А о њиховом кретању у почетку пише ово: "Sa ostalim kalmičkim izbeglicama u Srbiju je stiglo i nekoliko njihovih sveštenika. Najstariji po godinama i svešteničkom činu bio je bakša Gavi Džimba (Mančuda) Borinov. Svoj prvi "moliteljni hram" (bogomolju) u Beogradu Kalmici su uspostavili u septembru 1923. godine u dve iznajmljene sobe u ulici Vojislava Ilića br. 47 (ta kuća i danas postoji). U tim prostorijama hram se nalazio do kraja 1925. godine kada je premešten u Metohijsku ulicu br. 51. Zakupninu je trebalo uredno plaćati, sam hram bolje opremiti a novaca nikad dovoljo. Stoga su se početkom 1925. obratili Ministrstvu vera moleći za stalnu mesečnu pomoć..."
На слици је парни путнички брод 'Цар Никола II', направљен крајем 19. vekaу nемачком бродоградилишту а 1898. купљен је за Прво краљевско паробродско друштво. Капацитет му је био 800 путника и 30 тона терета, а последњеиме које је носио је 'Сплит'.
Пловио је између Шапца, Београда и Радујевца, тада великог пристаништа на Дунаву, као салонски брод. Брод је добио име 'Краљ Петар I'.
Урату су га Немци крстили 'Urfahr', а после рата неколико месеци је носио име 'Тито', па је онда као 'Сплит' превозио путнике између Београда и Прахова, све док га 70-тих нису усидрили у Београду и претворили у ресторан.
Тек сам данас приметио како је архитекта уклопио нову вишеспратницу у окружењее а његов колега на истој раскрсници направио архитектонско ругло (у овом крају)
Лепе ограде од кованог гвожђа, и пластика изнад отвора уклапа се у околне зграде од пре другог св.рата, и послератних зграда.
Насупрот њему и на другом углу исте раскрснице Крунске и Коче Капетана зграда која не знам где би могла да се дене али у овом окружењу (бар по мени) никако.
Гонзалес, нисам архитекта али се тиме занимам и са архитектима свакодневно другујем. Ако питаш било кога ко има каквог знања из те области он или она ти могу рећи само супротно. Ова "нео" зграда је стилски потпуно неписмена и чист је кич. Једна је од ствари која је ужаснула струку у последње време, но раји (Цеци и Јеци) се допада па ће бити још тога. Ова друга, коцкаста, се можда на први поглед мање уклапа, али је врло добро архитектонско дело. Кажем на први поглед зато што мислим да у архитектонски врло шареноликом Београду има само неколико места где се било шта разумно подигнуто не уклапа. Друга је ствар што је ту пре ове зграде била јако лепа приземна вила за коју није било бољег места од Крунске улице. И чисто да се разумемо, не бих ја имао апсолутно ништа против тога да неко дигне билошта у билоком ма како старом стилу, али нека га уради прописно а не јефтино. Извињавам се за скретање с теме нашег форума, морао сам да одговорим.
И мене је сврбело да ово исто кажем али Уличар је већи дипломата:
Прво ... Нико овде ником не дели лекције шта је добар а шта лош укус. То није битно. Овде је битна стручност. Стручно гледано једна је зграда добра а друга лоша... Нико се не рађа естета, већ искљчиво са смислом, даром за лепо, остало се учи и кроз живот усавршава, стално и непрекидно...
Чувајте се свега што је нападно, сјај му брзо мине. У неком нормалном друштву овако нешто никад не би могло да буде изграђено.
У најелитнијој улици Врачара подићи овакав испљувак од зграде може се једино протумачити као израз напада беса грабежа који се неке привремене моћи дочепао па сад кад је поседује, сада више не преже ни пред чим, олако стеченим новцем разбацујући се неморално, нељудски пред очима пролазника, осиромашених и ојађених Београђана. Тај друштвени муљ умире од жеље да се наметне, да себи купи "високи друштвени статус" мислећи плитко да се он једино стиче становањем и поседовањем нечега на "ултра - вип - најексклузивнијој" локацији у граду. Тамо где ће свима својим присуством да боде очи. Да буде мрља.Трн у оку. То и изчекује, да иритира и провоцира јер једино на тај начин и постоји. То што ће посадити своју мегаломанију међу господска здања и у фином и мирном крају града није случајна намера, тиме ова разулареност мисли, поводећи се својим хоштаплерским резоновањем, да се упадом на ударно место аутоматски добија пасош у то сањано високо друштво. У свету у коме они живе то је тако а у нашем то је тема социолошке студије.
Друго... Кривац реализацији оваквих тежњи, превођењем у живот замисли једне дегенеричне свести је предузимач.Он је одговоран за рогобат од зграде а не наручилац. Подлегао је линијом мањег отпора. О "архитекти" овде не може бити речи. Али зато је зграду преко пута зидао прави архитекта свиђала се она неком или не. И он је пред собом имао сличне онима преко али их је укротио, простудирао психолошки. Ухватио је бика за рогове и урадио максимално од онога што је могао. Зграда је вредна пажње, занимљива. елегантна, ненаметљива. Одличне идеје, парадоксално се све врло добро уклопило у већ постојећи и врло разуђени амбијент на углу са улицом Коче Капетана. Зграда отвара нову динамику окружењу, потенијално гради неслућене и нове перспективе целине. Детаљи су бројни и фино обрађени. Она је "шок" Крунске али позитиван, у духу је времена, светски је урађена и опремљена Енглеска вила није наручиоцима изгледа била довољно велика па су је срушили а та иста, сад већ покојна кућа је и пре рата била доста критикована због свог оригиналног изгледа главним аргументом да јој ту није место...
Треће...Када се овакве зграде зидају или када се раде нестручне рестаурације фасада није крив Завод за заштиту споменика, ја те све људе знам, познато ми је у каквим условима раде и зарађују својих бедних 300 еура месечно. Они виде, обиђу и констатују одступања од зацртаног и шта могу више од тога? Треба ли да се можда бију, обрачунавају са силеђијама? Зарад једне зграде а ко ће њих да заштити?
Да би њихови савесно урађени пројекти били изведени до краја нека власт мора да постоји иза Завода а те власти и те државне силе која ће рећи "не" у Београду више нема...
Зграда Архива Југославије изграђена је као задужбина на иницијативу и уз новчану подршку краља Александра I Карађорђевића, а по пројекту архитекте Војина Петровића. Грађена нешто више од две године, од 5. јула 1931. до 15. јула 1933, ова троспратница обликована у стилу академизма, корисне површине око 8.000 квадратних метара, са главном фасадом окренутом према Топчидерској звезди, првобитно је имала назив Дом краља Александра I за ученике средњих школа , (1.45 MB). Према записима ученика школе, у дворишту се налазила биста краља Александра.
Зграда је кратко време служила почетној намени. Већ почетком Другог светског рата, у њу су се уселили Гестапо и немачка војна команда, а од ослобођења до 1953. године коришћена је за смештај полазника политичке школе и извођење наставе. После тога зграду је преузело и до 1970. године користило Савезно министарство за унутрашње послове. У почетку је ту био смештен Школски центар унутрашњих послова, а касније и део Дома радника унутрашњих послова "Пане Ђукић". Одлуку да се зграда додели на коришћење Архиву донело је Савезно извршно веће на седници одржаној 19. марта 1969.
У дворишту Архива, према главном улазу, налази се биста краља Александра I, постављена 2003. године. На постаменту, израђеном од беловодског пешчара, изливени су краљево име и презиме, године рођења и погибије. За израду бронзане бисте искоришћен је рад вајара Славка Милетића, изливен 1936. године у београдској ливници "Бронза". На истом месту, од 1952. године до 2003, на каменом постаменту налазила се биста Ђуре Ђаковића, изливена у бронзи, рад вајара Стевана Боднарова. Данас се биста Ђуре Ђаковића налази у приземљу зграде поред улаза у читаоницу.
Тек сам данас приметио како је архитекта уклопио нову вишеспратницу у окружењее а његов колега на истој раскрсници направио архитектонско ругло (у овом крају)
Лепе ограде од кованог гвожђа, и пластика изнад отвора уклапа се у околне зграде од пре другог св.рата, и послератних зграда.
Насупрот њему и на другом углу исте раскрснице Крунске и Коче Капетана зграда која не знам где би могла да се дене али у овом окружењу (бар по мени) никако.
Гонзалес, нисам архитекта али се тиме занимам и са архитектима свакодневно другујем. Ако питаш било кога ко има каквог знања из те области он или она ти могу рећи само супротно. Ова "нео" зграда је стилски потпуно неписмена и чист је кич. Једна је од ствари која је ужаснула струку у последње време, но раји (Цеци и Јеци) се допада па ће бити још тога. Ова друга, коцкаста, се можда на први поглед мање уклапа, али је врло добро архитектонско дело. Кажем на први поглед зато што мислим да у архитектонски врло шареноликом Београду има само неколико места где се било шта разумно подигнуто не уклапа. Друга је ствар што је ту пре ове зграде била јако лепа приземна вила за коју није било бољег места од Крунске улице. И чисто да се разумемо, не бих ја имао апсолутно ништа против тога да неко дигне билошта у билоком ма како старом стилу, али нека га уради прописно а не јефтино. Извињавам се за скретање с теме нашег форума, морао сам да одговорим.
И мене је сврбело да ово исто кажем али Уличар је већи дипломата:
Прво ... Нико овде ником не дели лекције шта је добар а шта лош укус. То није битно. Овде је битна стручност. Стручно гледано једна је зграда добра а друга лоша... Нико се не рађа естета, већ искљчиво са смислом, даром за лепо, остало се учи и кроз живот усавршава, стално и непрекидно...
Чувајте се свега што је нападно, сјај му брзо мине. У неком нормалном друштву овако нешто никад не би могло да буде изграђено.
У најелитнијој улици Врачара подићи овакав испљувак од зграде може се једино протумачити као израз напада беса грабежа који се неке привремене моћи дочепао па сад кад је поседује, сада више не преже ни пред чим, олако стеченим новцем разбацујући се неморално, нељудски пред очима пролазника, осиромашених и ојађених Београђана. Тај друштвени муљ умире од жеље да се наметне, да себи купи "високи друштвени статус" мислећи плитко да се он једино стиче становањем и поседовањем нечега на "ултра - вип - најексклузивнијој" локацији у граду. Тамо где ће свима својим присуством да боде очи. Да буде мрља.Трн у оку. То и изчекује, да иритира и провоцира јер једино на тај начин и постоји. То што ће посадити своју мегаломанију међу господска здања и у фином и мирном крају града није случајна намера, тиме ова разулареност мисли, поводећи се својим хоштаплерским резоновањем, да се упадом на ударно место аутоматски добија пасош у то сањано високо друштво. У свету у коме они живе то је тако а у нашем то је тема социолошке студије.
Друго... Кривац реализацији оваквих тежњи, превођењем у живот замисли једне дегенеричне свести је предузимач.Он је одговоран за рогобат од зграде а не наручилац. Подлегао је линијом мањег отпора. О "архитекти" овде не може бити речи. Али зато је зграду преко пута зидао прави архитекта свиђала се она неком или не. И он је пред собом имао сличне онима преко али их је укротио, простудирао психолошки. Ухватио је бика за рогове и урадио максимално од онога што је могао. Зграда је вредна пажње, занимљива. елегантна, ненаметљива. Одличне идеје, парадоксално се све врло добро уклопило у већ постојећи и врло разуђени амбијент на углу са улицом Коче Капетана. Зграда отвара нову динамику окружењу, потенијално гради неслућене и нове перспективе целине. Детаљи су бројни и фино обрађени. Она је "шок" Крунске али позитиван, у духу је времена, светски је урађена и опремљена Енглеска вила није наручиоцима изгледа била довољно велика па су је срушили а та иста, сад већ покојна кућа је и пре рата била доста критикована због свог оригиналног изгледа главним аргументом да јој ту није место...
Треће...Када се овакве зграде зидају или када се раде нестручне рестаурације фасада није крив Завод за заштиту споменика, ја те све људе знам, познато ми је у каквим условима раде и зарађују својих бедних 300 еура месечно. Они виде, обиђу и констатују одступања од зацртаног и шта могу више од тога? Треба ли да се можда бију, обрачунавају са силеђијама? Зарад једне зграде а ко ће њих да заштити?
Да би њихови савесно урађени пројекти били изведени до краја нека власт мора да постоји иза Завода а те власти и те државне силе која ће рећи "не" у Београду више нема...
Desava se i kod nas da se podignu zgrade koje se uklapaju u sredinu. Npr, ova zgrada je na Kosancicevom vencu podignuta negde sredinom osamdesetih, cini mi se ... Malo ko se seca da je tu bila jedna trosna rujna. ovo je ispalo jako lepo.
https://www.google.com/maps/@44.816733,20.4512861,3a,75y,103.9h,86.73t/data=!3m4!1e1!3m2!1s0GERSFiuAUSMLCZ8jHhe9A!2e0
А о њиховом кретању у почетку пише ово:
"Sa ostalim kalmičkim izbeglicama u Srbiju je stiglo i nekoliko njihovih sveštenika. Najstariji po godinama i svešteničkom činu bio je bakša Gavi Džimba (Mančuda) Borinov. Svoj prvi "moliteljni hram" (bogomolju) u Beogradu Kalmici su uspostavili u septembru 1923. godine u dve iznajmljene sobe u ulici Vojislava Ilića br. 47 (ta kuća i danas postoji). U tim prostorijama hram se nalazio do kraja 1925. godine kada je premešten u Metohijsku ulicu br. 51. Zakupninu je trebalo uredno plaćati, sam hram bolje opremiti a novaca nikad dovoljo. Stoga su se početkom 1925. obratili Ministrstvu vera moleći za stalnu mesečnu pomoć..."
На слици је парни путнички брод 'Цар Никола II', направљен крајем 19. veka у nемачком бродоградилишту а 1898. купљен је за Прво краљевско паробродско друштво. Капацитет му је био 800 путника и 30 тона терета, а последње име које је носио је 'Сплит'.
Пловио је између Шапца, Београда и Радујевца, тада великог пристаништа на Дунаву, као салонски брод. Брод је добио име 'Краљ Петар I'.
У рату су га Немци крстили 'Urfahr', а после рата неколико месеци је носио име 'Тито', па је онда као 'Сплит' превозио путнике између Београда и Прахова, све док га 70-тих нису усидрили у Београду и претворили у ресторан.
Од 1992. је у бродоградилишту у Кладову и труне.1885.g.
1894.g.
Pozdrav svima ...
Лепе ограде од кованог гвожђа, и пластика изнад отвора уклапа се у околне зграде од пре другог св.рата, и послератних зграда.
Насупрот њему и на другом углу исте раскрснице Крунске и Коче Капетана зграда која не знам где би могла да се дене али у овом окружењу (бар по мени) никако.
Гонзалес, нисам архитекта али се тиме занимам и са архитектима свакодневно другујем. Ако питаш било кога ко има каквог знања из те области он или она ти могу рећи само супротно. Ова "нео" зграда је стилски потпуно неписмена и чист је кич. Једна је од ствари која је ужаснула струку у последње време, но раји (Цеци и Јеци) се допада па ће бити још тога. Ова друга, коцкаста, се можда на први поглед мање уклапа, али је врло добро архитектонско дело. Кажем на први поглед зато што мислим да у архитектонски врло шареноликом Београду има само неколико места где се било шта разумно подигнуто не уклапа. Друга је ствар што је ту пре ове зграде била јако лепа приземна вила за коју није било бољег места од Крунске улице. И чисто да се разумемо, не бих ја имао апсолутно ништа против тога да неко дигне билошта у билоком ма како старом стилу, али нека га уради прописно а не јефтино. Извињавам се за скретање с теме нашег форума, морао сам да одговорим.
И мене је сврбело да ово исто кажем али Уличар је већи дипломата:
Прво ... Нико овде ником не дели лекције шта је добар а шта лош укус. То није битно. Овде је битна стручност. Стручно гледано једна је зграда добра а друга лоша... Нико се не рађа естета, већ искљчиво са смислом, даром за лепо, остало се учи и кроз живот усавршава, стално и непрекидно...
Чувајте се свега што је нападно, сјај му брзо мине. У неком нормалном друштву овако нешто никад не би могло да буде изграђено.
У најелитнијој улици Врачара подићи овакав испљувак од зграде може се једино протумачити као израз напада беса грабежа који се неке привремене моћи дочепао па сад кад је поседује, сада више не преже ни пред чим, олако стеченим новцем разбацујући се неморално, нељудски пред очима пролазника, осиромашених и ојађених Београђана. Тај друштвени муљ умире од жеље да се наметне, да себи купи "високи друштвени статус" мислећи плитко да се он једино стиче становањем и поседовањем нечега на "ултра - вип - најексклузивнијој" локацији у граду. Тамо где ће свима својим присуством да боде очи. Да буде мрља.Трн у оку. То и изчекује, да иритира и провоцира јер једино на тај начин и постоји. То што ће посадити своју мегаломанију међу господска здања и у фином и мирном крају града није случајна намера, тиме ова разулареност мисли, поводећи се својим хоштаплерским резоновањем, да се упадом на ударно место аутоматски добија пасош у то сањано високо друштво. У свету у коме они живе то је тако а у нашем то је тема социолошке студије.
Друго... Кривац реализацији оваквих тежњи, превођењем у живот замисли једне дегенеричне свести је предузимач.Он је одговоран за рогобат од зграде а не наручилац. Подлегао је линијом мањег отпора. О "архитекти" овде не може бити речи. Али зато је зграду преко пута зидао прави архитекта свиђала се она неком или не. И он је пред собом имао сличне онима преко али их је укротио, простудирао психолошки. Ухватио је бика за рогове и урадио максимално од онога што је могао. Зграда је вредна пажње, занимљива. елегантна, ненаметљива. Одличне идеје, парадоксално се све врло добро уклопило у већ постојећи и врло разуђени амбијент на углу са улицом Коче Капетана. Зграда отвара нову динамику окружењу, потенијално гради неслућене и нове перспективе целине. Детаљи су бројни и фино обрађени. Она је "шок" Крунске али позитиван, у духу је времена, светски је урађена и опремљена Енглеска вила није наручиоцима изгледа била довољно велика па су је срушили а та иста, сад већ покојна кућа је и пре рата била доста критикована због свог оригиналног изгледа главним аргументом да јој ту није место...
Треће...Када се овакве зграде зидају или када се раде нестручне рестаурације фасада није крив Завод за заштиту споменика, ја те све људе знам, познато ми је у каквим условима раде и зарађују својих бедних 300 еура месечно. Они виде, обиђу и констатују одступања од зацртаног и шта могу више од тога? Треба ли да се можда бију, обрачунавају са силеђијама? Зарад једне зграде а ко ће њих да заштити?
Да би њихови савесно урађени пројекти били изведени до краја нека власт мора да постоји иза Завода а те власти и те државне силе која ће рећи "не" у Београду више нема...
Сад је ту Архив Југославије
Са сајта:
Зграда Архива Југославије изграђена је као задужбина на иницијативу и уз новчану подршку краља Александра I Карађорђевића, а по пројекту архитекте Војина Петровића. Грађена нешто више од две године, од 5. јула 1931. до 15. јула 1933, ова троспратница обликована у стилу академизма, корисне површине око 8.000 квадратних метара, са главном фасадом окренутом према Топчидерској звезди, првобитно је имала назив Дом краља Александра I за ученике средњих школа
, (1.45 MB). Према записима ученика школе, у дворишту се налазила биста краља Александра.
Зграда је кратко време служила почетној намени. Већ почетком Другог светског рата, у њу су се уселили Гестапо и немачка војна команда, а од ослобођења до 1953. године коришћена је за смештај полазника политичке школе и извођење наставе. После тога зграду је преузело и до 1970. године користило Савезно министарство за унутрашње послове. У почетку је ту био смештен Школски центар унутрашњих послова, а касније и део Дома радника унутрашњих послова "Пане Ђукић". Одлуку да се зграда додели на коришћење Архиву донело је Савезно извршно веће на седници одржаној 19. марта 1969.
У дворишту Архива, према главном улазу, налази се биста краља Александра I, постављена 2003. године. На постаменту, израђеном од беловодског пешчара, изливени су краљево име и презиме, године рођења и погибије. За израду бронзане бисте искоришћен је рад вајара Славка Милетића, изливен 1936. године у београдској ливници "Бронза". На истом месту, од 1952. године до 2003, на каменом постаменту налазила се биста Ђуре Ђаковића, изливена у бронзи, рад вајара Стевана Боднарова. Данас се биста Ђуре Ђаковића налази у приземљу зграде поред улаза у читаоницу.
Лепе ограде од кованог гвожђа, и пластика изнад отвора уклапа се у околне зграде од пре другог св.рата, и послератних зграда.
Насупрот њему и на другом углу исте раскрснице Крунске и Коче Капетана зграда која не знам где би могла да се дене али у овом окружењу (бар по мени) никако.
Гонзалес, нисам архитекта али се тиме занимам и са архитектима свакодневно другујем. Ако питаш било кога ко има каквог знања из те области он или она ти могу рећи само супротно. Ова "нео" зграда је стилски потпуно неписмена и чист је кич. Једна је од ствари која је ужаснула струку у последње време, но раји (Цеци и Јеци) се допада па ће бити још тога. Ова друга, коцкаста, се можда на први поглед мање уклапа, али је врло добро архитектонско дело. Кажем на први поглед зато што мислим да у архитектонски врло шареноликом Београду има само неколико места где се било шта разумно подигнуто не уклапа. Друга је ствар што је ту пре ове зграде била јако лепа приземна вила за коју није било бољег места од Крунске улице. И чисто да се разумемо, не бих ја имао апсолутно ништа против тога да неко дигне билошта у билоком ма како старом стилу, али нека га уради прописно а не јефтино. Извињавам се за скретање с теме нашег форума, морао сам да одговорим.
И мене је сврбело да ово исто кажем али Уличар је већи дипломата:
Прво ... Нико овде ником не дели лекције шта је добар а шта лош укус. То није битно. Овде је битна стручност. Стручно гледано једна је зграда добра а друга лоша... Нико се не рађа естета, већ искљчиво са смислом, даром за лепо, остало се учи и кроз живот усавршава, стално и непрекидно...
Чувајте се свега што је нападно, сјај му брзо мине. У неком нормалном друштву овако нешто никад не би могло да буде изграђено.
У најелитнијој улици Врачара подићи овакав испљувак од зграде може се једино протумачити као израз напада беса грабежа који се неке привремене моћи дочепао па сад кад је поседује, сада више не преже ни пред чим, олако стеченим новцем разбацујући се неморално, нељудски пред очима пролазника, осиромашених и ојађених Београђана. Тај друштвени муљ умире од жеље да се наметне, да себи купи "високи друштвени статус" мислећи плитко да се он једино стиче становањем и поседовањем нечега на "ултра - вип - најексклузивнијој" локацији у граду. Тамо где ће свима својим присуством да боде очи. Да буде мрља.Трн у оку. То и изчекује, да иритира и провоцира јер једино на тај начин и постоји. То што ће посадити своју мегаломанију међу господска здања и у фином и мирном крају града није случајна намера, тиме ова разулареност мисли, поводећи се својим хоштаплерским резоновањем, да се упадом на ударно место аутоматски добија пасош у то сањано високо друштво. У свету у коме они живе то је тако а у нашем то је тема социолошке студије.
Друго... Кривац реализацији оваквих тежњи, превођењем у живот замисли једне дегенеричне свести је предузимач.Он је одговоран за рогобат од зграде а не наручилац. Подлегао је линијом мањег отпора. О "архитекти" овде не може бити речи. Али зато је зграду преко пута зидао прави архитекта свиђала се она неком или не. И он је пред собом имао сличне онима преко али их је укротио, простудирао психолошки. Ухватио је бика за рогове и урадио максимално од онога што је могао. Зграда је вредна пажње, занимљива. елегантна, ненаметљива. Одличне идеје, парадоксално се све врло добро уклопило у већ постојећи и врло разуђени амбијент на углу са улицом Коче Капетана. Зграда отвара нову динамику окружењу, потенијално гради неслућене и нове перспективе целине. Детаљи су бројни и фино обрађени. Она је "шок" Крунске али позитиван, у духу је времена, светски је урађена и опремљена Енглеска вила није наручиоцима изгледа била довољно велика па су је срушили а та иста, сад већ покојна кућа је и пре рата била доста критикована због свог оригиналног изгледа главним аргументом да јој ту није место...
Треће...Када се овакве зграде зидају или када се раде нестручне рестаурације фасада није крив Завод за заштиту споменика, ја те све људе знам, познато ми је у каквим условима раде и зарађују својих бедних 300 еура месечно. Они виде, обиђу и констатују одступања од зацртаног и шта могу више од тога? Треба ли да се можда бију, обрачунавају са силеђијама? Зарад једне зграде а ко ће њих да заштити?
Да би њихови савесно урађени пројекти били изведени до краја нека власт мора да постоји иза Завода а те власти и те државне силе која ће рећи "не" у Београду више нема...
Desava se i kod nas da se podignu zgrade koje se uklapaju u sredinu. Npr, ova zgrada je na Kosancicevom vencu podignuta negde sredinom osamdesetih, cini mi se ... Malo ko se seca da je tu bila jedna trosna rujna. ovo je ispalo jako lepo.
https://www.google.com/maps/@44.816733,20.4512861,3a,75y,103.9h,86.73t/data=!3m4!1e1!3m2!1s0GERSFiuAUSMLCZ8jHhe9A!2e0