalom, u takvo stanju je i dan danas).
Doduše, mora da su postojali posebni razlozi za ovu rekonstrukciju, jer se na fotografijama nastalim posle bombardovanja same kupole još drže.
Naš pokojni član Dundo nam je kazao da su u toku rata posebne komisije obilazile objekte i utvrđivale šta je za potpuno rušenje, za delimičnu i već kakvu rekonstrukciju.
U toku okupacije neke od zgrada su samo zakrpljene i posle rata dovedene u prethodno stanje.
Sigurne dve su ona zgrada u Maršala Birjuzova i Stari dvor.
Можда је фотографија начињена пре оштећења у бомбардовању, само искоришћена за израду разгледнице у послератном периоду..
Desava se i kod nas da se podignu zgrade koje se uklapaju u sredinu. Npr, ova zgrada je na Kosancicevom vencu podignuta negde sredinom osamdesetih, cini mi se ... Malo ko se seca da je tu bila jedna trosna rujna. ovo je ispalo jako lepo.
https://www.google.com/maps/@44.816733,20.4512861,3a,75y,103.9h,86.73t/data=!3m4!1e1!3m2!1s0GERSFiuAUSMLCZ8jHhe9A!2e0
Istine radi, podsetiću da je ova zgrada koja je na navedenom linku nastala tako što je porušeno sve od jedne stare zgrade i ponovo sazidano. Ta stara kuća, koliko se sećam (a sećam se jer sam tamo odlazio) nije bila nikakva ruina, nego jedna prelepa zgrada sa vrlo pristojnom i bogatom obradom, organizovana oko središnjeg atrijuma sa fontanom... Okolo sobe sve behu u štukodekotaciji, setih se i prelepih kaljevih peći sa kojima ko zna šta je bilo i gde su završile, lepe keramike, visokih plafona, klasične stolarije...
Sve to (slično obližnjoj kući Mike Alasa) nije bilo dovoljno dobro, pa su na brzinu sagradili "ljepšu i stariju"...
Треће...Када се овакве зграде зидају или када се раде нестручне рестаурације фасада није крив Завод за заштиту споменика, ја те све људе знам, познато ми је у каквим условима раде и зарађују својих бедних 300 еура месечно. Они виде, обиђу и констатују одступања од зацртаног и шта могу више од тога? Треба ли да се можда бију, обрачунавају са силеђијама? Зарад једне зграде а ко ће њих да заштити?
Да би њихови савесно урађени пројекти били изведени до краја нека власт мора да постоји иза Завода а те власти и те државне силе која ће рећи "не" у Београду више нема...
Slažem se uglavnom sa svime navedenim od strane ljudi koji su ovu temu diskutovali ranije. Ne verujem da je za kič zgradu kriv preduzimač, jer su to često ljudi koji samo izvode ono što im je nacrtano.
Jer, i u slučaju svih građevina koje često ovde pominjemo, a kojima su zauvek zatrta postojanja nekih značajnih objekata srpske arhitekture, uvek su iza projekata stajali arhitekti (vila Jelena na mestu kuće Ćukovića, prepravka vile Olge Mos, nova zgradurina koja stoji na mestu kuće Blumenaua, ili kuće u Šumatovačkoj 30 po projektu Dragiše Brašovana, itd, itd)
Kada je reč o zaštiti spomenika, istina je da ljudi tamo verovatno zarađuju neke sitne novce i istina je da ne mogu mnogo da učine kada "konstatuju" navedenu nakaradu koja se izvede. Ali, činjenica jeste da ta ustanova izdaje uslove pod kojim se nešto rekonstruiše, pa čak i uslovljavaju svoj "obogaćeni" projekat (kojim se izmišljaju nepostojeći detalji ili obrada). Pri tome, osim za retke slučajeve zgrada od najvišeg državnog ranga (recimo Krasnovljeva zgrada današnje Vlade Srbije), poštovani su principi restauracije. U svim drugim slučajevima nije se poštovao ni materijal, ni boja, ni sklopovi, ni oblici, ni detalji.
Ne treba ići mnogo daleko od same, gorepomenute zgrade Vlade. Ispod nje, jednim polupismenim projektom, zauvek je poništeno delo Gojka Todića jer se nekome baš tako htelo. Iako je zgrada bila bombardovana, celokupan originalni projekat bio je sačuvan u Arhivu Jugoslavije i mogli su se prema njemu srušeni delovi zgrade sazidati iznova.
Umesto toga dobili smo naknadne spratove, izmišljen krovni venac i zabatne zidove, nemušte detalje ulaznih vrata i slično.
I, na kraju, Zavod... Više puta sam dosada pominjao slučaj sa arh. Bojanom Stupicom koji je zarad izgranje svog ateljea 212 hteo da poruši kuću Jevrema Grujića. Digla se, pre svega, stara arhitektonska javnost Beograda, opsedoše Jovana Sekulića ono malo predratnih arhitekata što preostaše, pritisnuše Sekulića. On ih sasluša, shvati argumente i - svaki dalji rad koji bi srušio Grujićevu kuću beše obustavljen.
To je bio slučaj kada je istorija pobedila one koji su pošto poto želeli da je izbrišu i negiraju.
Vrlo čudno. Ono što se može zaključiti jeste da je fotografija pre popriličnog uništenja ovog hotela u aprilskom bombardovanju. Fotografije iz okupacije potvrđuju da je hotel rekonstruisan, ali da su tada poskidane obe kupole i krov izjednačen (uostalom, u takvo stanju je i dan danas).
Doduše, mora da su postojali posebni razlozi za ovu rekonstrukciju, jer se na fotografijama nastalim posle bombardovanja same kupole još drže.
Naš pokojni član Dundo nam je kazao da su u toku rata posebne komisije obilazile objekte i utvrđivale šta je za potpuno rušenje, za delimičnu i već kakvu rekonstrukciju.
U toku okupacije neke od zgrada su samo zakrpljene i posle rata dovedene u prethodno stanje.
Sigurne dve su ona zgrada u Maršala Birjuzova i Stari dvor.
Vrlo čudno. Ono što se može zaključiti jeste da je fotografija pre popriličnog uništenja ovog hotela u aprilskom bombardovanju. Fotografije iz okupacije potvrđuju da je hotel rekonstruisan, ali da su tada poskidane obe kupole i krov izjednačen (uostalom, u takvo stanju je i dan danas).
Doduše, mora da su postojali posebni razlozi za ovu rekonstrukciju, jer se na fotografijama nastalim posle bombardovanja same kupole još drže.
Naš pokojni član Dundo nam je kazao da su u toku rata posebne komisije obilazile objekte i utvrđivale šta je za potpuno rušenje, za delimičnu i već kakvu rekonstrukciju.
U toku okupacije neke od zgrada su samo zakrpljene i posle rata dovedene u prethodno stanje.
Sigurne dve su ona zgrada u Maršala Birjuzova i Stari dvor.
Можда је фотографија начињена пре оштећења у бомбардовању, само искоришћена за израду разгледнице у послератном периоду..
"Шематични поглед на будући троспратни саобраћај Београда"
5. август 1934.
Саша, син Т. Сондермајера